"Niko na svetu ne može da nametne predsednika u Venecueli": Šta zapravo stoji iza nagrade koju Amerika nudi za Madurovu glavu?

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro položio je zakletvu za treći predsednički mandat u petak, što je opozicioni pokret u toj zemlji ocenio kao "državni udar" nakon što je bez pokrića osporio rezultate izbora održanih prošlog leta.

Svečanost je održana u petak u maloj prostoriji Narodne skupštine, gde mu je predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez stavio predsednički pojas, izazvavši gromoglasan aplauz prisutnih.

- Postigli smo ono što smo znali da ćemo postići. Ovlašćenje koje mi je dato nisu dali strana vlada, strani predsednik ili gringo vlada. Niko na ovom svetu ne može da nametne predsednika u Venecueli - rekao je Maduro tokom prvog govora nakon što je položio zakletvu, a događaju su prisustvovali predsednik Nikaragve Danijel Ortega i Kube Migel Dijaz-Kanel.

Kina i Rusija su takođe poslale svoje predstavnike, a predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin takođe je bio prisutan.

Madura su izborne vlasti proglasile za pobednika na predsedničkim izborima održanim 28. jula, ali je venecuelanska opozicija objavila hiljade glasačkih listića u kojima se tvrdi da je njihov kandidat Edmundo Gonzales zapravo osvojio glasove sa 67 odsto u odnosu na Madurovih 30 odsto.

Nekoliko nacija, uključujući Sjedinjene Američke Države, od tada je priznalo Gonzalesa kao zakonitog izabranog predsednika Venecuele.

Profimedia

Gonzales, koji je u egzilu od septembra i za čije su hvatanje venecuelanske vlasti obećale nagradu, rekao je da će se ove nedelje vratiti u Karakas, ali je njegov povratak otkazan "zbog bezbednosnih razloga", rekao je paragvajski predsednik Santjago Penja.

Gonzalesova poslednja poznata lokacija u petak bila je Dominikanska Republika, gde se nedavno sastao sa regionalnim liderima.

Kritike i nove sankcije zbog nafte, a ne zbog demokratije

Ubrzo nakon inauguracije SAD su najavile produženje privremenog zaštićenog statusa za 18 meseci za kvalifikovane građane Venecuele i nove nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura i njegovih najbližih zvaničnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabela.

Tanjug/AP Photo/Matias Delacroix

Nagrade za Madura i za Kabela, koje sada iznose po 25 miliona dolara, maksimalne su nagrade dozvoljene u okviru programa nagrađivanja Stejt departmenta, rekao je zvaničnik.

SAD su takođe najavile nova vizna ograničenja za zvaničnike koji su uz Madura, a za koje Bajdenova administracija kaže da su odgovorni za podrivanje izbornog procesa u Venecueli, kao i pojedinačne sankcije za osam zvaničnika bliskih Maduru koji nadgledaju ekonomske i bezbednosne agencije u Venecueli, uključujući državnu naftnu kompaniju i Madurovog ministra saobraćaja.

U međuvremenu, Velika Birtanija je u petak sankcionisala 15 ljudi povezanih sa Madurom i njegovim režimom, uključujući vođe oružanih snaga Venecuele i članove Vrhovnog suda pravde.

Evropska unija je takođe uvela sankcije protiv 15 ljudi povezanih sa Madurom, koji su optuženi za "podrivanje demokratije, vladavine prava ili ljudskih prava u Venecueli". Kanada je sankcionisala 14 sadašnjih i bivših visokih zvaničnika za koje je rekla da su učestvovali u aktivnostima koje su "podržale kršenje ljudskih prava" u zemlji.

Tanjug/AP Photo/Matias Delacroix

Ipak, posmatrači i analitičari upućeni su situaciju tvrde da je Vašington podigao prašinu oko izbora u Venecueli upravo zbog ogromnih rezervi sirove nafte na koje su Amerikanci bacili oko, a koje im sada nisu dostupne.

Prve naftne bušotine u Venecueli napravljene su početkom 20. veka, a do 1940. ova zemlja je postala treća zemlja u svetu po proizvodnji sirove nafte, čemu su bitno doprinele američke kompanije, koje su bile prisutne od samog početka. Amerika je takođe uvozila najviše nafte.

Međutim, nisu svi u zemlji bili oduševljeni Amerikom. Veliki deo stanovništva bio je protiv uticaja supersile, a uprkos bumu eksploatacije nafte, značajan deo populacije bio je siromašan. U isto vreme, proamerički nastrojena politička elita bivala je sve bogatija. Gnev se nagomilavao i nezadovoljstvo i ulični protesti trajali su sve do 1998. kada je Ugo Čavez izabran za predsednika. Čavez u početku nije bio toliko vatren protivnik Amerike, koja je oprezno dočekala novog predsednika.

Kada je 2002. Čavez svrgnut u vojnom puču na 48 sati, bio je ubeđen da iza toga stoji Amerika. Danas se zna da su američki zvaničnici znali da se sprema državni udar i da su bili u kontaktu sa pojedinim vođama puča. To je bilo dovoljno da se promene odnosi SAD i Venecuele, a kako se Vašington odmah ustremio na Madura kad je 2013. zamenio Čaveza, na kraju su prekinuti svi diplomatski odnosi između dve zemlje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi