Svet su stvorili vanzemaljci?! Naučnici se spore decenijama oko ovih drevnih spisa, a evo šta je istina
Vodeći istoričari negiraju ovakve tvrdnje, ali one su svakako zaokupile pažnju javnosti
Od 4100. do 1750. godine pre nove ere sumerska civilizacija je cvetala u Mesopotamiji, a narod je posebno verovao u grupu božanstava Anunaki, za koje neki smatraju da su zapravo bili posetioci sa planete Nibiru.
Pre nego što su Grci obožavali Zevsa ili Egipćani Ozirisa, Sumeri su verovali u Anunaki, što u slobodnom prevodu znači “oni koji su sa neba sišli na Zemlju”.
Pročitajte još
Ovi drevni bogovi Mesopotamije su imali krila, nosili su čudnovate kape i posedovali moći da kontrolišu sve čovečanstvo. Verovalo se da mogu da utiču na sudbinu celokupnog društva.
Pojedini teoretičari smatraju da su Anunaki bili vanzemaljci, poreklom sa neke druge planete. Da stvar bude još luđa, to pokušavaju da dokažu pozivajući se na sumerske spise.
Profimedia
Zašto su obožavali Anunaki?
Sumeri su živeli u današnjem Iranu i Iraku, između reka Tigar i Eufrat.
Iako su bili veoma stara civilizacija, bili su prilično tehnološki napredni. Primera radi, izumeli su plug, što je takođe doprinelo širenju njihovog carstva.
Tvorci su i klinastog pisma, jednog od prvih u istoriji.
Ipak, koliko god su bili napredni, smatrali su da nisu bili sami u tome, odnosno, da su imali pomoć grupe bogova.
Anunaki vode poreklo od Ana, vrhovnog bića koje je moglo da kontroliše sudbinu kako kraljeva (ljudi), tako i njihovih bogova.
Sumeri su iza sebe su ostavili mnoge tekstove koji opisuju njihova verovanja, uključujući poznati Ep o Gilgamešu.
Anunaki se pojavljuju u Enuma Elišu, vavilonskom mitu o stvaranju sveta. Prema ovom mitu, nakon stvaranja čovečanstva, Marduk je podelio grupu na dva dela, od kojih svaki sadrži po 300 ljudi, gde je jedna grupa dobila svoje mesto na nebu (Igigi), a druga (Anunaki) na zemlji u svetu.
Koliko su Sumeri poštovali ove bogove dokazuje i to što su im posvećivali statue, oblačili ih, pripremali im hranu i nosili ih na ceremonije.
Istroričari su pokušavali da odgonetnu zašto su im bili toliko posebni, a u 20. veku se pojavila i teorija koja je u sve umešala i vanzemaljce.
Enuma Eliš – mit o stvaranju sveta
“Enuma Eliš” je vavilonski mit o stvaranju sveta, a pronašao ga je Henri Lejard 1849. godine (u delovima) u uništenoj Asurbanipalovoj biblioteci u Ninivi (današnji Mosul u Iraku), dok ga je objavio Džordž Smit 1876.
Naslov “Enuma Eliš” potiče od prvih reči sa kojima počinje spis, što u prevodu znači “Kada je gore”. Ispisan je u oko 1.000 redova na starovavilonskom jeziku, na sedam glinenih pločica. Jedan je od najvažnijih izvora za razumevanje pogleda na svet Vavilonaca, koji se zasnivao na nadmoći Marduka i stvaranju ljudi u službi bogova.
Ep navodi dva prvobitna božanstva: Apsua, slatku vodu, i Tijamat, slanu vodu. Stvoreno je još nekoliko bogova (Ea i njegova braća). Oni stvaraju dosta buke što veoma nervira Tijamat i Apsua. Apsu želi da pobije nove bogove, ali se Tijamat tome suprotstavlja. Mumu se slaže sa Apsuovim planom da ih uništi. Tijamat, da bi ovo sprečila, upozorava Eu (Nudimuda), u to vreme najjačeg među bogovima, koji, svojom magijom, baca Apsua u komu i ubija ga, i izbacuje Mumua napolje. Ea tada postaje glavni bog i, sa svojom boginjom Dankinom, dobija sina Marduka, koji je jači i od njega samog. Marduk dobija krilo da se sa njime igra i on počinje da pravi peščane oluje i tornada. Ovo uzburkava Tijamatino biće i sprečava bogove da spavaju.
Oni ubeđuju Tijamat da se osveti Marduku. Njena moć raste i neki od bogova joj se pridružuju. Ona stvara 11 čudovišta kako bi joj pomogli u borbi protiv Marduka, i postavlja Kingua, svog novog muža, kao vrhovnog vladara.
Marduk biva odabran da se u ime bogova lično sukobi sa Tijamat, i postaje veoma moćan. Pobeđuje i ubija Tijamat, i od njenog tela stvara svet.
Bogovi koji su se udružili sa Tijamat bivaju kažnjeni tako što će raditi kao sluge drugim bogovima. Oni bivaju oslobođeni svoje službe kada Marduk odluči da ubije Kingua i iz njegove krvi stvori čovečanstvo. Vavilon biva osnovan kao dom glavnih bogova. Najzad, bogovi proglase Marduka za kralja među bogovima, nazivajući ga sa 50 imena.
Drevni vanzemaljci
Uglavnom, ono što se danas zna o Sumerima potiče sa hiljada glinenih pločica koje su ostavili iza sebe. One se i danas istražuju.
Godine 1976, Zekarija Sitčin je napisao knjigu “Dvanaesta planeta”, koja je sadržala prevod 14 pločica koje su povezane sa Enkijem, detetom boga Ana. U knjizi je tvrdio da su Sumeri verovali da su Anunaki došli sa daleke planete Nibiru.
Kako je naveo tada Sitčin, Nibiru je obitavao u orbiti 3.600 godina, a u jednom trenutku je prošao blizu Zemlje. Tada su, prema verovanju, Anunaki odlučili da ostvare kontakt sa ljudima koji su na Zemlji živeli pre oko 500.000 godina.
Ipak, želeli su mnogo više od prijateljskog kontakta. Želeli su zlato koje im je trebalo da obnove atmosferu njihove planete. Kako nisu mogli da kopaju zlato sami, stvorili su za to ljude, u nekoj primitivnoj formi.
Do vremena kada se pojavila sumerska civilizacija, Anunaki su ljudima podarili dar pisanja, rešavanja matematičkih problema i planiranja gradova, što je dovelo do njihovog velikog razvitka.
Iako to zvuči kao suluda tvrdnja, Sitčin je ovome posvetio decenije. Izučavao je hebrejski, sumerski i akadski jezik sve do svoje smrti u 90. godini 2010.
Kako je govorio, skeptici nisu morali da veruju u njegove tvrdnje.
– Ovo je u drevnim tekstovima, nisam to izmislio. Vanzemaljci su želeli da stvore primitivne radnike od homo erektusa i dali su mu gene koji su mu omogućili da misli i koristi oruđa – rekao je svojevremeno.
U to vreme, Sitčinova knjiga je prodata u milionima primeraka širom sveta. U jednom trenutku, on se pridružio Švajcarcu Erihu von Danikenu i ruskom autoru Imanuelu Velikovskiju koji su verovali da drevni sumerski tekstovi nisu bili samo puke mitološke priče, čime su se svrstali u grupu pseudoistoričara.
Kako su smatrali, tekstovi su bili više naučni dnevnici tog vremena. U tom slučaju, Anunaki nisu bili bogovi koje su ljudi izmislili već vanzemaljci koji su došli na Zemlju kako bi stvorili svet.
Profimedia
Ostavili veliko nasleđe iza sebe
Većina “mejnstrim istoričara” odlučno odbacuje ovakve tvrdnje i veruje da se jednostavno radi o lošem prevodu sumerskih tekstova ili njihovom nerazumevanju.
Kao što je mnogima poznato, na kanalu “History” ovim teorijama su se opširno bavili u serijalu “Drevni vanzemaljci” (Ancient Aliens), a mnogi autori, pogotovo sa Smitsonijana, smatraju da se radi o jednoj od najštetnijih emisija u televizijskom brlogu.
Bilo kako bilo, Sumeri su na taj način pokušavali da odgonetnu pojave koje nisu mogli lako da objasne, a Sitčin i njemu slični su jednostavno njihove tekstove shvatili bukvalno.
Pročitajte još
Ipak, jedna stvar se Sumerima ne može oduzeti, a to je da su bili napredni za svoje doba. Prema jednoj glinenoj pločici koja je prevedena 2015. godine, moglo se videti da su u to doba veoma precizno izračunali Jupiterovo kretanje u orbiti, 1.400 godina pre nego što su Evropljani to učinili. Poznato je da su se Vavilonci, koji su došli nakon Sumera, uspešno bavili trigonometrijom, oko 1.000 godina pre starih Grka.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari