Novi premijer Izraela posle 12 godina: Ko je Naftali Benet, čovek kojeg je Netanjahu uveo u politiku

04.06.2021

09:02 >> 10:25

0

Iako je dobio samo sedam mesta u parlamentu, uspeo je da se dokopa fotelje svog mentora

Novi premijer Izraela posle 12 godina: Ko je Naftali Benet, čovek kojeg je Netanjahu uveo u politiku
Tanjug/Yonatan Sindel/Pool via AP

Najdugovečniji premijer Izraela Benjamin Netanjahu, pao je s vlasti posle 12 godina, a na čelu vlade zameniće ga bivši ministar odbrane i njegov donedavni koalicioni partner Naftali Benet (49).

To je veliko iznenađenje s obzirom na to da je njegova ultranacionalistička koalicija Jamina (Desno) osvojila samo 7 od 120 mesta u Knesetu, izraelskom parlamentu.

Netanjahuova sekularno-nacionalistička stranka Likud (Konsolidacija) osvojila je, sa druge strane, 30 mesta, dok je centristički Ješ Atid (Ima budućnosti) Jaira Lapida dobio 17 mesta u parlamentu.

Netanjahuov štićenik

Na sve to, ovo je iznenađenje i zbog toga što je Benet u politiku ušao kao Netanjahuov štićenik. Sin jevrejsko-američkih imigranata i jevrejski ultranacionalista ušao je u politiku kao Netanjahuov šef kabineta od 2006. do 2008. Upravo njemu i njegovoj zamenici Ajelet Šaked pripisuju dobar deo zasluga za Netanjahuov uspon od lidera opozicije do premijera.

Tanjug/Yonatan Sindel/Pool via AP

Kada je napustio Netanjahua, vodio je Veće Ješa, pokret jevrejskih doseljenika na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali, a zatim se pridružio Jevrejskom domu, desničarskoj religijsko-cionističkoj stranci, koja se takođe zalagala za interese doseljenika. Predsednik te stranke postao je 2012, a već sledeće godine ušao je u Netanjahuovu vladu. Tamo je od 2013. do 2020. bio na čelu pet ministarstava, od kojih je na čelu tri bio istovremeno: bio je ministar ekonomije (2013-2015), zdravlja (2013-2015) i ministar za dijasporu (2013-2019), kao i ministar obrazovanja (2015-2019) i odbrane (2019-2020).

Dok je bio predsednik Jevrejskog doma, njegov osnovni zahtev bila je aneksija Zapadne obale, iako bi to prema međunarodnom pravu i rezolucijama UN bilo ilegalno.

Opoziciju udružila mržnja prema Netanjahuu

Benet će sada prve dve godine mandata biti premijer Izraela, dok će druge dve godine na tom mestu biti Lapid u takozvanoj vladi nacionalnog jedinstva.

Do ovoga je došlo posle dve godine tokom kojih su izbori održani četiri puta, ali sve do sada nije uspela da se sklopi koalicija koja bi imala većinu u Knesetu.

Tanjug/Yonatan Sindel/Pool via AP

Opozicija, u koju spadaju i Netanjahuovi bivši koalicioni partneri, na kraju je uspela da se ujedini, uprkos drastičnim ideološkim razlikama, pre svega odnosu prema Palestincima, jevrejskim naseljima na palestinskoj teritoriji i pitanju palestinske države.

Ipak, svi se slažu u jednom – da je došlo vreme da se smeni Netanjahu, koji Izraelom vlada od 2009. i koji je već bio na istoj poziciji od 1996. do 1999. Opozicija smatra da njegovi napori da ostane na vlasti sve više škode zemlji na brojnim planovima.

Osim zbog optužnica podignutih protiv njega, javnost Izraela podeljena je i zbog toga što je Netanjahu 2018. raspustio Kneset kako njegovi suparnici ne bi dobili priliku da formiraju vladu. On opoziciju predstavlja kao levičarske radikale koji bi ugrozili opstanak Izraela.

Zagriženi nacionalista

Netanjahu je pokušao da osujeti koaliciju u nastanku, optužujući Beneta da će savezom sa centristima, levičarima i predstavnicima izraelskih Arapa izdati nacionalne interese. Inače je Benet veći nacionalista od Netanjahua, koji je skrenuo udesno i tokom 12 godina na čelu vlade poveo nekoliko napada na Gazu i pomerio državnu politiku od ideje o dve države ka trajnoj okupaciji, a moguće i aneksiji palestinskih teritorija.

Tanjug/Ronen Zvulun/Pool Photo via AP

O tome govore izjave samog Beneta.

– U maloj izraelskoj zemlji neće biti palestinske države. To se jednostavno neće dogoditi. Palestinska država bila bi katastrofa u narednih 200 godina – rekao je Benet 2013, misleći na Zapadnu obalu i Pojas Gaze.

Osim toga, uspostavljanje palestinske države nazvao je “samoubistvom” za Izrael.

– U svom životu ubio sam mnogo Arapa i nemam problem s tim – izjavio je on iste godine, ističući da palestinske teroriste treba “ubiti, a ne puštati”.

Povod za ovo bilo je puštanje 104 palestinska zatvorenika u okviru obnavljanja mirovnih pregovora, čemu se Benet protivio. Posle oštre osude javnosti zbog ove izjave, pravdao se da nije to rekao, već da je samo konstatovao da “teroriste treba ubiti ako predstavljaju pretnju njihovim vojnicima”.

Tanjug/Yonatan Sindel/Pool via AP

Godinu dana kasnije (2014) upozorio je građane Izraela da bi izraelski Arapi, koji čine oko 20 odsto populacije, mogli da postanu “peta kolona”.

Pričajući o ubijanju Arapa, aludirao je na to što je bio pripadnik elitne jedinice komandosa Izraelskih obrambenih snaga dok je služio obavezni vojni rok. Sa svojom jedinicom 1996. našao se pod napadom libanskog Hezbolaha u južnom Libanu, koji je tada bio pod izraelskom okupacijom. Izraelska artiljerija, koja im je pružala podršku pri povlačenju, pogodila je zgradu UN, u koju su se sklonile stotine libanskih civila. Tom prilikom stradala su 102 civila.

Nakon vojne službe Benet je krenuo na studije prava, posle čega je započeo karijeru u tehnološkoj industriji. Suosnivač i suvlasnik kompanije Ciota, koja se bavi sprečavanjem prevara na internetu, što u bankarstvu, što u elektronskoj trgovini i sprečavanjem krađe identiteta, postao je 1999. i na toj poziciji je bio do 2005, kada je firma prodata za 145 miliona dolara. Osim toga, bio je i izvršni direktor kompanije Soluto, koja je bavi računarstvom u oblaku, a koja je prodata 2013. za više od 100 miliona dolara.

Promena stava pred mandat

U okviru pregovora o vladi nacionalnog jedinstva pristao je na Lapidov zahtev da ne gradi nova jevrejska naselja na palestinskoj teritoriji i da ne anektira bilo koji deo te teritorije dok bude na čelu vlade. Osim toga, u poslednje vreme je ublažio svoju retoriku.

Tanjug/Ronen Zvulun/Pool Photo via AP

– U narednim godinama treba da ostavimo po strani politiku i pitanja kao što su aneksija i palestinska država i da se usredseredimo na to da obuzdamo pandemiju koronavirusa, ojačamo poljoprivredu i popravimo unutrašnje pukotine – rekao je Benet u novembru.

Ipak, tokom skorašnjeg sukoba Izraela i Hamasa opravdao je izraelske napade na civilne objekte u Pojasu Gaze, tvrdeći da “nevini ljudi ponekad stradaju u unakrsnoj vatri tokom rata protiv terorizma”.

O haotičnosti trenutne političke scene najbolje govori to što je Benet još u aprilu bio spreman da podrži Netanjahua, ali on ni sa njim nije imao neophodnu većinu od 61 poslanika i dogovor je propao. Tada je predsednik Ruven Rivlin imenovao Lapida za novog mandatara vlade, a Benet je u nedelju iznenada otkrio da je odlučio da se priključi ovoj koaliciji.

– Posle četvrtih izbora i dva meseca pregovora, svima nam je bilo jasno da desničarka vlada na čijem je čelu Netanjahu neće biti formirana. Imaćemo ili pete izbore ili vladu jedinstva – izjavio je Benet.

Tanjug/AP Photo/Oded Balilty, File

Lapidova stranka je u poslednjih nekoliko dana vodila pregovore i sa desnom Novom nadom, čiji je lider Gideon Saar, a pre toga postigla je dogovor sa levo-liberalnom strankom Merec, Laburističkom strankom i nacionalističkom strankom Izrael, naš dom (Yisrael Beiteinu), strankom bivšeg ministra spoljnih poslova Avigdora Libermana.

Pročitajte još

Lapid je brzo osigurao podršku nekoliko manjinskih stranaka koje su politički veoma udaljene kako bi oformio manjinsku vladu koja će odgovarati i arapskim zastupnicima. Sve ih je ujedinilo to što ne žele da na čelu države vide Netanjahua, kojem se trenutno sudi za korupciju, dok im se politički ciljevi drastično razlikuju.

Lapidov mandat za sastavljanje vlade istekao je preksinoć u ponoć, a kada zvanično bude objavio formiranje saveza, o tome će obavestiti predsednika Rivlina, nakon čega će novi parlamet imati rok od sedam dana da počne sa radom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi