Turbulencije u orbiti: Šta je napravilo pometnju u Međunarodnoj svemirskoj stanici i koliko je posada ugrožena

Međunarodna svemirska stanica (ISS) bila je nakratko destabilizovana, kada su se mlazni pogoni novopridošlog ruskog istraživačkog modula „Nauka” nenamerno pokrenuli nekoliko sati nakon što je on pristao.

Prema izveštaju američke svemirske agencije NASA, sedam članova posade u stanici, dva ruska i tri Nasina astronauta, kao i japanski i astronaut Evropske svemirske agencije iz Francuske, nijednog trenutka nisu bili u neposrednoj opasnosti.

Nasa je na Tviteru saopštila da su motori modula počeli neočekivano da se pokreću u četvrtak u 12.45, pomerajući stanicu za 45 stepeni izvan položaja, a komunikacija sa posadom ISS prekinuta je tokom incidenta na nekoliko minuta, ali oni zaista nisu osetili nikakvo kretanje dok se svemirska stanica naginjala pola stepena u sekundi sve dok timovi na Zemlji nisu uspeli da povrate kontrolu aktiviranjem potisnika na drugom modulu.

Zvaničnici Nase proglasili su to „hitnim slučajem svemirskih letelica“ jer je svemirska stanica doživela gubitak kontrole stava (ugao pod kojim bi ISS trebalo da ostane orijentisana) na skoro jedan sat, a kontrolori na kopnu izgubili su na 11 minuta komunikaciju sa astronautima.

Pročitajte još:

Međunarodna svemirska stanica će do 2024.godine dobiti luksuzni hotel

Motori „Nauke” su na kraju isključeni, svemirska stanica je stabilizovana i njena orijentacija vraćena je u normalu, a istraga o uzrocima ovog incidenta je u toku, saopštila je Nasa.

Džoel Montalbano, šef Nasinog programa Međunarodne svemirske stanice, insistira da astronauti nikada nisu bili u opasnosti i da nisu primetili nikakva oštećenja na ISS. Nasina kontrolna misija u Hjustonu u Teksasu, međutim, u jednom trenutku ih je zamolila da pogledaju kroz prozore svemirske stanice, da vide mogu li uočiti bilo kakve ostatke ili oštećenja stanice.

Montalbano je takođe priznao da se slučajno pokretanje mlaznog pogona dogodilo samo „možda tri ili četiri puta“ tokom 20 godina koliko je svemirska stanica u orbiti.

Incident je takođe odložio lansiranje probnog leta „Boing Starlajner” do stanice, najmanje do 3. avgusta.

@daily_hopper by god you knew before roscosmos nauka has trust issues https://t.co/5r2tf3hh3Q

— Lazarnator (@lazarnator) July 30, 2021

– Svemirski let je težak i kada uvedemo nove sposobnosti, može doći do grešaka, zbog čega se pripremamo i obučavamo za ove nepredviđene situacije – rekla je Keti Luders, pomoćna administratorka Nasine Direkcije za ljudska istraživanja i operativne misije.

Ruski višenamenski laboratorijski modul „Nauka“ nakon 14 godina čekanja na Zemlji i osam dana orbitalnog leta pristao je 28. jula uz Međunarodnu svemirsku stanicu. Lansiran je na raketi „Proton M“ sa kosmodroma „Bajkonur“ 21. jula. Aparat se automatski spojio sa ruskim modulom Međunarodne svemirske stanice – „Zvezdom“.

Pročitajte još:

Bezos spreman za let u svemir: Jedan misteriozni saputnik morao da odustane iz neverovatnog razloga

„Zvezda” je treći po redu modul stanice i u njemu se nalaze sve vitalne komponente za održavanje uslova za život kosmonauta, uz manje sisteme u američkom segmentu, kao i kabine kosmonauta. „Zvezda“ predstavlja strukturni i funkcionalni centar ruskog orbitalnog segmenta, a lansirana je 2000. godine.

„Nauka“ je prvi ruski segment koji je u poslednjih 11 godina poslat na ISS. Pre njega je 2010. godine lansiran mali istraživački modul „Rasvet“.

Šta je „Nauka”?

Višenamenski modul „Nauka“ doprineće lagodnijem životu ruskih kosmonauta u ruskom segmentu – biće im na raspolaganju nova kabina, treća u sektoru. Pre toga je jedan od trojice Rusa morao da spava kod američkih kolega. U modulu je takođe postavljen drugi toalet.

Prema podacima „Roskosmosa“, modul „Nauka“ je najteži modul koji je Rusija lansirala. Na ISS je teži jedino japanski „Kibo“, koji se sastoji od dva dela. Ovaj modul je dopunio funkcionalni teretni blok „Zora”, a Roskosmos planira da sprovede 13 eksperimenata na modulu „Nauka”.

Međunarodna svemirska stanica (ISS) je veštački satelit sa ljudskom posadom u niskoj Zemljinoj orbiti. ISS je zajednički projekat u kojem je vodeću ulogu imalo pet svemirskih agencija – NASA (Sjedinjene Američke Države), Roskosmos (Rusija), JAXA (Japan), ESA (Evropa) i CSA (Kanada). Vlasništvo nad modulima stanice, kao i njihovo korišćenje, regulisano je međuvladinim sporazumima i dogovorima sklopljenim namenski za projekat ISS.

ISS je podeljena na dva dela – ruski orbitalni segment (kojim upravlja Rusija) i američki orbitalni segment (koji koriste ostale zemlje). Roskosmos planira da svoj segment stanice koristi najmanje do 2024. godine, a u jednom trenutku predlagano je da se on odvoji od ostatka stanice i postane osnova za novu rusku stanicu OPSEK. Međutim, najavljeno je da ISS nastavi da radi po sadašnjem modelu do 2030. godine.

Pročitajte još

Brenson poleteo u svemir: Ostvario dečački san i ušao u istoriju (VIDEO)

Po novom modelu od 2030. će funkcionisati svemirska stanica koja će kružiti oko Meseca i ona, za razliku od dosadašnje Međunarodne svemirske stanice, neće imati stalnu ljudsku posadu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi