Godinama su sejali strah: Može li Sirija da se nada boljoj budućnosti sa ljudima krvave prošlosti na vlasti?
23.12.2024 | 21:04
Ahmed Husein Al Šara počeo je karijeru kao odani džihadistički operativac, uzdigavši se kroz redove Al Kaide
Copyright Tanjug/AP Photo/Omar Albam
Dok se Sirija bori sa novim poglavljem nakon kolapsa režima Bašara Al Asada, Ahmed Husein Al Šara, poznatiji kao Abu Muhamed Al Džulani, pojavio se kao simbol moći u zemlji.
Vodeći Hajat Tahrir Al Šam (HTS), grupu koja je potekla iz Al Kaide, Al Šara se odrekao militantnog imidža oblačeći odela u proračunatom pokušaju da se stvori o sebi sliku pragmatičnog vođe.
Ipak, ova transformacija ne može da sakrije krvavu istoriju, a međunarodna podrška koja se daje HTS-u postavlja ključna pitanja o široj dinamici sirijskog sukoba.
Od operativca džihadista do pragmatičnog stratega
Ahmed Husein Al Šara počeo je karijeru kao odani džihadistički operativac, uzdigavši se kroz redove Al Kaide pod mentorstvom Abu Musaba Al Zarkavija i kasnije Abu Bakra Al Bagdadija.
Osnovavši ogranak Al Kaidfe Džabhat Al Nusru u Siriji 2011, označilo je početak svog puta kao ključnog igrača u sirijskom građanskom ratu. Do 2013. godine Al Šara se odvojio od Bagdadija, pozicionirajući svoju grupu kao nezavisnu silu.
Njegovo vođstvo je bilo definisano proračunatim obrtima. Godine 2017. rebrendirao je Džabhat Al Nusru u HTS, prekinuvši formalne veze sa Al Kaidom i predstavivši grupu kao lokalni vladajući entitet. Iako su pokušaji rebrendiranja naširoko odbačeni kao površni, omogućili su Al Šari da privuče i regionalnu podršku i određeni stepen međunarodne tolerancije.
Krvavo nasleđe izgrađeno na strahu
Uspon HTS-a na vlast bio je praćen nemilosrdnim nasiljem, posebno usmerenim na etničke i verske manjine. Pod njegovim vođstvom grupa je orkestrirala kampanje terora koje su učvrstile njenu dominaciju dok je razarala zajednice.
Genocid nad Jazidima (2014): Tokom Al Šarinog povezivanja sa Islamskom državom borci su igrali ulogu u sistemskom masakru nad Jazidima u Sindžaru. Hiljade muškaraca je pogubljeno, dok su žene i deca porobljeni u kampanji koja je kasnije priznata kao genocid.
Preživeli su opisali dehumanizirajuću brutalnost. "Tretirali su nas kao životinje", rekao je jedan preživeli Jezid.
- Ubili su mi oca i braću i prodali me na pijaci kao da sam ništa - kazao je on.
Kampanja Afrin (2018): Na severu Sirije HTS je ciljao kurdske civile u kampanji uništavanja i raseljavanja. Sela su spaljena, muškarci pogubljeni, a žene izložene široko rasprostranjenom seksualnom nasilju.
- Izbrisali su nas. Ne samo naše domove, već i našu istoriju i našu budućnost. Oni to zovu vladavina, ali to je samo rat drugačije nazvan - rekao je u svedočenju jedan preživeli Kurd.
Ovi zločini otkrivaju stil rukovođenja ukorenjen u korišćenju straha i sektaške podele kao oruđa kontrole. Takođe postavljaju pitanja o regionalnoj i međunarodnoj podršci koja je održala HTS uprkos nasilnoj istoriji.
Uloga regionalnih i međunarodnih sponzora
Dok se Al Šarin HTS rebrendira kao entitet fokusiran na upravljanje, operacije grupe i dalje se imaju spoljnu podršku. Regionalni susedi, uključujući Tursku i Katar, navodno su odigrali značajnu ulogu u finansiranju i naoružavanju HTS-a.
Razmena obaveštajnih podataka i logistička podrška omogućili su grupi da zadrži svoje uporište u Idlibu i proširi uticaj.
Uloga Turske: Turska, NATO saveznik SAD, optužena je za obezbeđivanje oružja, sredstava i taktičke podrške HTS-u pod maskom suprotstavljanja kurdskim milicijama. Turska obaveštajna služba je, kako se izveštava, blisko sarađivala sa liderima HTS-a, koristeći tu grupu kao posrednu silu za unapređenje svojih geopolitičkih ciljeva na severu Sirije.
Ovaj odnos je izazvao oštre kritike grupa za ljudska prava, koje upozoravaju da umešanost Turske rizikuje normalizaciju kontrole HTS-a.
Finansiranje iz Katara: Dugo optuživan za finansiranje ekstremističkih grupa pod maskom humanitarne pomoći, Katar je takođe povezan sa HTS-om. Finansijska podrška zalivske države omogućila je grupi da održi operacije i proširi kontrolu nad teritorijama u Idlibu.
Dok Doha zvanično poriče direktne veze sa HTS-om, procureli obaveštajni izveštaji i izjave opozicionih grupa ukazuju na značajne finansijske tokove iz katarskih mreža ka džihadističkim frakcijama, uključujući HTS.
Saučesništvo Amerike preko saveznika: Dok su SAD zvanično označile HTS kao terorističku organizaciju, njihova indirektna podrška preko saveznika poput Turske izazvala je kontroverzu. Oslanjanje Vašingtona na regionalne partnere u suprotstavljanju ISIS-u i iranskom uticaju je, namerno ili na drugi način, doprinelo opstanku HTS-a.
Zatvaranjem očiju na podršku svojih saveznika HTS-u SAD rizikuju da potkopaju sopstvenu agendu za borbu protiv terorizma.
Ova dinamika otkriva zabrinjavajući obrazac - regionalne sile strateški koriste džihadističke grupe kao oruđe za unapređenje geopolitičkih ciljeva. Iako ovi savezi mogu služiti kratkoročnim ciljevima, često ispašta lokalno stanovništvo koje nosi najveći teret vladavine HTS-a.
Pragmatično rebrendiranje
Poslednjih godina Ahmed Husein Al Šara promenio je svoj imidž u javnosti, menjajući odeću za zapadna odela i usvajajući retoriku državnika. Njegovi medijski nastupi naglašavaju upravljanje i stabilnost, pozicionirajući HTS kao protivtežu ISIS-u i silu sposobnu da upravlja severom Sirije.
Proračunata transformacija Al Šare odražava principe koje je izložio Nikolo Makijaveli u "Princu", gde tvrdi da lideri moraju da uravnoteže strah i vrlinu da bi obezbedili vlast. Al Šara je to primenio sa izuzetnom preciznošću, održavajući kontrolu nad Idlibom kroz nasilje, dok se spoljnom svetu predstavljao kao pragmatičan akter.
Međutim, ovaj pokušaj rebrendiranja postavlja ključna pitanja: može li lider čija je moć izgrađena na suzbijanju neslaganja i progonu manjina ikada stvoriti trajni mir?
- Sada nose odela, ali ništa se nije promenilo. Oni vladaju kroz strah, a svako ko se ne povinuje nestaje - rekao je jedan raseljeni hrišćanin iz Idliba.
Ljudska cena vladavine HTS-a
Za mnoge Sirijce uspon HTS-a ne predstavlja stabilnost, već nastavak progona. Jazidi, Kurdi, hrišćani i sekularne zajednice ostaju ranjive pod vladavinom HTS-a. Čak i sunitski muslimani koji odbacuju krutu teokratiju grupe suočavaju se sa brutalnim posledicama.
Sekularni aktivisti su ućutkani, žene su podvrgnute oštrim ograničenjima, a neistomišljenici žive u stalnom strahu.
Dominacija HTS-a takođe je zakomplikovala humanitarne napore na severu Sirije. Humanitarne organizacije se pokušavaju da se snađu u zahtevima grupe, sa izveštajima o resursima koji se preusmeravaju na održavanje operacija HTS-a umesto da dođu do civila kojima su najpotrebniji.
Iluzija stabilnosti
Dok neke regionalne sile vide HTS kao pragmatično sredstvo za suprotstavljanje ISIS-u i iranskom uticaju, ovaj pristup rizikuje da legitimiše grupu čija je istorija definisana strahom i nasiljem.
Normalizacija HTS-a mogla bi da učvrsti njegovu teokratsku viziju, otuđi lokalno stanovništvo i naruši dugoročnu stabilnost u Siriji.
Uspon Al Šara i HTS-a naglašava dublji izazov za međunarodnu zajednicu: kako uravnotežiti neposredne geopolitičke interese sa etičkim imperativom zaštite ugroženog stanovništva. Mogu li se ikada postići mir i vladavina pod vođstvom čoveka koji je odobravao zločine i izgradio svoju moć na progonu manjina?
Krhka raskrsnica
Transformacija Ahmeda Huseina Al Šara iz džihadističkog vođe u samozvanog državnika oličava složenost razbijenog pejzaža Sirije. Dok njegov narativ o umerenosti može da se dopadne onima koji traže kratkoročna rešenja, njegovo nasleđe govori drugačiju priču.
Za Sirijce koji su patili pod vladavinom HTS-a obećanja stabilnosti su prazna. Svaki mir izgrađen na strahu i podeli nije nikakav mir.
Pitanje za međunarodnu zajednicu nije samo kako upravljati usponom HTS-a, već i to da li osnaživanje takvih grupa žrtvuje same vrednosti koje su potrebne da se ponovo izgradi rasparčana nacija. Sve dok regionalne sile i globalni savezi daju prednost taktičkoj dobiti u odnosu na dugoročnu pravdu, budućnost Sirije će ostati neizvesna.
Bonus video