Može li Nemačka da oživi svoju vojsku? Nova taktika teško da će uroditi plodom

Nemačka želi jaču vojsku, ali izgleda da ne zna ko će služiti u njoj.

Nova vlada u Berlinu, koju su formirali konzervativne hrišćanske demokrate Fridriha Merca i levocentristička Socijaldemokratska partija (SPD), objavila je koalicioni sporazum u kom su izloženi planovi za novu dobrovoljnu vojnu službu kako bi se obnovili preopterećeni i sve manji redovi nemačkih oružanih snaga, Bundesvera.

Plan podrazumeva slanje obaveznog upitnika svim osamnaestogodišnjim muškarcima, a dobrovoljno i ženama, kako bi se procenila spremnost i sposobnost za službu. Izabrani bi bili pozvani da se prijave, ali samo ako to žele.

Ministar odbrane Boris Pistorijus, političar SPD-a koji je ostao na funkciji u novoj vladi, branio je ovaj pristup kao pragmatičan korak napred.

- Sa novom vojnom službom obezbedićemo i rast i opstanak oružanih snaga. Činimo Bundesver atraktivnijim. To je i preduslov i rezultat - rekao je on pre mesec dana.

Ali bez jasnih dokaza o tome koliko bi se ljudi prijavilo za plan, upozorenja se već mogu čuti u nemačkim odbrambenim krugovima.

Profimedia

- Ako osnovna vojna služba ne uspe značajno da motiviše više mladih ljudi da se dobrovoljno prijave u oružane snage u bliskoj budućnosti, Bundesveru će nedostajati potreban broj aktivnih vojnika i obučenih rezervista - rekao je Kristijan Rihter, rezervni potpukovnik i pravni stručnjak u Nemačkom institutu za odbrambene i strateške studije, istraživačkom centru Bundesvera.

- To bi dovelo u opasnost odbrambene sposobnosti Nemačke, kako u pogledu nacionalne odbrane, tako i kolektivne odbrane unutar NATO-a. Ove dve stvari se ne mogu razdvojiti - dodao je on.

Broj vojnika u stalnom padu

Bundesveru već nestaje vojnika. Broj vojnika je stagnirao na oko 182.000. Više vojnika je otišlo nego što se pridružilo prošle godine, a skoro trećina novih regruta je odustala tokom obuke, prema godišnjem vladinom pregledu stanja Bundesvera.

To je izazov koji nije ukorenjen samo u broju regrutovanih, već i u decenijama političkih odluka koje su gurnule vojsku na margine društva.

Nakon sveobuhvatnog smanjenja broja vojnika nakon hladnog rata 1994. godine pod kancelarom Helmutom Kolom, vojne baze su zatvorene, posebno u gradovima. Time je, prema rečima Karla Masale, profesora na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu i vojnog savetnika, vojska nestala iz javnog života.

Profimedia

- Njihove baze su danas usred ničega. Nema direktnog kontakta za mlade ljude - rekao je on.

Taj jaz se samo produbio poslednjih godina.

Regrutacija je okončana 2011. godine. Godine 2018. kampanja regrutovanja Bundesvera na konvenciji o igrama "Gamescom" u Kelnu izazvala je negativne reakcije zbog plakata na kom piše "Multiplejer u svom najboljem izdanju". Kritičari su optužili vojsku da trivijalizuje rat i cilja tinejdžere.

Ranije ove godine istočni grad Cvikau zabranio je reklame Bundesvera u javnim prostorima, nazivajući sebe "gradom mira" - iako je opštinski nadzorni organ kasnije utvrdio da je ta odluka bila nezakonita. Upravo u tom kontekstu - slabljenja vidljivosti i političkog oklevanja - Nemačka se sada uzda u dobrovoljnu vojnu službu.

Ozbiljni minus i malo vremena

- Potrebno nam je 100.000 dodatnih vojnika odmah, što je pre moguće - rekao je general Karsten Brojer, vrhovni nemački vojni komandant, publici u Nemačkom savetu za spoljne odnose prošlog meseca.

Širi, dugoročni cilj je mnogo veći.

Profimedia

- Zahtev za Nemačku je 460.000 vojnika - rekao je Brojer, što je brojka koja uključuje aktivne snage, rezerviste i bivše vojnike koje Nemačka mora biti u mogućnosti da pozove u slučaju velike krize.

Prema Masali, 2029. je postala neformalni rok za Nemačku - što je godina u kojoj NATO i nemačka obaveštajna služba očekuju da će Rusija obnoviti dovoljno konvencionalnih kapaciteta nakon iscrpljujućeg rata u Ukrajini da ugrozi savezničku teritoriju.

- To je horizont planiranja sa kojim radimo. Ako Nemačka čeka dok nova infrastruktura ne bude spremna, možda će već biti prekasno - rekao je Masala.

Da bi se smanjila ta razlika, nova vlada se kladi na vojnu službu zasnovanu na slobodnoj volji, po uzoru na švedski sistem "Totalfersvar" ili "totalnu odbranu".

Rihter je plan oslanjanja na dobrovoljce nazvao političkim kompromisom koji kupuje vreme, ali ne mnogo.

- Zato je koalicioni sporazum uključivao kompromis, navodeći da će nova vojna služba "u početku biti dobrovoljna". Ali s obzirom na scenarije koji se razmatraju, uključujući mogući ruski napad na teritoriju NATO-a već 2029. godine, nemamo mnogo vremena - kazao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam