Evropi suđeno da postane vrući kontinent: Na severu poplave, na jugu suše

Vodeći svetski naučnici o klimi upozoravaju da milijarde ljudi rizikuju hroničnu nestašicu vode, da će desetine miliona ljudi biti izloženi gladi, a mesta u blizini ekvatora doživeće neodrživu vrućinu, ukoliko se ne preduzmu koraci za izgradnju odbrane od klimatskih šokova i brzo smanjenje emisija gasova.

To uključuje više od 100 naučnih radova, intervjua sa naučnicima iz oblasti klime i procurelog nacrta sledećeg izveštaja UN-ovog Međuvladinog odbora za klimatske promene (IPČ), studije na 4.200 stranica koja je najnaprednija nauka dosadašnje ispitivanje uticaja klimatskih promena na naš svet.

Sever Evrope ce se uskoro boriti sa poplavama i požarima, čak i sa zagrevanjem, a jug sa sušom, vrućinom u gradovima i drastičnim padom poljoprivrede, koje će ozbiljno ugroziti ekonomiju Evropske unije, prenosi najnovija istraživanje list “Politico”.

Nacrt izveštaja IPČ – koji treba da bude objavljen sledeće godine – predviđa divljanje klimatskih promena, posebno u siromašnim zemljama.

To što će negde drugde biti gore ne znači da je Evropa bezbedna, navodi Politico.

Evropa je sve ranjivija

“Politico” upozorava da ne pomažemo sebi, jer je veći deo Evropljana svoje domove napravio u dzinovskim betonskim loncima koji koncentrišu toplotu, te da su gradovi za 5 do 10 stepeni topliji od okolnih krajeva. Na jugu će, piše list, doći do najvecih porasta.

U Rimu i drugim mediteranskim gradovima vrućina ce postati toliko intenzivna da tradicionalni arhitektonski sistemi koji se oslanjaju na prirodnu ventilaciju više nece funkcionisati .

Evropa je sve starija i ranjivija, a starije osobe izložene su velikom riziku da umru od toplotnog stresa i toplotnog udara. Stara tela se troše toplotom, čineći ih podložnijim astmi ili kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.

Najteže će biti pogođena područja koja se granice sa Mediteranom, s tim što ce se udeo zemljišta koji redovno doživljava sušu povecati sa 28 na 49 procenata u najekstremnijim slučajevima. Neki delovi Pirinejskog poluostrva mogli bi biti sušni svake godine više od sedam meseci.

Klimatske promene mogle bi biti kriza javnog zdravlja u buducnosti i povratka bolesti poput malarije i virusa zapadnog Nila, upozorava se u istraživanju koje je sproveo Politico.

Pročitajte još:

Klimatske promene urnišu planetu: Voda nestaje na zapadu Amerike, a nova pojava zabrinjava naučnike

Prošlo je sedam godina od velikih poplava, Radojičić poručuje: Stvaramo grad otporan na klimatske promene

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug