Martin Luter King - afroamerički mesija i čovek koji je imao san

– Imam san da će jednog dana, na crvenim brdima Džordžije, sinovi robova i sinovi robovlasnika moći da sede za istim stolom, stolom bratstva. Imam san da će čak i država Misisipi, država u kojoj vladaju nepravda i ugnjetavanje, postati oaza slobode i pravde. Imam san da će se svaka dolina uzdići, svako brdo i planina spustiti, bregovita mesta poravnati, a neravna ispraviti… Kada dopustimo slobodi da dođe, kad joj dopustimo da dođe iz svakog grada i seoceta, iz svake države i svakog grada, tada ćemo ubrzati dolazak dana u kome će sva Božja deca – crnci i belci, Jevreji i pagani, protestanti i katolici – svi će jedni drugima pružiti ruke i pevaće stare crnačke duhovne pesme: Konačno slobodan!

Položaj Afroamerikanaca u Americi 60-tih

Iako je 1963. godine zvanično ukinuto ropstvo u Americi, i dalje se smatralo da život crnaca mnogo manje vredi nego život belaca. Posebno je bilo, u najmanju ruku jezivo, ophođenje prema Afroamerikancima na jugu države, a čak i pesma “Strange Fruit” govori o strašnom tretmanu od strane Kju Kluks klana.

Nisu imali pravo glasa, niti su smeli da se mešaju sa ostalima – imali su posebne škole, restorane, sportska takmičenja, mesta u prevozu i bioskope. Išlo je toliko daleko da nisu smeli ni da piju vodu sa istih česmo kao belci.

28. avgust 1963. godine, letnji dan u Vašingtonu i govor koji je ostavio trag u srcima svih Amerikanaca. Govor baptističkog sveštenika iz Atlante, Martina Lutera Kinga, čulo je, ne samo 250.000 ljudi koje je tog dana došlo da maršira za građanska prava Afroamerikanaca, već i milioni televizijskih gledalaca. Reči čuvenog borca za ljudska prava ušli su u istoriju i postale jedne od ključnih za borbu u narednim decenijama.

Martin Luter King – najmlađi Nobelovac i čovek koji je pomerio granice

Osoba koja je sigurno jedna od najzaslužnijih za ostvarivanje prava Afroamerikanaca upravo je Martin Luter King. Odrastao je u porodici punoj ljubavi, a živeli su u delu grada poznatom kao Sweet Auburn iliti crni Vol strit.

Sa rasnim nejednakostima se prvi put susreo kad je imao 6 godina. Tadašnji najbolji drug rekao mu je da mu je mama zabranila da se više druži sa njim, jer će krenuti u odvojene škole .

Bio je izuzetan učenik i student, upisao je koledž sa 15 godina. Nakon što je dobio diplomu iz sociologije, otišao je na studije teologije u Pensilvaniji. Zatim je upisao je doktorske studije na Univerzitetu u Bostonu.

Kingov angažman u pokretu za prava Afroamerikanaca kreće sa bojkotom autobusa u Montgomeriju, gde je izabran za vođu protesta. Tada je već dobro izučio Gandijevu filozofiju, metode i strategije nenasilja, tome je naučio i ostale, i na tome je njihov protest bio zasnovan.

Sledeći korak bio je osnivanje Jugoistočne hrišćanske konferencije o vođstvu. Osnovali su je afroamerički sveštenici, a King je bio nominovan za predsednika. Za vreme njihovog rada, proputovao je više od million kilometara i održao 208 govora.

Šezdesetih je njegova pojava već bila prilično prepoznatljiva u Americi. Baš kao i njegov otac i deda, postao je sveštnik u crkvi Ebenizr, ali je nastavio i sa društvenim angažovanjem. Bio je svestan moći koji poseduje masovni medij kakav je televizija, i obilato ju je koristio u svrhu svojih nenasilnih protesta, kao i da bi pridobio podršku što većeg broja crnaca i liberalnih belaca.

Sledeći važan događaj je legendarni Marš na Vašington i govor “Ja imam san”, kojim je ovaj tekst počeo. Godina koja je došla posle toga, 1964, bila je još bitnija.

U julu je potpisan Zakon o građanskim pravima, koji je zabranio diskriminaciju rasnih, etničkih, verskih i nacionalnih manjina, kao i žena.

Ali borba se nije završila, i nije bila ni najmanje laka. Godine na čelu pokreta kao što je ovaj donele su mu mnogo neprijatelja, a iako je bio umoran, nije stao. I dalje je organizovao marševe i proteste, od kojih je poslednji bio onaj u Memfisu. Držao je govor na Maršu siromašnih u Memfisu.

– Video sam obećanu zemlju. Možda neću stići do nje sa vama. Ali želim da znate da ćemo jednog dana, mi, ljudi, stići do obećane zemlje.

Bio je pravu. Nije doživeo da stigne do obećane zemlje. Ubijen je sledećeg dana, 4. aprila, na balkonu svoje hotelske sobe.

Njegova smrt potresla je milione širom sveta. Afroamerikanci su izgubili osobu koja  im je bila jedini oslonac u borbi za ljudska prava. Iako su u tom trenutku bili pesimistični, misleći da bez njega nema ni njih, vreme koje je usledilo pokazalo je da Martin Luter King živi. Njegova pojava i dela imala su veliki uticaj na ljude širom sveta, a upravo on je zaslužan za mnoge stvari koje su se dešavale i posle njegove smrti.

Najmlađi nobelovac

Kingu je dodeljeno najmanje pedeset počasnih diploma sa koledža i univerziteta. Na današnji dan 1964. King je postao, do tog trenutka, najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za mir, koja mu je dodeljena za vođenje nenasilnog otpora prema rasnim predrasudama u SAD. Američki jevrejski komitet ga je 1965. godine odlikovao i Medaljonom američke slobode za njegovo “izuzetno unapređenje principa čovekove slobode”.

Kakav je život Afroamerikanaca sada?

Situacija je defnitivno bolja nego što je bila 50ih i 60ih godina prošlog veka. Međutim, daleko je od idealne. Više izvora navodi da je procenat obrazovanih u zajednicama Afroamerikanaca i dalje mnogo manja, dok je verovatnoća da budu ubijeni čak devet puta veća.

Američku javnost uznemirila su i učestala ubistva nenaoružanih Afroamerikanaca u poslednjih nekoliko godina, koje je izvršila policija: Tamir Rajs (dvanaestogodišnji dečak koji se igrao igračkom pištoljem), Sandra Bland (ubijena nakon što je privedena zbog prekršaja u saobraćaju, po zvaničnom izveštaju izvršila samoubistvo), Trejvon Martin (u rukama je, kad je ubijen, držao telefon i paketić bombona) i Džordž Flojd koji je umro tokom lišavanja slobode od strane policijskih službenika u Mineapolisu.

Flojdova smrt pokrenula je talas protesta po Sjedinjenim Američkim Državama koji se proširio i na ostale kontinente, iza kojih stoji jedna od najvećih organizacija koja se trenutno bori za prava Afroamerikanaca #BlackLivesMatter.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi