Obruč se steže, SAD pucaju po šavovima: Bajdenov opstanak sve ugroženiji, i demokrate se okreću protiv njega

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajedn našao se u poslednjih 10 dana na meti kritika zbog haotične evakuacija vojnika iz Avganistana, a napadi na njega pojačali su se naročito nakon što je najmanje 13 pripadnika američkih snaga stradalo u napadu terorista na aerodromu u Kabulu. Sve je više poziva da 46. predsednik SAD podnese ostavku ili da se pokrene postupak za njegov opoziv, a mnogi od kritičara smatraju da je najbolje rešenje da se on smeni, jer “nije sposoban da obavlja tu funkciju”.

Ogorčenost zbog smrti američkih vojnika u četvrtak dodatno je pojačala vest da su SAD talibanima dale imena Amerikanaca i avganistanskih saveznika koje su želeli da evakuišu.

Pročitajte još

Čeka se napad u Avganistanu, Amerikanci spremni: Naredni dani najopasniji

Bajden se obratio naciji: Već sam naredio vojsci da pripremi napad, nateraćemo ih da plate!

Politička kriza u SAD i pitanje Bajdenove podobnosti usledili su nakon spoljnopolitičke krize u Avganistanu, koja je nastala kada su talibani došli na vlast pošto su se američke trupe povukle iz zemlje po predsednikovom naređenju. Čak i neke demokrate kritikuju predsednikove postupke, a i pre bombardovanja koja su se odigrala u četvrtak, slike iz Avganistana doprinele su padu njegovog rejtinga.

– Iako mi je jasno da ne možemo nastaviti da dovodimo američke vojnike u opasnost zbog rata u kom ne možemo pobediti, takođe verujem da je proces evakuacije izgledao kao da je njime nespretno rukovođeno. Da bismo napredovali, trebaju nam odgovori i da se preuzme odgovornost za greške koje su nas dovde dovele – napisala je na Tviteru Suzan Vajld, članica predstavničkog doma SAD, demokrata koja predstavlja Pensilvaniju.

Greške u koracima

Kritičari tvrde da je Bajden trebalo da ostavi neke trupe u Avganistanu kako bi sprečio talibanski režim da dođe na vlast ili da je trebalo da razvije bolju strategiju povlačenja kako bi sprečio haotičnu i za neke pogubnu evakuaciju. Bela kuća saopštila je da bi povlačenje bilo zbrkano bez obzira na sve i da su avioni spasili mnogo života. Prema Beloj kući, 12.500 ljudi evakuisano je iz Kabula između tri ujutro u četvrtak i tri ujutro u petak, uključujući 8.500 ljudi na američkim vojnim letovima.

– Zbog toga sam od početka evakuacije više puta rekao da je ova misija izuzetno opasna i zato sam bio toliko odlučan da ograničim njeno trajanje – rekao je Bajden u četvrtak.

Mnogi u Kongresu ne žele da čuju pravdanje i pozivaju da se Bajden proglasi odgovornim za, kako kažu, neuspešne pokušaje povlačenja, dok neki traže i da podnese ostavku ili da se pokrene postupak za njegov opoziv.

– Pa, Džo, pokazao si da si nesposoban da se nosiš sa poslom vrhovnog zapovednika. Ignorisao si svoje savetnike, požurio sa ovim nasumičnim povlačenjem bez odgovarajućih uslova i pre evakuacije naših građana i prijatelja. Tvoja nesposobnost sada nas je koštala najmanje 13 američkih života. U opticaju su sve opcije da se Bajden proglasi odgovornim za tragični sled događaja koji su mogli da se izbegnu – da podnese ostavku i preda posao nekome ko može da ga obavlja – rekao je član Predstavničkog doma Tom Rajs.

Rajs je jedan od republikanaca koji je glasao za opoziv bivšeg predsednika Donalda Trampa ranije ove godine.

Među onima koji pozivaju na opoziv Bajdena su i senatori Džoš Hauli i Lindzi Grejam, predsedavajuća konferencije Predstavničkog doma Kongresa Eliz Stefanik, senatorka Marša Blekburn i predstavnica Marijanet Miler-Miks.

Istraga sve verovatniji ishod

Osim poziva na ostavku i opoziv, predsednik će se sigurno suočiti sa istragom Kongresa zbog povlačenja.

Predsedavajući Odbora za obaveštajne poslove Senata, Mark Varner, rekao je prošle sedmice da će njegov odbor ispitati kako administracija postupa sa povlačenjem iz Avganistana. Predsednik Odbora za oružane snage Senata, Džek Rid, saopštio je da će i njegov odbor učiniti isto. Nadzor Kongresa verovatno bi mogao da bude pojačan, naročito ako republikanci preuzmu Predstavnički dom ili Senat 2022.

– Kada budemo mogli da potvrdimo da su naši građani bezbedni, moj sledeći cilj će biti da pozovem na odgovornost ovu administraciju i rukovodstvo Ministrastva odbrane zbog krupnih grešaka koje su napravile, a koje su dovele do jedog od najvećih spoljnopolitičkih neuspeha u poslednjih nekoliko decenija – rekao je u četvrtak lider manjine Predstavničkog doma Kevin Makarti.

Makarti je obećao da će se on “postarati da sve bude transparentno” po pitanju grešaka obaveštajnih službi i neuspešne operacije povlačenja koje se desilo pod predsedničkom palicom.

Spisak imena kao bezbednosna greška

U četvrtak je javnost iznenadilo otkriće da je Bajdenova administracija talibanima dala imena Amerikanaca i avganistanskih saveznika koji preko kontrolnih punktova treba da dopru do aerodroma u Kabulu, dok su mnogi mediji pisali da se radi o listi za odstrel.

Neimenovani izvor iz Kapitol hila rekao je za “Foks njuz” da na spisku nisu “svi oni koji se nalaze u zemlji”, već da je to skup imena onih “koji u određenoj grupi treba da budu propušteni”. On je dodao i da je ovo stvorilo probleme s talibanima koji su prolaz do aerodroma onemogućavali čak i onima za koje su znali da treba da ih propuste “jer su znali da oni nisu prioritet za SAD”. Ti ljudi su, prema rečima izvora, “u suštini osuđeni na propast”.

– Ne mogu vam sa sigurnošću reći da je zaista postojao spisak imena… Možda je takvih spiskova bilo. Ali ne znam ništa o okolnostima. To ne znači da oni ne postoje i da ne sadrže imena ljudi koje treba propustiti. To je moguće – rekao je Bajden na konferenciji za novinare u četvrtak.

– Ovo je neprihvatljivo. Još jedna Bajdenova odluka ugrozila je Amerikance i naše saveznike. Zaslužujemo odgovor na pitanje ko je doneo ovu odluku i zašto – napisala je na Tviteru predsedavajuća Republikanske stranke Rona Makdanijel pričajući o otkrivanju imena.

– Ako je ovo istina, to se graniči sa izdajom. Moramo da otkrijemo ko je odgovoran za davanje liste podataka talibanima i smestimo ga u zatvor – napisao je na istoj društvenoj mreži predstavnik Den Krenšo.

Situacija u Avganistanu je i dalje napeta, jer su američke trupe još na terenu i na aerodromu u Kabulu, a mnogi Amerikanci i Avganistanci i dalje nisu evakuisani. Izvor koji je bio upoznat sa situacijom u Kabulu rekao je za “Foks njuz” da je, uprkos uveravanjima Bele kuće da se evakuacije nastavljaju, gotovo izvesno da će neki Amerikanci i mnogi saveznici ostati u Kabulu, jer Bajden želi da se pridržava roka i da okončna povlačenje 31. avgusta.

Pročitajte još

Američke obaveštajne službe omanule: Pitanje o poreklu koronavirusa ostaje bez odgovora

Američki predsednik istakao je u četvrtak da će vlada težiti tome da i nakon 31. avgusta nastavi da evakuiše Amerkinace, ali da ne zna kako će se to odvijati ako aerodrom u Kabulu bude ustupljen talibanima. Neki su upozorili da bi, ukoliko Amerikanci i posle 31. avgusta ostanu u Avganistanu, moglo da dođe talačke krize koja bi dodatno ugrozila reputaciju predsednika.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi