Misteriozna rupa koja je progutala ronioce: Farmer je pronašao sasvim slučajno, a krije mnoge tajne

Neverovatna rupa bez dna nalazi se na jugoistoku Australije u blizini grada Maunt Gambijera, a otkad je slučajno otkrivena 1938. godine, progutala je nekoliko ronilaca koji su se izgubili u njenim tunelima.

Na nju je prvi put naišao jedan farmer koji je bio prilično zbunjen kada je video da mu se konj iznenada sapleo na polju. Tada je u zemlji bila otvorena sasvim mala rupa, međutim, ispostavilo se da krije pravo prostranstvo. Rupa ide mnogo više u dubinu nego što je vlasnik zemljišta ikada mogao da proveri.

Pročitajte još

Heroj dana, meseca, godine: Vozač spasao 25 mladih života, a o njegovoj hrabrosti priča čitava zemlja

Kako su se vesti o bezdanu proširile, ronioci su želeli da je ispitaju i vide o čemu se zapravo radi. Prvo su morali da prođu kroz uzani prolaz odakle se dolazi do velike “vodene pećine”.

Avanturisti su počeli da plivaju sve dublje i otkrili su da se ispod zemlje krije pravi lavirint. Nažalost, mnogi su se izgubili i njihova zarobljena tela su tek kasnije pronađena. U maju 1973. godine, osmoro ih je ušlo, a samo četvoro izašlo.

– Ne postoji nada da se živ pronađe iko od preostalih ronilaca. Prošlo je skoro osam mesec otkako je prvo telo locirano, i to sasvim slučajno. Preostale žrtve bile su sakrivene sve dok ronioci Australijske kraljevske mornarice, obučeni za ronjenje u velikim dubinama, nisu došli – naveo je tada inspektor Volas B. Bad.

Kako navodi “Miror”, glavna dvorana je veličine oko 140 metara, a 80 metara je široka u svom najužem delu. Do nje, na obe strane, dovode tuneli na 36 metara dubine.

Spasioci su morali prvo da prođu neophodnu obuku kako bi osigurali da ih ne zadesi slična sudbina. Tek tada su se oficiri uputili u opasnu misiju.

Posle nekoliko zarona pronađena su tela Stivena (22) i Kristine Milot (19), brata i sestre, a potom i Gordona Robertsa (28) i Džona Bokermana.

Jedan od preživelih je bio Glen Milot (25), Stivenov i Kristinin brat, koji je na sve načine pokušavao da ih nađe, ali nije uspeo.

Pre tragedije je oko 8.000 ronilaca posetilo ovu pećinu, koja je postala veoma zapažena atrakcija. Važila je za jednu od najspektakularnijih pećina za ronjenje na svetu.

Šta je pošlo po zlu?

Veruje se da su ronioci nastradali kada su napustili osvetljenu i prozirnu glavnu dvoranu i zašli u tunel koji je postao potpuno zamračen usled nanosa koji su svojim pokretima pokrenuli.

Spasavanje dečaka iz pećine u Tajlandu

 

Koliko pećine mogu biti opasne, dokazao je i slučaj iz 2018. godine kada je fudbalski tim od 12 dečaka, zajedno sa trenerom, bio zarobljen 17 dana, nakon što je prolaz kojim su došli poplavljen. U velikoj spasilačkoj akciji učestvovali su stručnjaci, ronioci, marinci i volonteri iz celog sveta.

Izvlačenje nije bilo lako, već se odigravalo po fazama. Tim je u pećini želeo da potraži sklonište od kiše, ali su ostali zarobljeni nakon što je voda nadošla i sve poplavila. Ronioci su uspeli u jednom trenutku da dođu do njih i uvere se da su živi i dobro, dopremivši im hranu, ćebad i drugu neophodnu pomoć. Spasavanje je bilo teško jer je do izlaza vodio uzan, a veoma krivudav put. Da stvar bude gora, nijedan dečak nije umeo da pliva, a da bi izašli na slobodu morali su da rone oko dva i po kilometra. Dečake su uspeli na brzinu da obuče kako da rone i da se pripreme za opasan put do izlaza, a prema pojedinim izveštajima, na kraju su ih omamili kako bi ih što pre i lakše izvukli. Nakon toga, odvedeni su u obližnju bolnicu, gde su se uspešno oporavili. U međuvremenu, pećina je postala turistička atrakcija. Iako su svi spaseni, spasavanje je ipak odnelo jednu žrtvu. Bivši ronilac tajlandske mornarice Saman Gunan preminuo je nakon što se onesvestio pri izlasku iz pećine, gde je dostavljao rezervoare s kiseonikom.

Jedan od preživelih, Robert Smit, u to vreme 26-godišnjak, rekao je da je napustio grupu kada je osetio simptome azotne narkoze koja se javlja kada azot uđe u krv na dubinama većim od 36 metara.

Pošto mu je ponestajalo kiseonika, Glen Milot se takođe uputio ka izlazu, ostavljajući grupu koja je razgledala životinjske kosti na dubini od 40 metara. Na površinu su izašli i Leri Rejnolds i Piter Bur.

Glen se tada zabrinuo za brata i sestru i vratio se da ih potraži, ali uzalud.

– Odmah sam otišao dole do mesta gde sam ih poslednji put video, pronašao sam Stivenovu lampu i kameru. Nastavio sam i video sam da je dno bilo prilično zamućeno. Nastavio sam do tačke od 68 metara, a nisam video ni sopstvenu ruku pred sobom. Nikoga nisam mogao da vidim – rekao je Smit, koji se pridružio Milotu u potrazi.

Nakon mrtvozornikovog izveštaja da grupa nije preduzela sve neophodne bezbednosne mere, Bad je dodao da, imajući u vidu prirodnu radoznalost ljudi, nije isključeno da će biti još takvih nesreća.

– Ostaje gorka činjenica da je četvoro mladih neustrašivih ljudi preminulo jureći za ciljem – da istraže prostranstvo podzemne dvorane. Nažalost, njihova avantura se tragično završila. Dok god se čovečanstvo bude vodilo radoznalošću, ova priča će imati još mnogo nastavaka – napisao je on.

Pročitajte još

Kratka istorija Haitija: Pučevi, bolesti i zemljotresi ih razorili, a sad opasne bande haraju (VIDEO)

I bio je u pravu. Godine 2009.  dogodila se slična nesreća u jednoj podvodnoj pećini kada je Džon Edvard Džons (26), student medicine, ostao zarobljen.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi