Novi detalji sa izbora pape Lava XIV: Kardinal Nemet otkrio zašto "favoriti" nisu izabrani i da li se unapred znalo ko će pobediti (VIDEO)

Kardinal Katoličke crkve i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet otkrio je detalje izbora novog pape Lava XIV, na kome je i sam učestvovao. U intervjuu za 24sedam kardinal je pričao o tome zbog čega favoriti u medijima za papu, na kraju nisu izabrani kao i zašto nije znao za koga će glasati kada je krenuo na put u Sikstinsku kapelu.

Kako ste lično doživeli to što ste kao kardinal učestvovali u biranju poglavara jedne ogromne crkve?

- Kada me je papa Franja imenovao za kardinala, ja sam mislio da je to dobro i čast za Srbiju. A da će izbor novog pape biti za 5-10 godina. Nisam računao, a mislim ni većina katolika, da će papa Franja tako brzo da se vrati nebeskom ocu. I četiri meseca posle mog imenovanja, papa je umro.

To me je dosta iznenadilo, ali i puno kardinala. Vi znate iz medija da je od 133 elektora čak 108 bilo imenovano od strane pape Franje. Znači da nikada nisu bili ni u jednom izboru u Sikstinskoj kapeli. To je bilo nešto sasvim novo za sve nas. Druga stvar, sama činjenica kako je papa Franja birao nove kardinale pokazala je da on želi jednu globalnu sliku katoličke crkve, ako dođe do izbora novoga pape. Znači, globalna slika, to nisu samo velike nacije, kao ranije. Najviše je uvek bilo Italijana, jer je biskup rimski u Italiji, pa su onda Italijani uvek mislili da imaju veće pravo nego ostali. Onda je bilo puno Španaca, bilo je Francuza. To su bile nacije koje su davale puno kardinala.

24sedam/R.M.

U novije doba, od početka 19. i 20. veka, to su Sjedinjene Američke Države, koje su se probile, da tako kažem, velikim brojem katolika i velikim brojem kardinala.

I vidite, sad je prvi američki kardinal, koji je u stvari i južnoamerički, i američki, i severnoamerićki, pošto ima i državljanstvo Perua, izabran za novog papu. Znači, javljaju se drugi kontinenti. Znači, menjaju se odnosi. I Azija ima puno kardinala, i Afrika. Papa Franja je radio na tome. A pre njega Papa Benedik XVI, čak i Jovan Pavle II, radili su na tome da se napravi jedan univerzalni presek kardinala koji bi predstavljali velike crkve, a isto tako i manje crkve.

Život u maloj crkvi, koja živi u dijaspori, kao na primer naša katolička crkva, sasvim drugačije funkcioniše nego jedna velika crkva, na primer u Italiji. Biskupija u Rimu ima dva miliona katolika, a mi u celoj Srbiji imamo u pet biskupija 300 hiljada katolika...

Na primer, neki paroh u jednoj parohiji u Rimu samo stavi na veb-stranicu da imaju susret sledeće srede i dođe mu 50 mladih. A mi moramo da se oznojimo, da idemo od kuće do kuće, da tako kažem, da dođemo do toga. 

I mislim da je jako važno da cela Katolička crkva dobije sliku toga bogatstva koje imamo u Katoličkoj crkvi. Ja tu vidim taj dar deljenja kardinalskih poziva na različita mesta i u tom smislu ja vidim isto i našu ulogu kao jedne manjinske crkve u dijaspori koja ipak ima jedan glas u sveopštoj Katoličkoj crkvi.

Kako ste se vi osećali u tom momentu kada morate da prelomite i date svoj glas nekom od kandidata? Da li ste krenuli iz Srbije sa nekom vizijom za koga ćete glasati?

- Iskreno, nisam išao sa tom vizijom. Jer kad umre papa, onda svi kardinali dok dođu u Rim, prođe nekoliko dana. Ali, u međuvremenu ima različitih razgovora. Znači, ima ono formalno, kada se susrećemo svi koji smo već u Rimu, i takvih razgovora imali smo 12, a imamo i neformalne.

Deo intervju koji se odnosi na odabir novo pape možete pogledati u videu ispod:

Odete na večeru, na ručak, sa prijateljem koji je kardinal, koga znate odranije i razgovara se. Ne toliko u osobama, nego šta nam treba, koji profil čoveka. Šta želimo da pokažemo svetu, kakvog papu vidimo koji bi mogao, prema volji Božjoj voditi ogromnu Katoličku crku od milijardu i 400 miliona katolika i predstavljati je u današnjem svetu koji je dosta haotičan, sa različitim problemima. Gde se čeka na jedan glas etičkih i moralnih vrednosti, jer toga najmanje imamo u današnjem svetu. Imamo naoružanje, imamo ratove, imamo političara koji se igraju sa našim životima i sa životima drugih bez ikakve odgovornosti. Jednog dana nešto kaže, drugi dan nije to tako, pa opet nešto novo kaže, tako da to je strašna situacija koja je danas u svetu. Ja sam odrastao u jednom mutipolarnom svetu, gde se radilo na mirnoj koegzistenciji, gde se tražio kompromis. A danas se traže provokacije, danas se traže mogućnosti da se pokaže slabima da su slabi, da se pokaže da sam ja najači, da ako treba i uz upotrebu sile, oružja i rata, dođem do toga što se meni sviđa kao da je to moje. Znamo da nije cilj ljudskog života ubijanje i razaranje. I nikakav povod ne bi smeo da bude dovoljan da se krene u rat kada bi moglo mirno da se nešto reši. Tako da, postoji ta odgovornost.

Papa dolazi posle i u ime svih nas govori. A znamo da je Lav XIV odmah počeo sa porukom mira.

Svi mi želimo mir! Ja se barem nadam da svi mi želimo mir u svetu, i zato je jako važno da on to u naše ime vodi. Ali možete da zamislite kada čovek tamo sedi u kapeli i onda treba razmisliti ko će biti taj koji će na verodostojan, autentičan način da kaže svetu "mi tražimo mir i želimo da živimo u miru". Znači, postoji neka odgovornost. 

A ime se stvara tek u procesu tih razgovora. Kada se stvori prvo ideja šta treba, onda se među 133 kandidata traži neko ko bi, možda, najviše odgovarao, bio najbliže tom profilu koji smo videli. 

24sedam/R.M.

A da li tu postoje neka lobiranja, da li možda ima nekih koji su više za jednog kandidata, pa pokušavaju da nagovore neke druge da glasaju za njega? Da li ima takvih stvari? 

Ima. To je normalna stvar... Da bi se došlo do tog novog pape, treba imati od 133 kardinala 89 glasova. To je bila ta minimalna granica. I to je, prema meni, stvarno bio jedan doživljaj verskog karaktera. Jer mi nismo tražili nekog uticajnog političara, koji nam je obećao puno, a možda neće ispuniti ništa. Tražili čoveka koji će biti prema volji Božjoj, i znajući da, na kraju krajeva, crkva nije naša stvar već stvar Boga.

I sigurno da se do tolikog broja glasova ne može doći samo opštim, generalnim diskusijama, nego na kraju, kao što sam i spomenuo, treba početi konkretno govoriti o imenima.

Međutim, ne počinje se od imena. Imena su tek na kraju tog procesa i svakako u privatim susretima uvek postoji mogućnost da se malo više sazna o nekim kandidatima. A s druge strane, ako ste pratili novine, posebno italjanske i američke, bilo je dosta tih kandidata.

Kako to da nijedan od kandidata koji su se pominjali u medijima nije izabran?

Pa, ja ne znam kako to funkcioniše u glavama novinara koji pišu te članke. Ali sigurno da postoje među kardinalima osobe koje su viđenije. Nije tajna da su Italijani najviše govorili da bi to mogao biti kardinal Parolin, koji je državni sekretar i koji je prošle godine bio i u Srbiji. Znači, u neku ruku, čovek koji je prisutan, koji putuje po svetu u ime pape, koji pozdravlja državnike na istom nivou. Nekako je bio viđen kao čovek koji bi mogao to da vodi dalje.

Međutim, ako je neko baš uvek u prvoj liniji, više je pod svetlom i reflektorom, i vide mu se više i mane, a ne samo dobre strane, tako da je mnogo bolje ako čovek nije u novinskim stupcima i posle ulazi u konklavu kao običan kardinal, a vrati se i kao papa. Znači, Lav XIV sigurno nije novajlija, on je bio poznat. Međutim, zbog njegovog stila da je povučen, miran, on je bio veliki kandidat za to mesto i zato je izabran. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam