Ima li "zloupotrebe vlasti" oko kandidata za Vrhovni sud SAD?

U Americi se ne stišava rasprava oko toga treba li o novom kandidatu za Vrhovni sud, posle smrti Rut Bejder Ginzberg, glasati pre ili posle novembarskih predsedničkih izbora pa je tako demokratski predstavnik za novog lidera SAD Džozef Bajaden ne samo zatražio od Senata da se sada ne izjašnjava o eventualnom predlogu, već je Trampovo insisitiranje na tome nazvao “zloupotrebom vlasti”.

U Senatu Republikanci imaju većinu od šest članova ali je dvoje od njih već reklo da će glasati za to da se o kandidatu izjašnjava nakon izbora, pa je situacija prilično neizvesna. Bajden je dodao da bi u slučaju njegove pobede na izborima bilo logično da kandidatkinja koju će Tramp predložiti, bude povučena iz procesa.

Istorijski gledano, od 1975. godine je u proseku bilo potrebno 70 dana da se potvrdi nečija nominacija za člana Vrhovnog suda. Do ovogodišnjih izbora 3. novembra je ostalo manje od 50 dana.

Ovo je uvek politička odluka i predsednik odlučuje koga će kandidovati, a Senat to potvrđjuje ili odbija. Prosta većina od 100 senator je dovoljna za odluku.

Šta Vrhovni sud radi?

To je najviši sud u SAD i često ima odlučujuću ulogu u rešavanju spornih pitanja, neslaganja između država i federalne vlade. Često su to kontraverzne odluke koje izazivaju dvojake reakcije javnosti, pa je tako prošle godine ovaj sud proširio pravo na gej brakove u svih 50 država ali i dozvolio Trampovu odluku o zabrani putovanja.

Svaki od devet sudija Vrhovnog suda izabran je doživotno na tu funkciju, upravo da bi bili oslobđeni političkih pritisaka i mogli nezavisno da donose odluke. Pred sudom se nađe oko 100 slučajeva godišnje i najčešće su tu kada su već prošli sve niže pravne instance, iako u nekim osetljivim slučajevima pravnici mogu da putem peticije zahtevaju da se o nečemu odmah raspravlja pred Vrhovnim sudom.

Iako se smatra da su pre smrti Ginzbergove konzervativci u sudu imali prednost od 5 prema 4, treba reći da se u praksi događalo da takve podele ne znače mnogo i da “prelasci” u drugi tabor nisu retki. Tako je sudija Džon Roberts, koga su izabrali RepublikanciiI koji važi za konzervativca u više navrata stao na stranu svojih liberalnih kolega, kao što je recimo bilo u slučaju oko prava na abortus.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi