Talibani opet prete, a sada su još jači: Istorija zloglasnog pokreta koji je Avganistan zavio u crno

12.07.2021

21:03 >> 21:12

0

Kako se američke trupe povlače posle 20 godina, Avganistanu preti novi haos

Talibani opet prete, a sada su još jači: Istorija zloglasnog pokreta koji je Avganistan zavio u crno
Profimedia

Iako je koalicija predvođena SAD 2001. godine svrgla talibane sa vlasti u Avganistanu, ova teroristička grupa postepeno je vraćala snagu i osvajala teritorije, a ovih dana se vode velike borbe oko pojedinih oblasti.

Podsetimo, u petak je potvrđeno da su talibani zauzeli glavni granični prelaz između Avganistana i Irana. Njihovi zvaničnici tvrde da su stavili pod kontrolu 85 odsto teritorije Avganistana, što je, za sada, nemoguće potvrditi, a prema drugim procenama kontrolišu više od trećine od 400 okruga.

Pročitajte još

Sve se dešava u jeku povlačenja zapadnjačkih trupa, posle dve decenije ratovanja u Avganistanu.

Talibani su u ofanzivi, preoteli su od avganistanskih snaga mnoge punktove, sela i manje gradove, a većim se približavaju.

Profimedia

Dolazak na vlast

Taliban, inače, na paštunskom jeziku znači student. Pokret se pojavio ranih 90-ih na severu Pakistana, kada su se sovjetske trupe povukle iz Avganistana. Veruje se da su prvo počeli da se okupljaju na verskim seminarima, koje je finansirala Saudijska Arabija. Talibani su tada obećavali da će povratiti mir i bezbednost i da će uvesti svoju verziju šerijatskog prava.

Širom Avganistana,su brzo proširili svoj uticaj. Septembra 1996. godine osvojili su Kabul i zbacili predsednika Burhanudina Rabanija, jednog od “otaca” mudžahedina koji su se borili protiv Sovjeta. Do 1998. godine, talibani su kontrolisali skoro 90 odsto Avganistana.

Kada su se tek pojavili, Avganistanci su pozitivno dočekali talibane jer su se borili protiv korupcije i bezakonja, a putevi su pod njihovom vladavinom postali prohodni i bezbedni.

Međutim, uskoro su upoznali i drugu stranu medalje. Uveli su stroge kazne za nepoštovanje islamskih običaja, tako da se povećao broj javnih pogubljenja, a lopove su kažnajvali odsecanjem udova. Muškarci su morali da nose brade, a žene da se prekriju burkom. Žene su bile javno kamenovane i streljane zbog kršenja talibanskih zakona. Zabranjeni su televizija, muzika i bioskop, a devojčice starije od 10 godina nisu smele ići u školu. 2001. godine, uništili su čuvenu statue Bude iz Bamijana, isklesane u 6. veku, što je razbesnelo svetsku javnost.

Pakistan je, zajedno sa Saudijskom Arabijom i UAE, priznao talibane čim su stupili na vlast u Avganistanu iako je uvek negirao da je začetnik ovog pokreta.

Veliki neprijatelj Malala Jusufzai

 

Talibani su u jednom trenutku pretili da destabilizuju i Pakistan jer su želeli da kontrolišu oblasti na severozapadu zemlje. Jedan od incidenata koji je privukao veliku pažnju je bio i ranjavanje devojčice Malale Jusufzai oktobra 2012. godine. Malala je tada imala 14 godina, a upucana je na putu od škole do kuće u Mingori. Pošto se zalagala da se devojčice školuju bila je na meti talibana. Meci su je pogodili u glavu i vrat posle čega je brzo prebačena u bolnicu. Dobila je međunarodnu podršku, a grupa od 50 vodećih pakistanskih klerika je izdala fatvu protiv njenih napadača. Kasnije se preselila u Veliku Britaniju, gde je nastavila školovanje, a takođe je i najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir.

 

Al Kaida i Osama bin Laden

Pažnju celog sveta privukli su 11. septembra 2001. godine kada je izveden teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Optuženi su da su pružili utočište glavnom osumnjičenom – teroristi Osami bin Ladenu i njegovoj terorističkoj organizaciji Al Kaidi.

Oktobra iste godine američka vojska je bombardovala Avganistan, a već u decembru talibanski režim je srušen. Tadašnji talibanski vođa Mula Muhamed Omar, i druge važne figure, uključujući i bin Ladena, pobegli su iako im je ceo svet bio za petama.

Profimedia

Uprkos svemu, talibani su i dalje uspevali da caruju Avganistanom, a nasilje je bilo na visokom nivou.

Talibani su odbili da izruče bin Ladena, pa su mesec dana posle napada na Svetski trgovinski centar SAD sa saveznicima počele bombardovanje lokacija talibana i Al Kaide u Kabulu, Kandaharu i Džalalabadu.

– Mi nismo želeli ovu misiju, ali ćemo je ispuniti – izjavio je američki predsednik Džordž Buš Mlađi kad je najavio prve vazdušne napade na Avganistan 7. oktobra 2001. godine.

Misija je, kako je rekao tada, „da se zaustavi upotreba Avganistana kao terorističke baze za operacije i napade vojne sile talibanskog režima.” Deset godina od početka napada Osamu bin Ladena ubile su američke foke u Pakistanu, a njegovo telo je potom bačeno u more.

Talibani su više puta pokušavali da napadnu Kabul, a 2012. godine su izveli napad na bazu NATO. Naredne godine počelo je da se govori o primirju, kada su talibani najavili da će otvoriti kancelariju u Kataru.

Smrt – strogo čuvana tajna

Avgusta 2015. godine, talibani su priznali da im je preminuo dugogodišnji vođa Mula Muhamed Omar. Navodno, imao je zdravstvenih problema i preminuo je u pakistanskoj bolnici. Čitave dve godine ta informacija je čuvana u tajnosti. Potom su saopštili da su se okupili oko novog vođe Mule Mansura, koji je bio Omarov zamenik.

U to vreme su povratili kontrolu nad strateški važnim gradom Kunduzom. Mula Mansur je potom ubijen 2016. godine u napadu dronom koji je izvela američka vojska, a nasledio ga je Mavlavi Hibatulah Ahundzada.

Napadi na civile u jeku povlačenja trupa

Iako su 2020. godine Amerikanci i talibani postigli mirovni sporazum, teroristi su promenili taktiku, pa nisu više toliko napadali gradove i vojne puktove već su im mete bili civili.

Među njima je bilo novinara, sudija, aktivista, žena na moćnim pozicijama… što je potvrdilo da nisu promenili ekstremističku ideologiju, već samo strategiju.

Džozef Bajden/Foto: Profimedia

Američki predsednik Džo Bajden je u aprilu ove godine najavio da će se njihove trupe povući do 11. septembra, tačno 20 godina kasnije od napada na Kule bliznakinje u Njujorku.

Pročitajte još

To je izgleda dalo talibanima vetar u leđa, pa su ponovo počeli da osvajaju značajne teritorije, preteći da opet svrgnu vlast u Kabulu.

Kako prenosi BBC, veruje se da su sada brojniji, sa oko 85.000 boraca, prema procenama NATO. Koliko teritorija drže pod kontrolom je teško proceniti jer se borba za vlast u distriktima menja iz dana u dan. Ono što zabrinjava je da napreduju veoma brzo, a američke obaveštajne službe procenjuju da bi avganistanska vlada mogla da padne 6 meseci nakon povlačenja stranih trupa.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti