Crna rupa naše planete: Ovo je mesto gde ne postoji vreme, a sam odlazak u bezgraničan ponor ravan je sletanju na Mesec (FOTO)
Potpuni nedostatak vremenskih zona, dnevnog svetla i ljudi stvara bizaran svet koji ni izbliza nije istražen
U oktobru 2019. ledolomac "RV Polarstern" stajao je zarobljen u debelom morskom ledu na vrhu centralnog Arktičkog okeana - jedini orijentir u ogromnom prostranstvu ništavila.
Drugi ledolomac, "Akademik Fedorov", polako mu se približavao sa tovarom zaliha i osobljem.
Mogli su da vide nasmejana lica svojih kolega samo nekoliko metara dalje - ali, bili su u dve vremenske zone.
Pixabay
Naime, na Severnom polu, 24 vremenske zone se sudaraju u jednoj tački, što ih čini besmislenim. To su istovremeno sve vremenske zone Zemlje i nijedna od njih.
Pročitajte još:
U čemu je caka?
Rotacija Zemlje znači da vremenske zone diktiraju linije geografske dužine koje povezuju dva pola. Ali na samim polovima sve ove linije se konvergiraju, što znači da se tehnički polovi nalaze u svim vremenskim zonama istovremeno.
U ovom ponoru nema nikakvih granica, delom zato što nema zemlje ni ljudi. Sunce izlazi i zalazi samo jednom godišnje, tako da je i "doba dana" nebitno.
Ipak, tu počiva "Polarstern", namerno "zaključan" u ledu na godinu dana da izmeri sve aspekte tog leda, okeana ispod njega i svega iznad.
Brod sa 100 ljudi iz 20 zemalja, koji plutaju na milost i nemilost ledenoj ploči, udaljeniji je od civilizacije nego što je trenutno Međunarodna svemirska stanica.
Nema vremenskih zona
Otkako je ekspedicija počela u septembru 2019, vremenska zona "Polarsterna" se pomerila više od deset puta. Kada su se "Akademik Fedorov" i "Polarstern" parkirali jedan pored drugog, još su bili satima udaljeni. Ali bez drugih ljudi u krugu od nekoliko stotina kilometara i bez znakova s večno tamnog neba, sam koncept vremenske zone izgledao je besmisleno.
Na drugom polu Zemlje, vremenske zone su neobične, jer na Antarktiku postoje zemljište i desetine istraživačkih stanica razbacanih po hiljadama kvadratnih kilometara.
Pixabay
Na većini stanica se u zgradama nalaze laboratorije i stambene i društvene prostorije. Svaka mini-civilizacija je usvojila svoju vremensku zonu koja odgovara matičnoj teritoriji koja je izgradila svako mesto.
Nagrada - 12 sati svetla na dan
Lokacije oko Zemljinog ekvatora dobijaju samo oko 12 sati svetlosti svakog dana. Nasuprot tome, Severni pol dobija 24 sata dnevnog svetla tokom nekoliko meseci leti i potpuni mrak mesecima zimi.
Na Severnom polu, sve je to okean, koji retko posećuje poneki istraživački brod ili usamljeni brod za snabdevanje koji je zalutao iz Severozapadnog prolaza.
Morski kapetani biraju svoje vreme u centralnom Arktiku. Oni mogu da održavaju vremenske zone graničnih zemalja, ili se mogu menjati na osnovu aktivnosti broda.
Zbunjujuće je i razmišljati o mestu gde jedan čovek može da odluči da stvori celu vremensku zonu u bilo kom trenutku.
Kapetan "Polarsterna" pomerao je vremensku zonu za jedan sat unazad svake nedelje tokom šest sedmica da bi se sinhronizovao sa dolazećim ruskim brodovima koji prate moskovsko vreme.
Sa svakom smenom, kapetan je podešavao automatske satove po brodu. Istraživači su zastajali da gledaju kako se kazaljke analognih satova sablasno okreću unazad.
I svaki put kada se vreme promenilo, narušena je delikatna ravnoteža komunikacije zasnovane na satu - između instrumenata raspoređenih na ledu, između istraživača na brodu i između njih i njihovih porodica i kolega.
Vreme ne postoji
Ako lutanje bez utvrđenih vremenskih zona nije dovoljno otuđujuće za ljude na brodu, dodajte tome i uznemirujuću činjenicu da ne postoji ni doba dana.
Pixabay
Ono što smatramo jednim danom, ograničenim izlaskom i zalaskom sunca, dešava se samo jednom godišnje oko Severnog pola.
Koja zemlja "nema noć"?
Na Svalbardu u Norveškoj sunce sija neprekidno od 10. aprila do 23. avgusta, a to je takođe najseverniji naseljeni region Evrope.
Jednom kada zavlada polarna noć, ostaje samo nemilosrdna tama. Gledajući sa brodske palube, osoba vidi šupljinu bez horizonta - osim ako je prošarana iglicama svetlosti koje izviru iz svetala drugog broda - "prizor sa drugog sveta" koji je sličan Mesecu.
Svako ponavljanje operativnih rituala između narednih perioda spavanja čini se identično, kao da živite isti dan iznova i iznova. Nedelje i meseci se stapaju. Nema televizije, nema vesti, nema ljudi koji prolaze... Praznici dolaze i prolaze, a sam koncept "decembra" čini se izmišljenim.
Pixabay
Jedina stvar koja istinski podseća da vreme još uvek teče jesu prikupljeni podaci.
Kada naučnici nakratko napuste "Polarstern", doživljavaju pravu "bezvremenost". Neki merni instrumenti su postavljeni kilometrima daleko na ledu i do njih se može doći samo helikopterom.
Zašto polovi imaju šestomesečni dan?
Polovi imaju oko šest meseci dana i šest meseci noći zbog nagiba Zemljine ose. Zbog ovog nagiba svaki pol je nagnut ka Suncu i udaljen od njega oko šest meseci. Kada je Severni pol nagnut prema Suncu, on ima neprekidnu dnevnu svetlost šest meseci.
Toliko je mračno tokom letova da istraživači koji gledaju kroz prozor ne mogu reći koliko je daleko tlo - ili bolje rečeno led koji pluta na površini okeana.
Zamotanih glava da bi se odbranili od hladnoće, čuju samo otkucaje sopstvenog srca.
Taj ritam postaje jedino opipljivo merilo za praćenje protoka vremena...
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari