24sedam istražuje šta je trulo u državi Izrael: Ko stoji iza fondacije koja deli humanitarnu pomoć u Gazi

Humanitarna grupa koju podržavaju SAD počela je sa radom u Gazi usred široko rasprostranjenih kritika koje su stigle od humanitarnog sektora, međunarodnih posmatrača i sopstvenog izvršnog direktora, koji je već podneo ostavku.

Humanitarna fondacija za Gazu (GHF), američka organizacija iz Delavera, zadužena je za distribuciju pomoći u Pojasu Gaze, što je proces koji je navodno počeo u ponedeljak.

Ovo potencijalno označava najznačajniju distribuciju zaliha hrane u Gazi otkako je Izrael počeo da blokira agencije za pomoć da uđu u region početkom marta.

Međutim, privatnoj GHF je dozvoljeno da deluje u Pojasu Gaze tek uz podršku Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Drugim dugogodišnjim humanitarnim grupama, uključujući i mrežu agencija za pomoć UN, i dalje je blokiran ulazak u region.

Zbog toga je rad GHF-a naišao na široku osudu jer ne deluje po humanitarnim principima.

Šta je GHF i šta je do sada uradio?

GHF je registrovan u Ženevi, u Švajcarskoj, i, prema novinskoj agenciji Rojters, sarađuje sa privatnim operaterima obezbeđenja i logistike "UG Solutions" i "Safe Reach Solutions".

Tanjug/AP Photo/Abdel Kareem Hana

On je centralni deo plana koji podržavaju SAD i vaada Izraela za distribuciju pomoći u Gazi.

Komunikacije GHF-a ukazuju na to da će uspostaviti četiri distributivna mesta za isporuku hrane i medicinskih potrepština stanovnicima Gaze, distribuirati 300 miliona obroka u prvih 90 dana rada i doći do milion Palestinaca u roku od nedelju dana.

Oko dva miliona Palestinaca živi u Gazi.

Rad GHF-a je počeo u ponedeljak 27. maja, samo nekoliko sati nakon što je njegov izvršni direktor, bivši američki marinac Džejk Vud, podneo ostavku.

Vud je bio lice organizacije otkako je stavljena u centar pažnje kao dobavljač pomoći po izboru SAD i Izraela. Ranije je pružao pomoć za pogođene katastrofama preko Tima Rubikon, koji je suosnivao 2010. godine.

Tanjug/AP Photo/Abdel Kareem Hana

Vud je u saopštenju rekao da GHF nije u stanju da se pridržava "humanitarnih principa čovečnosti, neutralnosti, nepristrasnosti i nezavisnosti", koje on "neće napustiti".

Plan GHF-a kritikovao je ceo humanitarni sektor

Vudova ostavka usledila nakon što su nedeljama UN, nezavisne organizacije za pomoć i humanitarni stručnjaci kritikovali plan da GHF distribuira pomoć u Gazi uz podršku i učešće Izraela.

- Pomoć moraju da pružaju neutralne strane koje nisu uključene u sukob. U ovom slučaju, Izrael preuzima kontrolu, Izrael nije neutralan, on je okupaciona sila i zaraćena strana - rekla je Tea Hilhorst, istraživačica humanitarne pomoći na Univerzitetu Erasmus u Roterdamu u Holandiji.

Centralno pitanje koje je zabrinjavalo u planu GHF-a bilo je gde će se odvijati distribucija pomoći.

Prošle nedelje izraelski premijer Benjamin Netanjahu predstavio je plan u tri koraka, koji je uključivao upotrebu njegovih odbrambenih snaga za obezbeđivanje distribucije pomoći i "stvaranje sterilne zone na jugu u koju će civilno stanovništvo biti evakuisano".

Tanjug/AP Photo/Abdel Kareem Hana

Do sada su četiri centra GHF-a postavljena na jugu, gde živi relativno malo Palestinaca. Izrael je rekao da bi ovaj metod sprečio Hamas da dobije pomoć. Izrael je u tekućem ratu sa ovom militantnom grupom nakon velikog terorističkog napada 7. oktobra 2023. godine, u kom je poginulo oko 1.200 ljudi, a 250 talaca je zarobljeno. Od tada je, tokom izraelske ofanzive u izolovanoj enklavi, stradalo više od 54.000 ljudi.

Izveštaji ukazuju na to da bi oni koji traže pomoć morali da prođu kroz vojnu stražu da bi joj pristupili.

Ove mere su označene kao potez potencijalnog raseljavanja ljudi sa gusto naseljenog severa regiona, a Netanjahu je rekao da se prema njegovom planu pomoći Palestinci koji ulaze u sterilnu zonu na jugu "ne moraju nužno da vraćati na sever".

Hilhorst je za DW rekla da bi taj potez predstavljao etničko čišćenje, posebno zato što humanitarni principi zahtevaju da se pomoć usmeri tamo gde se ljudi nalaze, a ne da se prisiljavaju da putuju na velike udaljenosti da bi je dobili.

- On ovo koristi kao neku vrstu alata za uklanjanje ljudi iz Pojasa Gaze, to je instrumentalizacija pomoći u ratne svrhe. Jedino što Netanjahu treba da uradi u ovom trenutku jeste otvaranje granica za pomoć. On to ne radi, već koristi glad kao oružje - istakla je Hilhorst.

Profimedia

Koordinator UN za hitnu pomoć Tom Flečer rekao je Savetu bezbednosti UN 13. maja da se ova taktika čini kao "stavljanje cilja depopulacije Gaze ispred života civila".

Hamas je u ponedeljak upozorio Palestince u Gazi da ne sarađuju sa GHF-om, rekavši za medije da bi predloženi sistem "zamenio red haosom, sproveo politiku namernog izgladnjivanja palestinskih civila i koristio hranu kao oružje tokom ratnog vremena".

Ograničen ulazak pomoći koju koordiniraju UN

Nakon što je GHF počeo sa radom, druge humanitarne agencije ponovo su pozvale na nastavak pune humanitarne službe.

Džonatan Fauler, portparol agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA), rekao je za DW da "postoji proveren i testiran međunarodni humanitarni sistem koji poštuje međunarodno humanitarno pravo širom sveta".

- Nije ga bilo potrebno ponovo izmišljati. Mogao bi da funkcioniše u punom kapacitetu da donese pomoć ako bi mu se dozvolilo, a nije mu dozvoljeno - naglasio je on.

Tanjug/AP Photo/Abdel Kareem Hana

Ipak, dok humanitarne grupe upozoravaju na glad u Gazi, snabdevanje hranom je neophodna i potrebna intervencija. Distribucija hrane kojom rukovodi GHF sada u toku, vozilima kojima upravljaju nezavisne humanitarne organizacije i dalje je zabranjen ulazak u Gazu.

Ta pomoć koja ne obuhvata hranu ograničena je zbog kontinuirane opsade, rekla je Sara Šifling, zamenica direktora Instituta za istraživanje humanitarne logistike i lanca snabdevanja sa sedištem u Finskoj.

- Opsada odseca teritoriju i to je ono što ovde vidimo u vezi sa situacijom snabdevanja - rekla je Šifling za DW.

Šifling je dodala da je, iako je "veoma pozitivno" što je GHF-u dozvoljeno da unese pomoć, neophodno da i druga humanitarna pomoć uđe u region kako bi se obezbedili drugi neophodni resursi, kao što su gorivo, materijal za kuvanje, sklonište, lekovi i druge osnovne stvari.

- Postoji mnogo, mnogo kamiona pomoći, robe koja je preko potrebna, koja je poređana duž granica Gaze, a nije puštena. To je zapravo pitanje pristupa, nije pitanje nabavke ovih stvari, nije pitanje dopremanja stvari do granice - rekla je ona.

Pored kamiona unutar Izraela, UNRWA je saopštila da oko 3.000 kamiona trenutno čeka u Jordanu i Egiptu da im se dozvoli da pređu granicu sa Izraelom. Neki prevoze lekove koji su pred istekom roka trajanja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi