Evropa gori, a za sve je kriva vatrena kupola: Zašto su izbili najgori požari u poslednjih nekoliko godina
Samo tokom jula bilo je između dva i pet puta više požara nego od 2008. do 2020. godine
Nezapamćeni požari pogodili su Italiju, Tursku i Grčku zbog sve viših temperatura koje su posledica klimatskih promena.
Šumski požari su uobičajena pojava u južnoj Evropi tokom letnjih meseci, ali su ove godine ipak zabeležene ekstremne vremenske prilike.
Pročitajte još
Francuska i Španija su tokom jula iskusile oko 200 požara nedeljno, u poređenju sa 38 i 81, koliki je bio prosečan broj požara tokom prethodnih 12 godina.
Vatrene stihije su se ove godine pojačale zbog visokih temperatura i suše. U nedavno pogođenim zemljama Mediterana tokom jula bilo je između dva i pet puta više požara nego od 2008. do 2020. godine.
Heat domes are becoming a more regular weather phenomenon as entire regions deal with increasingly extreme heat and wildfires.
But what is a heat dome and why is it causing wildfires in Europe and across the globe?
— Sky News (@SkyNews) August 3, 2021
Uništenje u Turskoj poslednjih nedelja pokazuje razmere uticaja na životnu sredinu – početkom avgusta izgorelo je oko 150.000 hektara zemlje, što je bilo devet puta više od proseka u prethodnih 12 godina.
Profesor Den Mičel, sa Univerziteta u Bristolu, kaže da ovi požari mogu imati razorne posledice po ljudsko i ekološko zdravlje.
– Sav sprženi materijal stvara visok nivo čestica u vazduhu, što izaziva značajne disajne probleme i probleme sa vidljivošću. Povrh toga, gubitak ekosistema može poništiti stotine godine rada prirode – poručio je.
Meštani i vatrogasci pokušavaju da zaustave širenje požara; Tanjug/AP Photo
Evropa doživljava najgore toplotne talase u poslednjoj deceniji zbog toplotne kupole – mehura visokog pritiska koji zadržava toplotu unutar određenog područja.
Zato su se temperature podigle iznad 40 stepeni Celzijusa u mnogim delovima južne Evrope i stvorili su savršene uslove da požari počnu da besne.
– Požari su rezultat komobinacije vremenskih prilika, ali ključni sastojci su visoke temperature, suvi uslovi i jaki vetrovi. U Grčkoj i Turskoj kombinovani ekstremni toplotni talasi i suša stvorili su savršenu oluju – rekao je profesor Mičel.
AP Photo
Ove godine zabeležen je i istorijski nizak nivo padavina u većem delu južne Evrope.
U narednim godinama ekstremniji vremenski obrasci bi mogli da znače da će požari postati problem i u drugim delovima Evrope, kaže profesor Mičel.
Pročitajte još
– Zimi se očekuje da će biti više kiše, što će uzrokovati procvat vegetacije. Leti se očekuje manje kiše u mnogim delovima Evrope. Tako da ćemo u budućnosti imati više suve vegetacije, što dovodi do više „goriva“ za šumske požare – objasnio je.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari