Tresla se gora, rodio se miš: Šta je Merc postigao potezom zbog kog je navukao bes i da li će to pomoći AfD-u da trijumfuje?

Nekoliko nedelja do vanrednih izbora izazvanih kolapsom vlade, situacija u Nemačkoj je veoma napeta.

Politički konkurenti ne štede jedni druge, dok su na ulicama demonstracije koje okupljaju nekoliko hiljada ljudi. Razlog za javnu preprirku jeste to što se kida granica između mejnstrim partija samoproglašenog demokratskog centra i njihovih izazivača na krajnjoj desnici.

Suština je u tome što je Fridrih Merc, lider nemačkih mejnstrim konzervativaca (CDU) i, kako ankete dosledno pokazuju, najverovatnije sledeći kancelar, odabrao pitanje migracije da bi zauzeo stav. U pozadini nekoliko nedavnih i teških smrtonosnih napada u gradovima Manhajm, Solingen, Magdeburg i Ašafenburg u kojima su učestvovali počinioci iz Avganistana, Saudijske Arabije i Sirije, Merc je u nemačkom parlamentu pokušao da progura paket mera za pooštravanje pravila o migrantima.

O neobavezujućoj rezoluciji, koja je u velikoj meri simbolična, raspravljalo se i glasalo prvo u sredu, 29. januara. Na red je došao zakon dva dana kasnije, u petak, 31. januara. Oba dana u Berlinu su bila nabijena tenzijom, ali su rezultati bili drugačiji. U sredu je pobedio Merc. U petak je izgubio jer je izglasan nacrt mere sa nazivom "zakon o ograničavanju priliva".

To znači da zakon u Nemačkoj verovatno ne bi opstao na kraju. Posle svega mnogi posmatrači, uključujući i Blumberg, smatraju ovaj poraz "šokantnom smetnjom" za Merca. Na kraju krajeva, Merc je izgubio jer nije mogao da spreči 12 članova svoje stranke da mu uskrate podršku. Njihovi glasovi bili bi dovoljni.

Migracija - tema broj 1, uprkos negodovanju EU

Profimedia

U Nemačkoj, kao i u mnogim drugim zemljama, migraciona politika je jedna od glavnih tema. Tradicionalno se nalazi među glavnim brigama nemačkih birača. Neke ankete pokazuju da je to trenutno najvažnije pitanje za njih, čvrsto ispred stagnirajuće i gore ekonomije i brige oko plata i inflacije, klimatskih promena i energetike i rata u Ukrajini.

Međutim, Mercova inicijativa ne bi imala isti odjek da nije bilo drugog aspekta: dok je eksplicitno odbacio bilo kakav oblik saradnje, sada ili posle izbora, konzervativni mejnstrim lider je, u stvari, pozvao krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD) da glasa za njegove predloge.

Merc i dalje negira bilo kakvu nameru da se otvori put ka izgradnji postizborne koalicije sa AfD-om, za koju sve ankete pokazuju da bi imala solidnu većinu. On insistira da samo vodi politiku koju smatra hitno potrebnom. Prema njegovim rečima, "ono što je objektivno ispravno ne postaje pogrešno jer se pogrešni slažu sa tim".

Merc se čak pobrinuo da u rezoluciju CDU uključi neke striktno uvredljive reči o AfD. Ali ostaje činjenica da je Merc u sredu namerno proizveo prvi slučaj u kom je stranka samoproglašenog centra glasala sa AfD-om da pobedi druge stranke centra, tvrdi za RT Tarik Siril Amar, istoričar iz Nemačke koji radi na Univerzitetu Koč u Istanbulu.

Tanjug/AP Photo/Martin Meissner, File

- Još prošlog novembra Merc je nedvosmisleno obećao da neće raditi upravo to. I bivša kancelarka Angela Merkel pridružila se redovima njegovih sadašnjih kritičara, implicitno i ispravno optužujući ga da je prekršio reč. Njena osuda, međutim, nema snagu. Ne samo zato što su ona i Merc stari neprijatelji vezani jedno za drugo iskrenim međusobnim gađenjem, već i zato što promena mišljenja, pa čak i vraćanje na datu reč, nisu bez presedana u politici i čak mogu biti neophodni. U svakom slučaju, njeno učešće u velikoj obmani da bi se Rusija navela da misli da su Zapad i Ukrajina zaista zainteresovani za mir (Minsku 2), dok se Kijev naoružavao za još jedan rat, što je Merkelova priznala da je to učinila, verovatno je bio konsekventniji slučaj laganja - piše Amar.

Merc je podsetio Nemce da su migrantska kriza, a samim tim i uspon AfD-a, rezultat odluka Merkelove dok je bila na vlasti. U tome ga je sada podržao Sebastijan Kurc, bivši kancelar Austrije, koji dopire do velike publike preko najmoćnijeg nemačkog lista žute štampe "Bild". Ono što Kurcovu intervenciju čini posebno interesantnom jeste činjenica da je vladao sa koalicijom mejnstrim desnice i krajnje desnice, što je baš ono što Merc i dalje tvrdi da nikada ne bi uradio.

Nejasno je šta bi se dogodilo sa Mercovim predlozima da su izglasani. Kako njegovi kritičari neprestano ponavljaju, neki od njih bili bi u sukobu sa zakonima EU. Mercovi konzervativci, sa druge strane, podsećaju na član 72. Ugovora EU o funkcionisanju Evropske unije, jedan od dva defakto ustavna sporazuma Unije.

Taj kratak član u suštini predstavlja rupu koja omogućava državama članicama da zanemare pravila EU u ime "održavanja reda i mira i zaštite unutrašnje bezbednosti". Ali, naravno, korišćenje te rupe trebalo bi da bude redak izuzetak. Na primer, Francusku je 2023. ukorio Evropski sud pravde (ESP) zbog toga što je praktikovala ono što Merc želi da i Nemačka uradi, a to je odbijanje migranata na granici unutar EU bez davanja prilike da zatraže azil. Praksa je, utvrdio je sud, skoro uvek nezakonita.

AP Photo/Virginia Mayo

- U teoriji, kršenje zakona EU ne bi trebalo da bude moguće bez bolnih posledica. Ipak, u praksi, kršenje zakona u EU široko je rasprostranjena navika. Kao i u mnogim organizacijama, kada bi se sve uvek radilo po knjizi, nastao bi haos i kolaps. Dakle, sankcije se primenjuju retko i selektivno, kao oruđe za sprovođenje geopolitičkog konformiteta (kao na primer protiv Mađarske) - piše Amar.

Francuska, inače, nije promenila ponašanje, što je podvučeno u jednom francuskom izveštaju 2024. Osim Pariza, u specifičnoj oblasti migracione politike, nemački časopis "Špigel" pronalazi još najmanje sedam država članica koje sistematski krše pravila EU, kao i, inače, UN-ovu Ženevsku konvenciju o izbeglicama iz 1951: Hrvatsku, Finsku, Litvaniju, Letoniju, Grčku i Poljsku.

Sve će se pokazati na izborima

- Za sada, u svakom slučaju, ono što je najvažnije u vezi sa Mercovim potezima su domaći efekti u Nemačkoj, jednoj od ključnih zemalja EU. Ponekad je ono što se ne dogodi barem jednako važno kao i ono što se dešava. Pre nešto više od deset godina Mercova kampanja i njegova politička karijera u celini verovatno ne bi preživele njegovo manevrisanje sa AfD-om, a posebno ne njegov trenutni poraz - objašnjava istoričar.

- Sada, međutim, vode oko njega možda postaju uzburkane, ali uprkos gubitku u petak, čini se da je dovoljno siguran. I bez obzira na udarce Merkelove, koji su možda pomogli da mu se uskrati pobeda, pretežna većina njegove stranke je, ne zaboravimo, ostala uz njega, dok je popriličan broj ljut na Merkelovu. Merc bi i dalje mogao da izvuče izbornu dobit iz svog manevra - dodaje on.

Profimedia

Anketa INSA pokazuje da više od 76 odsto Nemaca nije zadovoljno trenutnom politikom migracije. Skoro 68 odsto ispitanika veruje da socijaldemokrate (SPD) nije trebalo da se bore protiv Mercove zakonodavne inicijative, već da je trebalo da glasaju za nju. Čak 51 procenata onih koji se izjašnjavaju kao pristalice SPD-a veruje da je njihova stranka trebalo da sledi njegov primer. 

- Dakle, jasno je da se sveprisutno nezadovoljstvo migracionom politikom kakva jeste pretvara u značajnu podršku Mercovom predloženom zakonu koji nije izglasan u petak. Pa, kome će birači na kraju zameriti: Mercu što nije uspeo da im pruži ono što žele ili njegovim protivnicima što su ga zaustavili? Odgovor na to ključno pitanje pojaviće se tek narednih nedelja, a konačan će postati tek na sam dan izbora - ističe Amar.

AfD sadržaj u CDU ambalaži

Isto tako, anketa INSA pokazuje da 69 odsto Nemaca odobrava neobavezujuću rezoluciju koja je doneta kombinovanim glasovima Mercovih konzervativaca i oduševljene AfD. Ipak, u isto vreme, 35,3 odsto veruje da je dobijanje podrške AfD-a za Mercovu inicijativu bila dobra stvar. Većina od 44,6 odsto ne odobrava oslanjanje na glasove AfD-a.

- Merc može da računa na snažnu, možda ogromnu podršku za svoje predloge o politici migracija, ali mnogi Nemci bi i dalje radije imali istu politiku bez učešća AfD-a. AfD je, sa druge strane, istakao da je Merc, u suštini, kopirao ideje Alternative. Drugim rečima: Mnogi Nemci žele AfD sadržaj, ali u CDU ambalaži - piše istoričar.

Profimedia

- To je, naravno, upravo smisao celog Mercovog manevra. Njegovi kritičari imaju pravo: radilo se o izravnavanju "zaštitnog zida", ali greše u vezi sa načinom na koji Merc namerava da to uradi: nije pokušavao da AfD učini uslugu tako što će ona postati opcija za koaliciju i uključiti je u samoproglašeni centar. Mercova tvrdnja da vidi da AfD ima za cilj da "uništi" njegove mejnstrim konzervativce verodostojna je jer ima smisla. Dakle, ono što je on zaista želeo jeste da sabotira AfD dok usvaja, ili, zapravo, krade, njegovu politiku.

Mercov pravi cilj nije bio da proširi krug onih koje glavne berlinske stranke smatraju legitimnim koalicionim partnerima, nego da izbaci iz igre najopasnije rivale, što bi mu sasvim odgovaralo, navodi analitičar.

Zato je prerano proceniti šta poraz u petak zaista znači za njega i nemačku politiku. Rukovodstvo AfD-a radi na tome da uzvrati udarac - liderka Alis Vajdel ismevala je Merca što je "skočio kao tigar i sleteo kao tepih pored kreveta" (verovatno napravljen od tigrove kože).

- AfD sada ima odličnu priliku da demonstrira nemačkim biračima da ako žele sadržaj AfD-a, neće ga dobiti u pakovanju CDU. Ili, da budemo precizni, Mercov CDU je upravo to pokazao. U tom važnom smislu, Merxova osnovna strategija imala je spektakularan rezultat, ali samo za sada. Jer, prvo, pitanje migracija i masovno nezadovoljstvo naroda zbog njega ne nestaju. Drugo, kao što je gore navedeno, ostaje da se vidi koga će birači najviše kriviti: Merca ili one koji su ga zaustavili - piše Amar.

Istina je da Merc ne može da prestane da govori da nikada neće izgraditi koaliciju sa AfD-om, ali je isto tako do pre tri meseca govorio da se neće oslanjati na glasače Alternative. Osim toga, njegovi protivnici iz SPD-a i Zelenih dali su mu priliku da fundamentalnije revidira svoju poziciju u korist saradnje sa AfD-om, jer se pokazalo da neće da omoguće politiku koju mnogi Nemci žele.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi