Od bombardera ostao samo prah i pepeo: Kolika šteta je naneta Rusiji tokom ukrajinskih napada na vazdušne baze (FOTO)

Prema mišljenju zapadnih stručnjaka za vojno vazduhoplovstvo, Rusiji će biti potrebne godine da nadoknadi gubitke nastale tokom nedavnih ukrajinskih napada dronovima na njene strateške bombardere, što dodatno otežava ionako usporenu modernizaciju flote.

Satelitski snimci mesta napada u Sibiru i arktičkim regionima prikazuju potpuno uništene letelice, iako se procene o tačnom broju pogođenih aviona razlikuju.

Dva američka zvaničnika izjavila su za Rojters da je pogođeno oko 20 ruskih aviona, od čega je polovina uništena. Drugi izvori govore o 12 do 15 razorenih i još šest do deset oštećenih letelica.

Iako je Moskva demantovala ove tvrdnje, rekavši da nije izgubljen nijedan avion i da će šteta brzo biti sanirana, ruski vojni blogeri navode ozbiljne gubitke i upućuju kritike vojnom rukovodstvu zbog neodgovornosti.

Ova akcija deo je ukrajinske operacije pod nazivom "Paukova mreža", koja se pripremala godinu i po dana. Dronovi su navodno krijumčareni kamionima u blizinu ruskih baza, a napad je imao jak simbolički efekat, naročito jer je Rusija tokom sukoba često naglašavala svoju nuklearnu moć.

Profimedia

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, ovaj napad neće značajno oslabiti ruske nuklearne udarne kapacitete, koji se u velikoj meri oslanjaju na balističke projektile sa kopna i iz podmornica.

Među pogođenim letelicama našli su se bombarderi Tu-95MS Bear-H i Tu-22M3 Backfire, koji su korišćeni u napadima na ukrajinske ciljeve. Vojni analitičar iz londonskog trusta mozgova RUSI Džastin Bronk objašnjava da su ove letelice tokom rata bile angažovane za udare na gradove, vojne objekte i energetsku infrastrukturu.

Bronk podseća da je Rusija na početku invazije raspolagala sa 50 do 60 bombardera tipa Bear-H i oko 60 tipa Backfire, dok je imala i dvadesetak modernizovanih Tu-160M Blackjack. Prema njegovim procenama, najnoviji napadi su onesposobili oko deset odsto ukupne flote.

Zamena ovih letelica biće veoma zahtevna, jer su u pitanju modeli iz sovjetskog perioda koji se više ne proizvode, upozorava Daglas Beri iz Međunarodnog instituta za strateške studije. Iako su bombarderi tokom godina modernizovani, nejasno je da li Rusija uopšte ima dovoljno rezervnih delova.

Profimedia

Berijeva analiza ukazuje i na dodatne teškoće koje stvaraju zapadne sankcije, naročito kada je reč o nabavci mikroprocesora ključnih za avionsku elektroniku. Ipak, kako kaže, Moskva je do sada uspela da pronađe alternativne izvore.

Spora izgradnja novih aviona

U međuvremenu, Kremlj nastavlja sa modernizacijom flote Blackjack. Putin je prošle nedelje u znak podrške sam leteo u jednom od tih aviona i tom prilikom izjavio da su "spremni za borbenu upotrebu".

Međutim, izgradnja novih letelica teče veoma sporo. Jedan ruski vojni bloger navodi da se godišnje proizvedu svega četiri nova Blackjack-a, dok zapadni analitičari ističu da se razvoj naslednika, PAK DA bombardera, odvija izuzetno sporo.

 

 

Iako je još 2013. potpisan ugovor o proizvodnji PAK DA, probni letovi verovatno neće početi pre 2026. godine, a serijska proizvodnja se očekuje tek 2027, prema navodima ruskih medija.

Hans Kristensen iz Federacije američkih naučnika kaže da bi ubrzanje ovog projekta bilo logično, ali da je pitanje da li Rusija ima kapacitet za to. On ukazuje na preopterećenost industrije zbog paralelnih programa, poput razvoja interkontinentalnih raketa tipa Sarmat.

Bronk deli sličnu skepsu.

- Rusija će teško uspeti da realizuje projekat PAK DA u narednih pet godina, a još manje da ga ubrza, s obzirom na budžetska ograničenja i nedostatak materijala i tehnologije izazvan sankcijama - tvrdi on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi