Lavrov: Da je kijevska vlada poštovala sporazume, Ukrajina bi i dalje držala sve svoje teritorije

Što više sporazuma sa Rusijom i drugim stranama prekrši ukrajinska vlada, to će manje teritorije ostati pod kontrolom Kijeva, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Tokom govora na 16. skupštini ruskog sveta u Moskvi u subotu, Lavrov je ponovio spremnost zemlje da traži diplomatsko rešenje za sukob sa Kijevom, prenosi Russia Today.

Prema Moskvi, sastavni deo političkog rešenja trebalo bi da bude "zaštita prava i sloboda, kao i pravnih interesa ruskog naroda i onih koji govore ruski... uz obezbeđivanje vanblokovskog, neutralnog i nenuklearnog statusa Ukrajine, i eliminišući sve pretnje po bezbednost Rusije koje mogu doći iz njenih granica", rekao je on.

- Priznanje stvarnog stanja na terenu je od najveće važnosti - naglasio je ministar.

Pozvao Kijev da ne odlaže početak pregovora

Lavrov je pozvao Kijev da više ne odlaže početak suštinskih pregovora.

- Što duže ukrajinsko rukovodstvo, uz podršku Zapada, nastavlja da ruši jedan sporazum za drugim, manje teritorije ostaje pod njegovom kontrolom - upozorio je on.

- Da su ispoštovali svoje obaveze u februaru 2014, ništa se ne bi dogodilo, a Krim bi i dalje bio deo Ukrajine. Međutim, oni su odlučili da raskinu sporazum jer su jedva čekali da preuzmu vlast - ​​podsetilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

21. februara 2014, na vrhuncu protesta na Majdanu u Kijevu, postignut je dogovor uz posredovanje EU i Rusije o deeskalaciji tenzija između demokratski izabranog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i opozicije. Međutim, vođe puča su ga skoro odmah prekršili, a šef države je sutradan bio primoran da pobegne od nasilja. Promena režima u glavnom gradu nacije podstakla je Krim da održi referendum sledećeg meseca, na kojem je stanovništvo poluostrva velikom većinom glasalo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.

- Da je kijevska vlada poštovala Minske sporazume u februaru 2015, Ukrajina bi i dalje držala sve svoje teritorije unutar svojih granica, uključujući ceo Donbas (Krim je tada već bio nestao). Oni su odlučili da ne sprovode ove sporazume i da ne dodeli poseban status delu Donbasa - nastavio je Lavrov.

Sporazumom iz Minska II, čiji su garanti bili Nemačka, Francuska i Rusija, uveden je prekid vatre između vlasti u Kijevu i otcepljenih regiona Donjecka i Luganska, a imao je za cilj da otvori put administrativnim i političkim reformama u Ukrajini, kao i za autonomiju i lokalne izbore u republikama Donbasa. U decembru 2022. godine, bivša kancelarka Angela Merkel i bivši predsednik Fransoa Oland, koji su pomogli u sklapanju sporazuma, priznali su da to nije bilo ništa drugo do varka da se pomogne Ukrajini da kupi vreme i pripremi se za budući sukob sa Rusijom.

Njihova treća šansa ukazala se u Istanbulu u aprilu 2022. godine, kada su Rusija i Ukrajina poslednji put sele za pregovarački sto, rekao je ministar spoljnih poslova.

Rusija izgubila poverenje u kijevske pregovarače

Rusija, koja je u početku izrazila zadovoljstvo rezultatima sastanka i povukla svoje snage sa periferije Kijeva kao gest dobre volje, kasnije je optužila Ukrajinu da je povukla sav napredak postignut u Turskoj, rekavši da je izgubila poverenje u kijevske pregovarače.

Ruski predsednik Vladimir Putin otkrio je ranije ove godine da je Ukrajina tokom pregovora u Istanbulu bila voljna da proglasi vojnu neutralnost, ograniči svoje oružane snage i obeća da neće diskriminisati etničke Ruse. Zauzvrat, Moskva bi se pridružila drugim vodećim silama u pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini, rekao je on. Prema rečima ruskog lidera, Kijev se povukao iz pregovora po nalogu svojih zapadnih pristalica.

- Bez sumnje, situacija danas izgleda sasvim drugačije od aprila 2022. godine - rekao je Lavrov, misleći na sve buduće pregovore sa Kijevom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi