Očni hirurg koji je isplanirao 11. septembar: Ko je bio ubijeni vođa Al Kaide, desna ruka Bin Ladena? (VIDEO)
02.08.2022 | 09:24
Američke službe su više puta pokušavale da ga ubiju
Copyright Profimedia
Ajman al Zavahiri, koji je ubijen u američkom napadu dronom u Avganistanu, često je bio označen kao glavni ideolog Al Kaide.
Očni hirurg, koji je pomogao da se osnuje militantna grupa Islamski džihad u Egiptu, preuzeo je vođstvo nad Al Kaidom nakon likvidacije Osame bin Ladena 2011. godine.
Zavahiri je važio za njegovu desnu ruku i verovalo se da je stajao iza napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
Kada je Amerika 2001. objavila listu 22 najtraženijih terorista, nalazio se na drugom mestu, odmah posle Bin Ladena. Za njegovu glavu je bilo ponuđeno 25 miliona dolara.
U godinama nakon tog terorističkog napada, Zavahiri je postao najistaknutiji govornik Al Kaide, pojavivši se u 16 snimaka i audio-snimaka 2007. godine, u pokušaju grupe da regrutuje što više muslimana širom sveta.
Američke službe su više puta pokušavale da ga ubiju, a u januaru 2006. bio je na meti projektila blizu avganistansko-pakistanske granice. Tada su poginula četiri pripadnika Al Kaide, ali je Zavahiri preživeo i pojavio se u jednom snimku dve nedelje kasnije, upozoravajući tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša da ni on, ni sve sile na svetu neće moći da ga likvidiraju.
Porodica doktora i akademika
Rođen u Kairu, 19. juna 1951, Zavahiri je potekao iz srednje klase u poštovanoj porodici doktora i učenjaka. Njegov deda, Rabija al Zavahiri, bio je imam al Azara, centra sunitskog islamskog učenja na Bliskom istoku, dok je jedan od njegovih stričeva bio prvi generalni sekretar Arapske lige.
Zavahiri je počeo da se bavi političkim islamom još kao učenik, pa je bio uhapšen u 15. godini zbog članstva u zabranjenom Muslimanskom bratstvu, najstarijoj i najvećoj egipatskoj islamističkoj organizaciji.
Njegove političke aktivnosti ga nisu sprečile da studira medicinu u Kairu gde je diplomirao 1974. godine, a četiri godine kasnije je dobio i zvanje mastera hirurgije. Njegov otac Muhamed, koji je preminuo 1995. godine, bio je profesor farmakologije na istom univerzitetu.
Radikalna mladost
Zavahiri je u početku nastavio porodičnu tradiciju, vodeći medicinsku kliniku u predgrađu Kaira, ali su ga ubrzo privukle ideje radikalnih islamističkih grupa koje su želele da svrgnu egipatsku vladu.
Pridružio se Islamskom džihadu kada je osnovan 1973. godine. Kada je grupa napadača, obučenih u vojnike, ubila predsednika Anvara Sadata 1981, Zavahiri je bio među uhapšenim članovima grupe iako nije bio direktno umešan u atentat. Sadat je Islamski džihad razbesneo kada je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom i hapšenjem stotina kritičara.
Tokom velikog suđenja, Zavahiri se istakao kao lider optuženih, a sudu je poručio: "Mi smo muslimani koji verujemo u našu religiju. Pokušavamo da uspostavimo islamsku državu i islamsko društvo".
Prema pojedinim navodima, Zavahiri je redovno mučen i prebijan u zatvoru što je samo doprinelo tome da se transformiše u fanatika i nasilnog ekstremistu.
Nakon izlaska na slobodu 1985, otišao je u Saudijsku Arabiju, pa u Pakistan i na kraju u Avganistan gde je osnovao ogranak Islamskog džihada, i dalje radeći kao doktor u vreme sovjetske okupacije.
Preuzeo je vođstvo nad grupom i bio je ključna figura iza brojnih napada na egipatske ministre, uključujući i premijera Atifa Sidkija.
Njihov pokušaj da uspostave islamsku državu sredinom devedesetih doveo je do smrti više od 1.200 Egipćana.
Američki Stejt department ga je 1997. godine označio vođom ogranka Islamskog džihada, za koji se verovalo da stoji iza masakra turista u Luksoru te godine.
Dve godine kasnije ga je egipatska vojska osudila na smrt u odsustvu.
"Briljantan um, ali bez šarma"
U Pešavaru je Zavahiri upoznao Osamu bin Ladena rođenog u Saudijskoj Arabiji. Bin Laden, šest godina mlađi od njega, imao je mnogo toga što je Zavahiriju nedostajalo. Imao je harizmu i tihu smirenost na kojoj je napeti Egipćanin mogao samo da zavidi. Takođe je imao pristup novcu, koji je Zavahiriju bio potreban za svoje militantne sledbenike.
Do 1997. Zavahiri i njegova porodica su se, pomalo nevoljno, pridružili Bin Ladenu u Avganistanu. Pored 10-godišnjeg sina i tri ćerke, par je tada imao i devojčicu, rođenu sa Daunovim sindromom i nazvanu Ajša. Abdel Bari Atvan, urednik lista na arapskom jeziku al-Kuds al-Arabi sa sedištem u Londonu, otputovao je u istočni Avganistan da intervjuiše Bin Ladena te godine.
Zavahiri je bio sa vođom Al Kaide, ali se držao na distanci i od Atvana i od Bin Ladenove pratnje.
- Bio je hladan, arogantan, držao se po strani. Briljantan um, pravi strateg, ali veoma težak, oprezan, bez šarma - prisetio se Atvan.
Zapadne mete
Verovalo se da je Zavahiri putovao svetom tokom devedesetih kako bi pronašao svetilište i izvore finansiranja. U godinama nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana, pretpostavljalo se da je putovao u Bugarsku, Dansku i Švajcarsku, a često je koristio lažna dokumenta za putovanja po Balkanu, Austriji, Iraku, Iranu i Filipinima. U decembru 1996. je navodno proveo šest meseci u ruskom pritvoru jer je u Čečeniji uhvaćen bez važeće vize. Prema njegovim rečima, Rusi nisu uspeli da prevedu arapske zapise sa njegovog kompjutera, pa je mogao da zadrži svoj identitet u tajnosti. Pretpostavlja se da je naredne godine prešao u avganistanski Džalalabad gde je bila Bin Ladenova baza.
Nakon toga se Islamski Džihad pridružio drugim militantnim grupama, uključujući Al Kaidu, u poseban savez Svetski islamski front za džihad protiv Jevreja i krstaša. Prvo su izdali fatvu čime je bilo dozvoljeno ubijanje američkih civila. Samo šest meseci kasnije, izvedena su dva simultana napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, kada je ubijeno 223 ljudi.
Napadi su se nastavili na američke mete i u Avganistanu. Zavahiri je pozvao telefonom pakistanskog novinara i rekao mu: "Prenesi Americi da nas ne plaše njena bombardovanja, pretnje i činovi agresije. Rat je tek počeo".
Bekstvo posle 11. spetembra
Skoro 3.000 ljudi je poginulo u napadima 11. septembra, a Zavahiri je takođe trebalo da plati svoju cenu. U bombardovanju Avganistana pogođena je kuća u kojoj se nalazila njegova porodica.
Njegova supruga je preminula od zadobijenih povreda. Ajša, stara četiri godine, umrla je od hipotermije na hladnoći dok su spasioci radili na iskopavanju njene majke, ne znajući da je i dete u ruševinama.
Zavahiri je pobegao i od tada se nisu pojavile skoro nikakve čvrste informacije o tome gde se on nalazi.
Nakon Bin Ladenove smrti, ubijeno je nekoiko njegovih saradnika i zamenika u američkim vazdušnim napadima, zbog čega nije više toliko mogao da koordiniše globalne akcije.
Poslednjih godina je postao marginalna figura, samo povremeno objavljujući poruke.
SAD sada može da likuje zbog njegove smrti pogotovo posle prošlogodišnjeg haotičnog povlačenja iz Avganistana.
Nema sumnje da će se pojaviti novi lider Al Kaide, ali će on imati još manje uticaja nego njegov prethodnik.
BONUS VIDEO