„Zato smo povećali prisustvo u istočnom delu": NATO priznao da se za konflikt sa Rusijom pripremao od 2014.
30.06.2022 | 09:46
Moskva je ekspanziju vojnog saveza na bivše sovjetske države od kraja hladnog rata, za šta su zapadni lideri eksplicitno obećali početkom 1990-ih da se neće dogoditi, označila kao pretnju sopstvenoj bezbednosti
Copyright AP Photo/Susan Walsh
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je novinarima u sredu da su povećanje vojnih izdataka i sve veći broj raspoređenih trupa u istočnoj Evropi od 2014. izvršeni u očekivanju sukoba sa Rusijom.
Govoreći nakon sastanka članica NATO-a i partnerskih država u Madridu, Stoltenberg je optužio Rusiju da „koristi silu u istočnom Donbasu od 2014. godine“, uprkos činjenici da su kijevske snage granatirale gradove u regionu od kada su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost te godine.
Ipak, Stoltenberg je rekao da je vojni blok predvođen SAD odlučio 2014. da počne da pojačava broj svojih snaga u istočnoj Evropi.
- Realnost je takođe da smo se za ovo pripremali od 2014. godine. To je razlog zbog kog smo povećali naše prisustvo u istočnom delu Alijanse, zbog kog su NATO saveznici počeli više da ulažu u odbranu i zašto smo povećali našu spremnost - naveo je.
Prema podacima NATO-a, evropske članice Alijanse i Kanada povećavaju svoje vojne izdatke za između 1,2 i 5,9 odsto svake godine od 2014. Međutim, samo 10 od 30 država NATO-a trenutno ispunjava cilj bloka da potroši 2 odsto BDP-a na odbranu.
Povećanje rashoda je najuočljivije u istočnoj Evropi i na Baltiku, pri čemu su Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Češka Republika, Slovačka i Rumunija prvi put ispunile cilj 2022. godine.
Ranije u sredu članice NATO su se složile da usvoje novi strateški koncept. Ovaj plan politike postavlja stav Alijanse prema partnerima, nečlanovima i protivnicima, pri čemu je iteracija iz 2022. godine imenovala Rusiju kao „najznačajniju i najdirektniju pretnju“ za blok.
S druge strane, Moskva je ekspanziju NATO na bivše sovjetske države od kraja hladnog rata, za šta su zapadni lideri eksplicitno obećali početkom 1990-ih da se neće dogoditi, označila kao pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Zvanični stav NATO o Ukrajini, iznet u Deklaraciji iz Bukurešta iz 2008, jeste da će ona i Gruzija „postati članice NATO“ u neodređenoj budućnosti. Rusija je navela težnju Ukrajine za članstvom u NATO kao ključni faktor koji stoji iza trenutnog sukoba.
Uprkos posthladnoratovskom maršu Alijanse u bivši istočni blok, Stoltenberg je u sredu tvrdio da je „NATO decenijama težio boljim odnosima sa Rusijom“.
Bonus video