Mnogi su odahnuli, ali da li su se spasili: Šta će se dešavati nakon blokade Trampovih carina i ko ga je sabotirao?

Američki savezni sud blokirao je sveobuhvatne globalne trgovinske carine predsednika Donalda Trampa, što je veliki udarac ključnoj komponenti njegove ekonomske politike.

Sud za međunarodnu trgovinu presudio je da zakon o vanrednim situacijama na koji se pozvala Bela kuća ne daje predsedniku jednostrano ovlašćenje da uvodi carine skoro svakoj zemlji sveta.

Sud sa sedištem u Njujorku rekao je da Ustav SAD daje Kongresu ekskluzivna ovlašćenja da reguliše trgovinu sa drugim zemljama i da to nije obuhvaćeno predsednikovim ovlašćenjem da zaštiti ekonomiju.

Trampova administracija je nekoliko minuta od presude saopštila da će se žaliti.

Ko je pokrenuo sudski postupak?

Presuda je zasnovana na dva odvojena slučaja. Nestranački Centar za pravdu Liberti pokrenuo je jedan slučaj u ime nekoliko malih preduzeća koja uvoze robu iz zemalja koje su bile meta carina, dok je koalicija vlada američkih država takođe osporila uvozne poreze.

Tanjug/AP Photo

Ova dva slučaja označavaju prve velike pravne izazove Trampovim carinama uvedenim na "Dan oslobođenja".

Tročlano veće je presudilo da Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, na koji se Tramp pozvao da bi opravdao carine, ne daje predsedniku ovlašćenje da uvede velike poreze na uvozne proizvode.

Sud je takođe blokirao poseban skup poreza koje je Trampova administracija uvela Kini, Meksiku i Kanadi reagujući na, kako je aktuelna američka administracija rekla, neprihvatljiv priliv droge i ilegalnih imigranata u SAD.

Međutim, od suda nije zatraženo da se bavi carinama uvedenim na neku specifičnu robu poput automobila, čelika i aluminijuma, koja potpada pod drugi zakon.

Kakva je bila reakcija do sada?

Bela kuća je kritikovala presudu, iako je Tramp još nije direktno komentarisao.

- Nije na neizabranim sudijama da odlučuju kako da se pravilno pozabave nacionalnom vanrednom situacijom - rekao je zamenik portparola Bele kuće Kuš Desai u saopštenju.

Tanjug/AP Photo

Leticija Džejms, državna tužiteljka Njujorka, jedne od 12 država uključenih u tužbu, pozdravila je odluku.

- Zakon je jasan: nijedan predsednik nema moć da samostalno povećava poreze kad god mu se prohte - rekla je ona.

Berze u Aziji su porasle u četvrtak ujutru nakon presude, fjučersi američkih akcija su takođe skočili, a američki dolar je zabeležio dobitak u odnosu na druge valute, uključujući japanski jen i švajcarski franak. Evropska tržišta su otvorena bez promene vrednosti.

Šta se sada dešava?

Bela kuća ima 10 dana da završi birokratski proces obustavljanja carina, iako je većina trenutno ionako suspendovana.

Slučaj mora da prođe kroz postupak žalbe. Ako Bela kuća ne bude uspešna u žalbi, Američka agencija za carine i zaštitu granica (CBP) izdaće uputstva svojim službenicima, rekao je za BBC Džon Leonard, bivši visoki zvaničnik CBP-a.

Tanjug/AP Photo

Uz to, viši sud bi mogao biti više naklonjen Trampu.

Ali ako svi sudovi potvrde presudu, preduzeća koja su morala da plate carine dobiće povraćaj plaćenih iznosa, sa kamatom. To uključuje takozvane recipročne carine, koje su smanjene na 10 odsto u većini zemalja i povećane na 145 odsto na kineske proizvode (sada 30 odsto).

Leonard je rekao da za sada neće biti nikakvih promena na granici i da će carine i dalje morati da se plaćaju.

Reakcije tržišta su delimično pokazale da su investitori "odahnuli nakon nedelja nestabilnosti izazvanih trgovinskim ratom", napisao je Stiven Ines iz SPI Asset Management-a u komentaru.

Ines je rekao da su američke sudije poslale jasnu poruku da "Ovalni kabinet nije trgovački sto, a da Ustav nije blanko ček".

- Prekoračenje izvršne vlasti je možda konačno dostiglo svoj plafon. A sa njim, nova doza makrostabilnosti - barem do sledećeg naslova - kazao je on.

Pol Ešvort iz "Capital Economics-a" rekao je da će presuda "očigledno naškoditi naporima Trampove administracije da brzo zaključi trgovinske 'sporazume' tokom 90-dnevne pauze od tarifa".

Tanjug/AP Photo

On je predvideo da će druge zemlje "sačekati da vide" šta će se dalje desiti.

Kako je došlo dovde?

Tramp je 2. aprila otkrio neviđeni globalni carinski režim uvođenjem carina većini trgovinskih partnera SAD.

Većini zemalja je uvedena osnovna carina od 10 odsto, uz jače recipročne carine uvedene desetinama zemalja i blokova, uključujući EU, Veliku Britaniju, Kanadu, Meksiko i Kinu.

Tramp je tvrdio da će sveobuhvatna ekonomska politika podstaći američku proizvodnju i zaštititi radna mesta.

Globalna tržišta su bila u haosu od objave, a kasnije i nakon Trampovog poništavanja i pauziranja carina dok su strane vlade sele za pregovarački sto.

Dodatna previranja doneo je produženi trgovinski rat sa Kinom, jer su se dve svetske ekonomske supersile upustile u uzastopno povećanje carina, što je dostiglo vrhunac sa američkim porezom od 145 odsto na kineski uvoz i kineskim porezom od 125 odsto na uvoz iz SAD.

Dve najveće svetske ekonomije od tada su postigle primirje, pri čemu su američke carine za Kinu pale na 30 odsto, a kineske carine na neki proizvode iz SAD smanjene na 10 odsto.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD su takođe objavile sporazum o nižim carinama između dve vlade.

Tramp je zapretio carinom od 50 odsto od juna na svu robu koja dolazi iz EU nakon što je izrazio frustraciju tempom trgovinskih pregovora sa blokom, ali je potom pristao da produži rok za više od mesec dana nakon što je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da je potrebno više vremena.

Šta presuda znači za carinski sporazum između Britanije i SAD?

Vlade Velike Britanije i SAD su početkom ovog meseca postigle sporazum o smanjenju carina na određenu robu kojom se trguje između zemalja.

To uključuje smanjenje i ukidanje poreza na uvoz nekih od glavnih izvoznih proizvoda Velike Britanije u Ameriku, kao što su automobili, čelik i aluminijum.

Na taj aspekt sporazuma sudska presuda ne utiče, ali je opšta carina od 10 odsto na većinu ostale robe iz Velike Britanije koja ulazi u SAD sada dovedena u pitanje.

Kako bi se taj deo sporazuma mogao promeniti ostaje neizvesno nakon presude, a sporazum između dve vlade tek treba da bude sproveden.

Vlada Velike Britanije nije komentarisala sudsku presudu, ali je rekla da radi na tome da britanska preduzeća osete korist od sporazuma "što je pre moguće".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi