Višedecenijsko siromaštvo im prekardašilo: Zašto je Kuba ustala na noge i koliko su SAD doprinele tome

Kuba se u nedelju suočila sa najvećim protestima protiv vlade u poslednjih nekoliko decenija, a kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel činio je sve što je mogao da se suprotstavi demonstrantima. Nemiri su se neočekivano ubrzo prelili i u druge zemlje, pa se u prvim danima ove sedmice na ulicama mnogih gradova uzvikivalo ime ove države.

Kubanska policija raspoređena je u ponedeljak u veće gradove poput Havane, nakon protesta dan ranije, a vlasti su blokirale društvene mreže u nameri da cenzurišu informacije o demonstracijama. Prekidi interneta inače su veoma česti na Kubi, u kojoj ljudi mogu da se povežu na mrežu samo preko mobilnih telefona.

Pročitajte još

Prva žrtva nereda na Kubi: Napad na policijsku stanicu nije prošao prema planu

– Videli smo kako kampanja protiv Kube na društvenim mrežama jača u poslednjih nekoliko nedelja. Tako se to radi: pokušavaju da stvore nesklad i nezadovoljstvo manipulišući emocijama – izjavio je Dijaz Kanel.

Policija je uhapsila najmanje 100 demonstranata, novinara i aktivista, a u saopštenju je optužila učesnike protesta da su demolirali kuće, izazivali požare i rušili vodove za struju. Oni se takođe optužuju da su napadali policiju i civile noževima, kamenjem i drugim predmetima.

Kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel pripisao je danas vladi te zemlje deo odgovornosti za nestašicu i ekonomsku krizu, zbog kojih su izbile velike demonstracije.

On je pozvao Kubance da ne reaguju nasilno.

Dijaz Kanel, koji je ranije za proteste krivio SAD, u televizijskom obraćanju prvi put je kritički govorio o kubanskim vlastima.

– Moramo izvući pouku iz nemira. Takođe, moramo da obavimo kritičku analizu svojih problema kako bismo delovali, prevazišli ih i izbegli da se ponove – rekao je predsednik.

Koliko veliki su bili protesti?

Hiljade Kubanaca prelilo se na ulice Havane i drugih gradova u nedelju, pridruživši se najvećim demonstracijama protiv vlade u poslednjih 30 godina.

Demonstranti su uzvikivali slogane “Dole diktatura”, “Mi želimo slobodu” i “Mi se ne plašimo”.

– Počeli smo da izveštavamo sa prvih protesta na zapadu ostrva, a onda smo preko društvenih mreža videli da se demonstracije održavaju skoro u svakoj provinciji države. Ulice su bile krcate širom zemlje – rekla je kubanska novinarka Monika Rivero Kabrera za “Dojče vele”.

Demonstracije nije organizovao nijedan zvanični organizator, a jedan od najzapaženijih protesta bio je u San Antonio de los Banjosu, gradu na jugozapadu Havane u kom živi oko 50.000 ljudi. Predsednik je odlučio da se tamo lično obrati demonstrantima, a kada se pojavio, susreo se sa uvredama i besnim narodom.

Zbog blokiranja društvenih mreža teško je utvrditi da li su se protesti nastavili narednog dana. Stanje na ulicama Havane bilo je mirnije u sredu, ali je na njima svakako bio veliki broj čuvara reda.

Ipak, protesti podrške kubanskom narodu održani su u prva tri dana ove nedelje na auto-putu Palmeto i u Maloj Havani u Majamiju, u Buenos Ajresu u Argentini, ispred Bele kuće u Vašingtonu, u Ki Vestu na Floridi i u La Pazu u Boliviji, gde se takođe okupilo nekoliko hiljada ljudi uz apel da se pomogne nezadovoljnim građanima Kube.

Zašto ljudi protestuju?

Iako nije učestvovala u protestima održanim u nedelju, Karidad Montes (50) razume zbog čega su ljudi nezadovoljni.

– Jednostavno je. Ljudi su umorni od nedaća i žele promene nabolje – rekla je ona za NBC njuz.

Demonstranti su besni zbog dugih redova za hranu, nedostatka lekova i skoka cena proizvoda na ostrvu.

– Problem je u tome što vlada nema nijednu stranu valutu za uvoz hrane, lekova ili goriva, pa se u radnjama sve ređe može naći osnovna roba. Nestanci struje podsećaju stanovnike na devedesete, kada je zemlja bila u najvećoj krizi nakon raspada Sovjetskog Saveza. A ljudi su sada frustrirani i zbog širenja koronavirusa – rekao je profesor američkog univerziteta i stručnjak za Latinsku Ameriku Vilijam Leogrande.

Ograničenja putovanja tokom pandemije koronavirusa razorila su turistički sektor Kube, koji je glavni pokretač njene ekonomije. Osim toga, proizvodnja jedne od osnovnih izvoznih namirnica države, šećer, opala je ove godine zbog pandemije.

Inflacija i restrikcije tokom tropskih letnjih vrućina pogoršali su situaciju.

– Ljudi žele ekonomsku slobodu i slobodu izražavanja, tako da je teško reći da postoji samo jedan razlog za nemire – tvrdi novinarka Monika Rivero Kabrera.

Šta kubanska vlada kaže o nemirima?

Dijaz Kanel i drugi važni zvaničnici optužili su Sjedinjene Američke Države za organizovanje nemira.

Predsednik Kube rekao je u ponedeljak da SAD vode politiku ekonomskog gušenja kako bi izazvale socijalne nemire u zemlji, dok je na Tviteru napisao da kontrarevolucionari sanjaju o ratu između Kubanaca i pozvao na nacionalno jedinstvo, dok je pre toga pozvao svoje komunističke pristalice da se suprotstave “provokacijama” demonstranata.

Kuba je pod sveobuhvatnim embargom SAD od 1962, što značajno ograničava ekonomsku razmenu ove države.

Rohelio Polanko Fuentes, jedan od glavnih zvaničnika Komunističke partije Kube, izjavio je da proteste finansira Vlada SAD radi posticanja “nestabilnosti i haosa” u zemlji, poredeći ove nemire sa demonstracijama 2019. protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, saveznika Kube.

Vruć krompir posle odlaska porodice Kastro

Kada je Raul Kastro pre tri godine najavio da će podneti ostavku 2021. godine na mesto šefa svemoćne Komunističke partije Kube, bio je ubeđen da će do tog trenutka Kuba stati na noge i ponovo biti ekonomski stabilna država.

Stvari se, ipak, nisu odvijale prema Kastrovom planu. Kada se sredinom aprila povukao, njegova zemlja ostala je u dubokoj krizi. Ostrvo koje je zavisno od turizma opustošeno je pandemijom, a prema procenama vlade, ekonomija se smanjila za najmanje 11 posto u odnosu na prethodne godine. Kubanci su i tada svakodnevno provodili sate u dugačkim redovima čekajući osnovne životne namirnice.

Tako je posle 62 godine vladavine Dijaz Kanel postao prvi sekretar Komunističke partije Kube, ostavši i na mestu predsednika sa vrućim krompirom u ruci.

Kako je međunarodna zajednica reagovala na proteste?

Američki predsednik Džozef Bajden podržao je u ponedeljak demonstrante.

– Mi smo uz narod Kube i njihov jasni zahtev za slobodu i oslobađanje od tragičnog stiska pandemije i decenija represije i ekonomskih patnji kojima ih je podvrgao autoritarni režim Kube – izjavio je predsednik SAD.

Leogrande smatra da će nemiri samo “otežati” administraciji Džoa Bajdena da promeni stav Amerike prema Kubi.

Istaknuti političari koji su se bavili odnosima Kube i Amerike, kao što je senator s Floride Marko Rubio, osudili su postupke kubanske vlade prema demonstrantima, a koristnici Tvitera pokrenuli su hešteg #SOSCuba kako bi skrenuli pažnju na napetu situaciju u ovoj državi.

SAD su zatražile hitno puštanje na slobodu svih osoba pritvorenih na protestima na Kubi, izjavio je danas portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs.

– Svet gleda kako kubanske vlasti hapse i tuku desetine svojih građana, a to uključuje novinare i nezavisne glasove – rekao je Prajs, preneo je Rojters.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj pozvao je kubansku vladu „da sasluša nezadovoljstvo koje izražavaju demonstranti“.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro takođe je podržao demonstrante, istakavši da je Kuba pod “okrutnom diktaturom”.

Meksiko i Rusija, sa druge strane, upozorili su na to da situacija na Kubi može biti iskorišćena da se opravda mešanje stranog faktora u unutrašnja pitanja ove zemlje.

Venecuelanski predsednik Maduro podržao je Vladu Kube, istakavši da su ove dve države “braća u dobru i zlu”.

Odupiranje ekonomskoj reformi

Vlada Kube za ekonomsku krizu krivi trgovinski embargo SAD, koji je pooštren za vreme Trampove administracije. Ali nije samo embargo kriv za probleme Kube. Jedan od najvažnijih faktora koji je doveo do ekonomske stagnacije jeste centralno planirana ekonomija u sovjetskom stilu i oklevanje sprovođenja tržišno orijentisane reforme koju su preduzele druge komunističke države.

– Reforme na Kubi ne zavise od embarga i embargo ne bi trebalo da eliminiše jednostrane i nezavisne reforme na Kubi – kaže Pavel Vidal, ekonomista i nekadašnji službenik u Centralnoj banci Kube.

Osamdesetih godina oskudica nije bila toliko velika zahvaljujući subvencijama Sovjetskog Saveza, a kada se on raspao, država je naglo osiromašila i suočila se sa nestašicom hrane. Mnogi ekonomisti kažu da se Kuba posle toga zapravo nikad nije oporavila.

Embargo SAD ima negativan uticaj na ekonomiju jer ograničava uvoz i izvoz i čini rizičnijim ulaganje investitora na Kubu, rekao je Vidal.

Kuba se nije ugledala na Kinu i Vijetnam kada su u pitanju ekonomske reforme. Tokom zvanične posete 2018. godine generalni sekretar vijetnamske Komunističke partije Ngujen Fu Trong pozvao je Kubu da prihvati tržišnu ekonomiju, kao što je Vijetnam uradio osamdesetih. Tokom perioda brzog ekonomskog rasta 30 miliona Vijetnamaca izvučeno je iz siromaštva.

– Od devedesetih su izgubljene mnoge šanse za reformu ekonomije – rekao je Vidal. Kubanska vlada je vlasnik i upravlja većinom industrija, a veći deo radne snage zapošljava država.

Pročitajte još

Drastične mere u borbi protiv demonstranata: Kubanske vlasti blokirale društvene mreže

Sučen sa nestašicom hrane i lekova, Dijaz Kanel nedavno je ubrzao tempo reformi, objedinivši dvostruku valutu države i legalizujući status privatnih preduzeća koja su počela da posluju pre nekoliko decenija, obećavajući da će se promene nastaviti u tom pravcu. Ali za Kubance su ove reforme bile previše skromne i došle su kasno.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam