Slučaj Marin le Pen: Zbog čega je osuđena, kakve bi posledice to moglo da ima i kako je evropska desnica reagovala

Marin le Pen, bivša predsednica opozicione stranke Nacionalno okupljanje (RN), proglašena je krivom u slučaju pronevere sredstava Evropskog parlamenta i osuđena na četiri godine zatvora i petogodišnju zabranu kandidovanja za javne funkcije u Francuskoj.

Francuski mediji javljaju da ova sudska presuda znači da će joj biti zabranjeno da se kandiduje za funkciju i da neće moći da učestvuje u predsedničkoj trci 2027.

Advokat Le Penove, Rodolf Boselu, najavio je da će se žaliti na odluku sudije i osudio je "začarani krug".

Presuda je izrečena i za još osam sadašnjih ili bivših članova te političke grupe koji su, poput Le Penove, ranije bili poslanici Evropskog parlamenta. Osuđeno je i dvanaest poslaničkih pomoćnika i još tri osobe, dok je jedan optuženi oslobođen, prenosi AP. Osim toga, Nacionalno okupljanje moraće da plati kaznu od 2 miliona evra. 

O čemu se radi?

Sudija je u ponedeljak rekao da je Le Penova bila u centru "sistema" koji je njena stranka koristila da preusmeri novac iz parlamenta EU. Takođe je ukazano da se francuska političarka i drugi optuženi nisu lično obogatili, ali je presuda proneveru opisala kao "demokratsku devijaciju" koja je obmanula birače.

Profimedia

Parisko tužilaštvo je u decembru 2016. pokrenulo sudsku istragu po optužbama za "zloupotrebu poverenja", "prikrivanje povrede poverenja", "organizovanu prevaru", "falsifikovanje i korišćenje falsifikata" i "rad na crno".

Samo Nacionalno okupljanje i više od 20 zvaničnika izvedeni su pred krivični sud, uključujucći Marin le Pen, njenog oca i bivšeg predsednika stranke Žan Marija le Pena, bivšeg blagajnika Valeran De Sain Žusa, kao i bivše potpredsednike Bruna Golniša, Mari Kristin Arnautu, Luja Alija i bivšeg generalnog sekretara Nikolasa Beja, između ostalih.

Istragu je pokrenula anonimna žalba koju je 2014. godine primila Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF). Prema dokumentu, parlamentarni pomoćnici iz RN (u to vreme Nacionalnog fronta), angažovani da pomažu poslanicima EP, takođe su obavljali zvanične funkcije u okviru francuske partije. Time su prekršili propise institucije EU, koji predviđaju da se sredstvima koja Strazbur izdvaja za plaćanje učesnika ne može finansirati ugovor potpisan sa nacionalnom strankom.

Konkretno, OLAF je istraživao aktivnosti dvoje ljudi bliskih Le Penpovoj: njenu šeficu kabineta Katerin Grise i njenog telohranitelja Tjerija Legijea, koji su se takođe predstavljali kao njeni parlamentarni pomoćnici. Dalje, u martu 2015. tadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc prijavio je moguće nepravilnosti u pogledu isplate plata drugim pomoćnicima.

Profimedia

Evropski sud pravde procenio je ukupan iznos koji je ovaj "sistem" proneverio između 2004. i 2016. godine na 6,8 miliona evra. Kako je Le Penova odbijala da plati, finansijske službe Parlamenta odbile su desetine hiljada evra od njene plate poslanika pre nego što je napustila Brisel 2017. Pod pretnjom izvršnog naloga političarka je 2023. vratila 330.000 evra.

Žrtva "nepravedne" presude

Više francuskih i međunarodnih političkih ličnosti izjasnilo se u prilog Le Pen. Tako je aktuelni lider RN Žordan Bardela na Iksu objavio da je Le Pen, njegov mentor, žrtva "nepravedne" presude.

- Danas nije samo Marin le Pen ta koja je nepravedno osuđena: francuska demokratija je ta koja je osuđena - napisao je on.

Predsednik Patriota Florijan Filipo nagovestio je da, iako se "sistem otarasio Marin le Pen", "ima jasan put da pokrene operaciju Bardela", koji bi mogao da učestvuje na budućim predsedničkim izborima.

- Neka se niko ne zavarava: u Francuskoj je pravda uvek politička - dodao je on.

Tanjug/Thomas Samson, Pool via AP

- Demokratska sudbina naše nacije je konfiskovana skandaloznom pravosudnom odlukom. Omiljeni kandidat na predsedničkim izborima sprečen je da se kandiduje - naglasio je Erik Sioti, lider Unije desnice za Republiku, napominjući da je sadašnji politički i pravosudni sistem "odgovoran za pad Francuske".

"Agonija liberalne demokratije"

Moskva je konstatovala da "sve više evropskih prestonica ide putem narušavanja demokratskih normi".

- Ali, generalno, naša zapažanja o evropskim prestonicama sugerišu da apsolutno nije sramota ići dalje od demokratije tokom tamošnjeg političkog procesa - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

U međuvremenu, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je presudu "agonijom liberalne demokratije".

Zamenik premijera Italije i lider partije Liga Mateo Salvini nazvao je presudu suda "objavom rata iz Brisela".

Profimedia

- Loš film koji gledamo i u drugim zemljama poput Rumunije - rekao je on, misleći na to što je Kalinu Đeorđeskuu, rumunskom opozicionom kandidatu, zabranjeno učešće na budućim izborima.

- Ne damo se zastrašiti, ne stajemo: punom brzinom, prijateljice! - dodao je on.

Mađarski premijer Viktor Orban takođe je podržao Le Penovu.

- Ja sam Marin - napisao je on na francuskom na društvenim mrežama. 

- Neće uspeti da ućutkaju glas francuskog naroda - tvitovao je Santjago Abaskal, lider španske stranke Voks.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi