Merc je kancelar, jedni su potonuli, a drugi trijumfovali: Šta se može zaključiti posle izbora u Nemačkoj?

Konzervativci Fridriha Merca su pobedili, a izbori u Nemačkoj 2025. godine doveli su do nekih važnih i fascinantnih priča koje otkrivaju promene u najvećoj evropskoj ekonomiji.

Alternativa za Nemačku, ili AfD, udvostručila je svoju podršku za samo četiri godine na 20,8 odsto i proširila se iz svoje baze podrške na istoku, postavši druga najveća politička snaga u parlamentu.

U međuvremenu, SPD odlazećeg kancelara Olafa Šolca imao je najgori rezultat u poslednjih nekoliko decenija, osvojivši samo 16,4 odsto glasova.

1) AfD dominira na istoku, širi se na zapad

Mapu izbornih rezultata u Nemačkoj podsetila je na vreme hladnog rata, kada je gvozdena zavesa delila komunističku Istočnu Nemačku od Zapadne.

Na istoku dominira svetloplava boja AfD-a, osim u Berlinu i polovini Lajpciga. Na zapadu je velika većina postala konzervativno crna, posebno u Bavarskoj, gde Mercova konzervativna sestrinska partija CSU dominira.

 

 

Ali AfD se širi i na zapadu, a politička lojalnost starim mejnstrim partijama je nestala.

Za svakog petog Nemca to je postalo normalno.

- Oni su samo normalni ljudi - rekao je jedan mladić imigrantskog porekla u Duizburgu, gradu u starom industrijskom srcu Zapadne Nemačke.

Iako je zauzeo drugo mesto, AfD je blokiran da bude deo sledeće vlade zbog "zaštitnog zida" (ili Brandmauera) kojim upravljaju glavne nemačke stranke, koje ne sarađuju ni sa jednom strankom koja se smatra ekstremističkom od kraja Drugog svetskog rata.

Liderka AfD-a Alis Vajdel insistira da je to libertarijanski, konzervativni pokret, a ne rasistički. Njeno veliko povećanje javne podrške poklopilo se sa serijom smrtonosnih napada u proteklih devet meseci koje su izveli imigranti.

AfD je prihvatio veoma kontroverznu politiku zvanu "remigracija", koju definiše kao deportaciju migranata koji su počinili zločine. Ali termin se može odnositi i na masovnu deportaciju migranata i njihovih potomaka.

Profimedia

U maju 2024. nemački sud je odbacio žalbu AfD-a na presudu kojom se smatra da je ekstremistička organizacija krajnje desnice. Sudije su utvrdile da je AfD imao "stavove koji omalovažavaju demokratski poredak i koji su nekompatibilni sa principom demokratije".

U tri nemačke države na istoku, Tiringiji, Saksoniji-Anhaltu i Saksoniji, domaći obaveštajci su označili AfD kao desničarske ekstremiste.

Vodeća ličnost AfD-a u Tiringiji Bjorn Heke dva puta je osuđen zbog upotrebe zabranjenog nacističkog slogana „Alles fur Deutschland“ - "Sve za Nemačku". Pristalice Alis Vajdel uzvikivale su njeno ime tokom predizborne kampanje koristeći frazu "Alis za Nemačku".

Izlaznost je bila najveća u poslednjih 40 godina

Od 1987. izlaznost nije dostigla 82,5 odsto na nemačkim izborima, a to je bilo tri godine pre ponovnog ujedinjenja istoka i zapada.

Pre četiri godine iznosila je 76,6 odsto.

AP Photo/Markus Schreiber

To odražava koliko su Nemci bili energični na ovim izborima, koji dolaze u ključnom trenutku za njihovu zemlju. U poslednjem delu kampanje bilo je devet TV debata, što je odrazilo širok stepen interesovanja glasača.

Sve se urušilo za vođe prethodne vlade

Trostranačka vlada odlazećeg kancelara Olafa Šolca raspala se krajem prošle godine, a u roku od 24 sata od izbora u nedelju sva tri lidera su izjavila da napuštaju istaknute pozicije u politici.

Lider ekonomskih liberala FDP bio je prvi. Kristijan Lindner, koji vodi svoju stranku 11 godina i nije uspeo da dobije nijedno mesto poslanika, rekao je da napušta politiku posle 25 godina.

Lindnerovo odbijanje da napravi kompromis u vezi sa pravilima o dugu prvo je srušilo vladu, a potom i njegovu stranku poslalo na dno.

Iako će Šolc ostati kancelar do formiranja nove vlade, on neće učestvovati u pregovorima o koaliciji i napustiće vodeće pozicije u stranci.

Tanjug/AP Photo/Thibault Camus

Vicekancelar Zelenih Robert Habek takođe napušta vodeću poziciju nakon što je njegova stranka pala ispod 12 odsto na izborima.

TikTok generacija vraća Levicu iz mrtvih

Do pre nekoliko nedelja delovalo je da je Levica osuđena na propast kada se jedna od njenih vodećih članica Sara Vagenkneht povukla iz nje i osnovala sopstvenu, više populističku stranku sa još osam poslanika.

Popularnost Vagenknehtove neko vreme je porasla dok je bila šefica stranke BSW, ali je na kraju pala ispod praga od pet odsto za ulazak u parlament.

Priča je bila veoma drugačija za Levicu (Die Linke), koja se vratila iz mrtvih inspirativnom kampanjom na društvenim medijima.

Hajdi Rajhinek, kopredsedavajuća Levice, postala je viralna nakon što je održala govor u kome je entuzijastično branila zaštitni zid protiv AfD-a.

Profimedia

Sada ima 580.000 pratilaca na TikToku, a njena objava je privukla sedam miliona pregleda.

Njena stranka je dobila nešto manje od devet odsto glasova.

Mladi idu levo i desno, stari se drže centra

Viralni video-snimci Levice pomogli su da se obezbedi četvrtina glasova onih koji su stari od 18 do 24 godine, a AfD je dobio 21 odsto podrške ove starosne grupe, prema istraživanjima TV ARD.

Alis Vajdel je bila najveći hit na društvenim mrežama tokom izbora, veći čak i od Hajdi Rajhinek. Privukla je više od 935.000 pratilaca na TikToku.

Za starije od 35 godina privlačni su demohrišćani, i to više muškarcima nego ženama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi