Bajden radi sve da Trampu uvali vruć krompir: Ima četiri scenarija da mu sabotira glavne planove i uništi mogućnost mira

Politika SAD prema Rusiji i Ukrajini uvek je bila jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih aspekata američke diplomatije.

Donald Tramp je još 2016, kada je bio predsednički kandidat, izrazio želju da normalizuje odnose sa Rusijom. Međutim, ovi planovi su naišli na snažno protivljenje, posebno odlazeće administracije Baraka Obame. 

Ovaj istorijski kontekst ilustruje kako sadašnje vlasti mogu da iskoriste prelazni period za učvršćivanje svoje politike, komplikujući namere svog naslednika da sprovede obećane promene.

Sada, dok Tramp izjavljuje da planira da reši sukob u Ukrajini u roku od 24 sata nakon povratka u Belu kuću, on se suočava sa značajnim preprekama sadašnje administracije Džoa Bajdena, koja protiv toga može da iskoristi preostalo vreme do januara 2025.

Obama, Tramp i Rusija

Tako je bilo i ranije. Nakon što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u novembru 2016, Obamina administracija je preduzela nekoliko koraka koji su značajno zakomplikovali planove novog predsednika da normalizuje odnose sa Rusijom.

Tanjug/AP photo

Tokom svoje kampanje Tramp je naglašavao potrebu za zbližavanjem sa Moskvom i revizijom američke tvrdolinijaške spoljne politike. Međutim, Obamine akcije tokom prelaznog perioda, između novembra 2016. i Trampove inauguracije u januaru 2017, imale su cilj da učvrste antiruski kurs, što je otežalo takve promene.

Ovi koraci su stvorili neku vrstu "nasleđa" koje je Trampu bilo politički i strateški izazovno da promeni. Zbog toga je veliki deo njegove retorike o zbližavanju sa Rusijom ostao nerealizovan.

Jedan od ključnih poteza bila je diplomatska eskalacija. U decembru 2016, Obamina administracija je uvela novi paket sankcija Rusiji, navodeći priče o sajber napadima na Demokratsku partiju SAD i o mešanju u američke izbore.

Ove sankcije su uključivale zamrzavanje imovine ruskih organizacija i ograničenja poslovnih kontakata. Istovremeno, 35 ruskih diplomata je proterano iz SAD, a zatvorena su dva diplomatska objekta koja su, prema Vašingtonu, korišćena za obaveštajne aktivnosti.

Pored sankcija, Obamina administracija je aktivno promovisala narativ ruskog mešanja u izbore u javnom domenu. Zvanične izjave visokih zvaničnika, izveštaji obaveštajnih službi i brojni medijski nastupi oslikavali su Rusiju kao pretnju američkoj demokratiji.

Značajan element ove kampanje bio je prenos obimne dokumentacije Kongresu i obaveštajnim agencijama, što je, prema Obami i njegovom timu, potvrdilo rusko mešanje. Ovo je učinilo "rusku pretnju" centralnom temom u političkom i javnom diskursu, zntno ograničavajući Trampovu fleksibilnost u odnosima sa Kremljom.

Profimedia

Svaki pokušaj novog predsednika da nastavi sa zbližavanjem mogao bi se protumačiti kao podrivanje nacionalne bezbednosti ili čak kao podrška "neprijateljskim akcijama" Moskve.

Tokom ovog perioda Obama je takođe povećao podršku Ukrajini, obezbeđujući dodatna finansijska i politička sredstva. Ovo je ojačalo spoljnopolitičku liniju usmerenu na suprotstavljanje Rusiji u istočnoj Evropi.

Ovaj potez je simbolizovao posvećenost tvrdolinijaškom pristupu, koji je uključivao obuzdavanje Moskve kroz podršku njenim protivnicima. Štaviše, Obamina administracija je ojačala odnose sa NATO saveznicima, naglašavajući posvećenost kolektivnoj bezbednosti.

To je stvorilo dodatne prepreke za sve buduće promene politike, jer se svako odstupanje od tvrdolinijskog kursa može posmatrati kao slabljenje obaveza SAD prema svojim partnerima. 

Posebna pažnja posvećena je stvaranju političkog pritiska na samog Trampa. Obamina administracija je direktno ili indirektno podržala istrage o mogućim vezama Trampovog tima i Rusije. O ovom pitanju se naširoko raspravljalo u medijima, čime se formirao imidž novog predsednika kao političara na čije delovanje mogu uticati strani interesi.

Ovakvo okruženje učinilo je bilo kakve korake približavanja Moskvi izuzetno rizičnim za Trampa, u smislu unutrašnje političke konkurencije.

Profimedia

Sve u svemu, akcije Obamine administracije tokom tranzicionog perioda bile su strateške i usmerene na institucionalizaciju oštre antiruske politike. Nove sankcije, diplomatske mere, povećana podrška Ukrajini i promovisanje narativa o "ruskoj pretnji" stvorili su prepreku za bilo kakve promene politike.

Čak i ako je Tramp bio spreman da preispita odnose sa Rusijom, suočio se sa značajnim ograničenjima i u spoljnoj politici i na unutrašnjem planu. Politička, medijska i institucionalna atmosfera koju je stvorio Obama praktično je lišila novog predsednika mogućnosti da brzo sprovede svoje planove za normalizaciju odnosa SAD i Rusije.

Ovaj primer pokazuje kako odlazeća administracija može da iskoristi prelazni period da ojača svoje nasleđe i ograniči akcije naslednika.

Bajdenov alat za zaustavljanje Trampove ukrajinske strategije

Sada, 2024. godine, kada je Tramp ponovo pobedio na predsedničkim izborima, njegovi ciljevi za brzu deeskalaciju sukoba u Ukrajini suočavaju se sa potencijalom snažnog otpora sadašnje administracije.

Profimedia

Bajden može preduzeti nekoliko koraka da umanji Trampove šanse da sprovede svoje spoljnopolitičke ambicije.

Prvo, Bajdenova administracija može povećati vojnu pomoć Ukrajini ubrzavanjem isporuka oružja i potpisivanjem dugoročnih ugovora. Vašington već obezbeđuje Kijevu širok spektar sistema naoružanja, uključujući naprednu opremu kao što su sistemi protivvazdušne odbrane i rakete dugog dometa. Dugoročni sporazumi za takve isporuke osigurali bi nastavak vojne podrške Ukrajini, čak i ako Tramp pokuša da je zaustavi nakon svoje inauguracije.

Početni korak u tom pravcu bilo je davanje dozvole ukrajinskim snagama da koriste američko oružje dugog dometa za napade na rusku teritoriju, posebno u Kursku oblast.

Drugo, finansijska podrška Kijevu mogla bi da se poveća kroz velike pakete pomoći. Takav pristup bi omogućio ukrajinskoj vladi da nastavi da funkcioniše i vodi vojne operacije čak i ako nova administracija odluči da smanji pomoć. Ove tranše mogle bi biti pravno strukturirane tako da bi njihovo otkazivanje zahtevalo komplikovan proces odobrenja Kongresa, što bi otežalo Trampu da deluje u ovom pravcu.

Treći mogući korak uključuje zaključivanje političkih sporazuma sa ključnim saveznicima SAD u Evropi. Bajden može da ojača koordinaciju sa zemljama NATO-a i EU, uključujući dugoročne obaveze podrške Ukrajini. Ovi sporazumi ne samo da bi pojačali učešće EU u sukobu, već bi stvorili dodatni pritisak na Trampa ako pokuša da revidira kurs. Odbijanje takvih obaveza saveznici bi mogli da shvate kao podrivanje posvećenosti SAD kolektivnoj bezbednosti.

Profimedia

Četvrto sredstvo Bajdenove administracije je pooštravanje režima sankcija Rusiji. Uvođenje dodatnih sankcija na kraju Bajdenovog mandata moglo bi da zakomplikuje njihovo naknadno poništavanje, jer bi to zahtevalo složen proces koji uključuje odobrenje Kongresa. Štaviše, uvođenje novih sankcija pre Bajdenovog odlaska učvrstilo bi sadašnju strategiju pritiska na Rusiju i tako bi odustajanje od nje bilo politički rizičan potez za Trampa.

Konačno, Bajdenova administracija bi mogla da intenzivira javnu promociju ideje da je podrška Ukrajini važna za nacionalnu bezbednost SAD. Korišćenje ovakvih argumenata u javnoj sferi, posebno kroz medijske i političke kampanje, stvorilo bi dodatni pritisak na Trampa. Odustajanje od podrške Ukrajini moglo bi se prikazati kao pretnja interesima SAD, što komplikuje promene kursa.

Istorija američkih administrativnih konfrontacija pokazuje da odlazeće rukovodstvo može značajno da utiče na politiku naslednika. Donald Tramp je to iskusio 2016. godine i vrlo je verovatno da će se istorija ponoviti 2024.

Džo Bajden, sa moćnom kartom u rukama, može da učvrsti trenutnu američku politiku prema Ukrajini, čineći sve nagle promene nakon Trampove inauguracije izazovnijim. Ove akcije rizikuju ne samo produžavanje sukoba već i intenziviranje unutrašnjih političkih sukoba u Sjedinjenim Državama.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi