Ključni uzrok tenzija u Jerusalimu: Zbog čega je Šeik Džara i dalje epicentar sukoba Izraela i Palestine

05.08.2021

22:15 >> 12:27

0

Problem Palestinaca koji su dobili domove u ovom naselju i živeli u njima sedam decenija i dalje nije rešen

Ključni uzrok tenzija u Jerusalimu: Zbog čega je Šeik Džara i dalje epicentar sukoba Izraela i Palestine
Palestinac nosi palestinsku zastavu nakon sukoba sa izraelskom policijom; Profimedia

Vrhovni sud Izraela razmatra pravni slučaj Palestinaca koji se suočavaju sa gubitkom svojih domova u delu Jerusalima u kom žive decenijama. Palestinske porodice nisu pristale na kompromisnu ponudu suda da iznajme svoje domove od jevrejskih organizacija za naseljavanje. Sudbina stanovnika naselja Šeik Džara i drugih kojima preti iseljavanje iz istočnog dela Jerusalima doveli su do protesta i sukoba koji su trajali nedeljama.

Palestinskim stanovnicima izraelski vrhovni sud ponudio je juče kompromisni sporazum sa jevrejskim doseljenicima. Na ročištu na kome je trebalo da bude doneta konačna odluka o tome da li će se prihvatiti žalba četiri palestinske porodice zbog naloga za deložaciju iznet je iznenađujući zahtev sudija da dve strane prihvate “praktično rešenje”, preneo je britanski list “Gardijan”.

Pročitajte još

Predloženi kompromis omogućio bi da 70 Palestinaca ostanu u svojim kućama kao podstanari sa zaštićenim statusom i zaštitio bi ih od iseljenja u narednim godinama, a oni bi plaćali godišnju taksu od 1.500 novih izraelskih šekela (oko 390 evra) kompaniji Nahalat Šimon, koju su niži sudovi proglasili zakonitim vlasnicima sporne imovine.

Nijedna strana nije dočekala predlog sa oduševljenjem, ali obe strane treba da daju zvaničan odgovor na sledećem ročištu, navodi britanski list.

Oko čega se vodi spor?

Šeik Džara je palestinsko naselje u istočnom Jerusalimu blizu Starog grada i njegovih svetih mesta.

Demonstranti drže znakove tokom saslušanja o mogućim deložacijama Palestinaca iz jerusalimskog naselja Šeik Džara; Tanjug/AP Photo/Maya Alleruzzo

Spor oko toga ko je vlasnik zemljišta u toj oblasti traje već dugo, a jevrejske naseljeničke grupe u nekoliko navrata vršile su deložacije Palestinaca koji su se tu doselili kao izbeglice.

Ovaj mali okrug u Jerusalimu ključna je tačka u izraelsko-palestinskom sukobu. Izrael smatra da je ceo Jerusalim glavni grad zemlje, što većina država sveta ne priznaje, a Palestinci žele da istočni Jerusalim bude prestonica buduće palestinke države.

Šta se dešavalo u Šeik Džari?

Jevrejska udruženja kupila su zemljište u blizini svetog jevrejskog spomenika, grobnice Šimona Hacadika, u Šeik Džari, 1876. godine, a Palestinci su tamo živeli decenijama.

Posle arapsko-izraelskog rata 1948-1949, Jerusalim, gde su Arapi i Jevreji živeli jedni pored drugih, podeljen je između Izraela i Kraljevine Jordan. Jevreji su raseljeni iz istočne, a Palestinci iz zapadne polovine grada. Kako je Jordan kontrolisao istočni Jerusalim, postao je odgovoran za palestinske izbeglice koje su se tamo doselile.

Uz pomoć Ujedinjenih nacija, jordanske vlasti izgradile su 28 kuća za neke od ovih izbeglica na zemljištu naselja Šeik Džara, koje je prethodno bilo u posedu jevrejskih udruženja, a koje je posle rata preuzeo Jordanski čuvar neprijateljske imovine, institucija zadužena za ratom stečenu imovinu. Porodicama koje su se uselile u ove kuće obećano je da će postati njihovi legalni vlasnici, ali to se nikad nije desilo.

Stanovnici Šeik Džare pred saslušanje u Vrhovnom sudu u Jerusalimu; Tanjug/AP Photo/Maya Alleruzzo

– Prvobitne porodice koje je izabrala Palestinska agencija Ujedinjenih nacija sada su postale više od 60 porodica koje čine više od tri generacije Palestinaca koji žive u Šeik Džari – navodi se u nedavnom izveštaju specijalnog izvestioca UN.

11 dana bombardovanja

Početkom maja ove godine u istočnom Jerusalimu bilo je posebno napeto. Tada je došlo do sukoba izraelskih snaga bezbednosti i demonstranata u Jerusalimu, koji su izbili zbog pristupa Starom gradu i pokušaja deložacije palestinskih porodica iz njihovih kuća.

Sukobi su eskalirali, pa je Hamas 10. maja iz Pojasa Gaze raketirao Jerusalim, a ubrzo je usledio i odgovor Izraela, nakon čega je Bliski istok upao u vrtlog bombardovanja.

Prema informacijama izraelske vojske, tokom 11 dana unakrsnog raketiranja Hamas je na Izrael ispalio više od 3750 raketa, ubivši 12 ljudi, uključujući i dvoje dece. Sa druge strane, ministarstvo informisanja u Gazi saopštilo je da je Izrael na Pojas izvršio više od 1800 vazdušnih napada, u kojima je uništio mnoge građevine. Prema navodima ministarstva zdravlja u Gazi, najmanje 230 Palestinaca, uključujući više od 60 dece, umrlo je tokom bombardovanja.

Nakon rata u junu 1967, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i primenio u njemu svoje zakone – što je, prema rečima UN, urađeno na nelegalan način.

Tri godine kasnije, 1970, uveden je zakon kojim se procesuiraju konkurentski vlasnički zahtevi na mestima kao što je Šeik Džara, dok su teritorije koje su između 1948. i 1967. jordanske vlasti označavale kao “neprijateljsku imovinu” predate Izraelskom generalnom čuvaru, telu zaduženom za vraćanje zemlje prvobitnim vlasnicima, onima kojima je pripadala pre 1948, ili njihovim naslednicima.

Palestinci, sa druge strane, nemaju jednaku moć da povrate imovinu koju su izgubili u zapadnom Jerusalimu (ili negde drugde u Izraelu), koji je prema zakonu iz 1950. godine proglašen napuštenim i stavljen pod državnu kontrolu – iako mogu da zahtevaju odštetu.

Dve jevrejske organizacije dobile su pravo na zemljište u Šeik Džari, na kom su bile izgrađene kuće za palestinske izbeglice. Kasnije su one prodale zemlju naseljeničkoj grupi Nahalat Šimon, koja je predvodila deložacije i koja želi da proširi prisustvo Jevreja u delovima istočnog Jerusalima sa većinskim palestinskim stanovništvom.

Profimedia

Nekim Palestincima dat je “zaštićeni status stanara” zahvaljujući sporazumu iz 1982, koji je obuhvatao 17 porodica. Ipak, ovo je potvrdilo vlasničke listove iz 19. veka koje su predstavile jevrejske grupe i značilo je da će te porodice morati da plaćaju kiriju svojim novim gazdama i da od njih zahtevaju dozvolu za proširenje domova ukoliko im bude potrebna.

Porodice su kasnije odbile sporazum, a postavljalo se i pitanje da li su Palestinci znali šta potpisuju.

– Čini se da ni u jednom trenutku porodice nisu dale pristanak niti su konsultovane pre nagodbe o kojoj je pregovarao advokat koji nije zastupao sve palestinske porodice koje žive u Šeik Džari – kažu specijalni izvestioci UN.

Ranih 1990-ih porodice su prestale da plaćaju stanarinu i jevrejske organizacije su pokrenule sudski postupak protiv njih.

Sud u Jerusalimu presudio je 2020. u korist Nahalat Šimona i izdao naloge za iseljenje nekoliko porodica, što je pogodilo desetine ljudi.

Izraelske bezbednosne snage hapse aktivistu na ulazu u Šeik Džaru; Profimedia

Vrhovni sud pokušao je da posreduje između dva tabora predloživši da Palestinci plaćaju stanarinu, što su oni odbili.

Jevrejski doseljenici žele da im se prizna vlasništva nad tom zemljom, ali palestinske porodice to odbijaju da prihvate.

– Ove porodice su živele u ovim kućama skoro 70 godina i sada bi mogle da budu raseljene po drugi put – ističu UN, napominjući da se zakoni koji određuju ko ima pravo na imovinu u Jerusalimu primenjuju na “diskriminatorni način, isključivo na osnovu nacionalnosti i porekla vlasnika”.

Međutim, Vlada Izraela kaže da ima pravo da gradi u gradu koji smatra svojom prestonicom i da su iseljenja privatna imovinska pitanja koja treba da reše stanodavac i zakupci.

U većinski palestinskim naseljima u istočnom Jerusalimu postoji oko 3.000 doseljenika i skoro svi oni žive u blizini Starog grada, na mestima kao što je Šeik Džara. Od 2020. godine lokalni prekršajni sud naložio je iseljenje 36 porodica iz Batn Al-Have i Šeik Džare, zbog čega su podnete žalbe.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, najmanje 970 Palestinaca koji žive u Jerusalimu u opasnosti je od prisilnog iseljenja zbog slučajeva koji se rešavaju na izraelskim sudovima.

Lokalni propisi takođe otežavaju Palestincima da prošire svoje domove.

Između 1991. i 2018. godine odobreno je da se u palestinskim naseljima u istočnom Jerusalimu izgradi 9.536 stambenih jedinica, u poređenju sa 21.834 u izraelskim naseljima, tvrde iz izraelske nevladine organizacije “Peace Now”.

Pročitajte još

Zbog birokratskih prepreka mnogi građevinski radovi se rade nezakonito, pa izraelske vlasti kasnije ruše mnoge objekte izgrađene na ovaj način.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti