Šta konkretno znači potencijalno pristupanje Švedske i Finske NATO-u i zašto Rusija nije preterano zabrinuta

Priča o prijemu Finske i Švedske u NATO uzburkala je Alijansu, čije određene članice nisu sigurne da je ovo pravi trenutak da ove dve zemlje postanu deo vojnog saveza, dok su iz Rusije stigle oštre reakcije. 

Najavljeno je da bi tokom ove nedelje i jedna i druga zemlja mogla podneti zvaničan zahtev za prijem, iako su do sada bile za neutralnost. 

Na članstvo u savezu naveo ih je sukob u Ukrajini, koji traje skoro tri meseca, a NATO je u ovome video priliku da se dodatno približi Rusiji i sa svojim trupama praktično dođe pred njena vrata.

Zašto Finska i Švedska do sada nisu ušle u NATO?

Dok su druge nordijske zemlje poput Norveške, Danske i Islanda bile prvobitne članice Alijanse, Švedska i Finska se nisu pridružile paktu iz istorijskih i geopolitičkih razloga.

I Finska, koja je proglasila nezavisnost od Rusije 1917. nakon boljševičke revolucije, i Švedska, usvojile su neutralne spoljnopolitičke stavove tokom hladnog rata, odbijajući da se pridruže Sovjetskom Savezu ili Sjedinjenim Američkim Državama.

Profimedia

Za Finsku se ovo pokazalo težim, pošto je delila ogromnu granicu sa SSSR-om. Da bi očuvali mir, Finci su usvojili proces koji neki nazivaju „finlandizacija“, u kojem su lideri s vremena na vreme pristajali na sovjetske zahteve.

Balansiranje obe zemlje je praktično okončano raspadom Sovjetskog Saveza. One su se zajedno pridružile Evropskoj uniji 1995. godine i postepeno usklađivale svoju odbrambenu politiku sa Zapadom, dok su i dalje izbegavali potpuni ulazak u NATO.

Svaka zemlja je imala različite razloge za izbegavanje potpisivanja NATO pakta u tandemu sa EU.

Za Finsku je to više bilo geopolitičko pitanje. Pretnja za Rusiju je opipljivija zahvaljujući zajedničkoj granici dve zemlje dugoj skoro 1.350 kilometara.

- Finska je bila izložena zemlja, a mi smo bili zaštićena zemlja - rekao je bivši švedski premijer Karl Bilt za Si-En-En u zajedničkom intervjuu zajedno sa bivšim finskim premijerom Aleksandrom Stubom.

Iako je Švedska nezavisna nacija, geografija je stavlja u isto „strateško okruženje“ kao i njene liberalne demokratske susedi, rekao je Bilt. Finska i Švedska decenijama uživaju u bliskom partnerstvu, a Stokholm na svoju odluku da se uzdrži od pridruživanja NATO-u gleda kao na način da pomogne u sprečavanju napetosti u Helsinkiju.

AP Photo/Michael Sohn

Sada će, međutim, Švedska verovatno slediti primer Finske.

- Delimo ideju da će bliska saradnja biti od koristi obema zemljama - rekla je aktuelna švedska premijerka Magdalena Anderson na konferenciji za novinare prošlog meseca zajedno sa svojom finskom koleginicom Sanom Marin.

Šta podrazumeva članstvo u NATO-u?

Razlog zbog kog većina zemalja ulazi u NATO jeste član 5. Severnoatlantskog ugovora, koji predviđa da sve potpisnice napad na jednu smatraju napadom na sve.

Član 5 je bio kamen temeljac Alijanse otkako je NATO osnovan 1949. godine kao protivteža Sovjetskom Savezu.

Poenta sporazuma, a posebno člana 5, bila je da odvrati Sovjete od napada na liberalne demokratije kojima je nedostajala vojna snaga.

Član 5 garantuje da se resursi cele alijanse, uključujući ogromnu američku vojsku, mogu koristiti za zaštitu bilo koje pojedinačne nacije članice, kao što su manje zemlje koje bi bile bespomoćne bez svojih saveznika, kao, na primer, Island, koji nema stalnu vojsku.

Pixabay

Bilt je rekao da ne vidi da se grade nove velike vojne baze ni u jednoj od zemalja ako se pridruže NATO-u. On je rekao da bi pridruživanje alijansi verovatno značilo više zajedničke vojne obuke i planiranja između Finske, Švedske i 30 sadašnjih članica NATO-a.

Švedske i finske snage takođe bi mogle da učestvuju u drugim operacijama NATO-a širom sveta, poput onih u baltičkim državama, gde nekoliko baza ima multinacionalne trupe.

- Biće obavljene pripreme za nepredviđene situacije kao deo odvraćanja od bilo kakvih avantura o kojima bi Rusi mogli da razmišljaju. Stvarna promena će biti prilično ograničena - kazao je Bilt.

Zašto je sukob u Ukrajini promenio sve

Ruska vojna operacija Ukrajini bila je okidač koji je naterao Švedsku i Finsku da razmisle o članstvu u NATO.

- Sve se promenilo kada je Rusija napala Ukrajinu. Mišljenje ljudi u Finskoj, takođe u Švedskoj, promenilo se i to drastično - rekla je Marin u aprilu.

Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru, podrška javnosti za ulazak u NATO u Finskoj skočila je sa oko 30 odsto na skoro 80 odsto u nekim anketama. Većina Šveđana takođe odobrava ulazak svoje zemlje u Alijansu, pokazuju tamošnja istraživanja javnog mnjenja.

AP Photo

Zvaničnici i u Švedskoj i u Finskoj izrazili su negodovanje što je, pred sukob u Ukrajini, Rusija zahtevala bezbednosne garancije od NATO-a da Alijansa prestane da se širi na istok.

Rusija, rekao je za Si-En-En švedski ministar odbrane Peter Hultkvist, želi „stvarni uticaj na bezbednosne izbore u Evropi“.

- Oni žele uticaj na zemlje u okruženju. A to je potpuno neprihvatljivo za Švedsku - istakao je Hultkvist.

Šta će biti dalje?

Finski lideri objavili su u četvrtak svoje namere da uđu u NATO. Očekuje se da će Švedska slediti taj primer, što je najavljeno juče, u ponedeljak.

Finska je rekla da se nada da će podneti zahtev za članstvo „bez odlaganja“ i da će „u narednih nekoliko dana“ završiti okončati procedure koje treba da se okončaju na nacionalnom nivou. To će uključivati glasanje u finskom parlamentu, koji na kraju glasa o tome da li će se zemlja pridružiti NATO-u.

Profimedia

NATO diplomate su za Rojters rekle da bi ratifikacija novih članica mogla da potraje godinu dana, pošto zakonodavna tela svih 30 sadašnjih članica moraju da odobre nove kandidate. Obe zemlje već ispunjavaju mnoge kriterijume za članstvo, koji uključuju funkcionalan demokratski politički sistem zasnovan na tržišnoj ekonomiji, pravedno tretiranje manjinskog stanovništva, posvećenost rešavanju sukoba mirnim putem, sposobnost i spremnost da daju vojni doprinos operacijama NATO-a i zalaganje za demokratske civilno-vojne odnose i institucije.

Kao dve napredne liberalne demokratije, Švedska i Finska ispunjavaju uslove za ulazak u NATO, iako bi Turska, na primer, mogla da oteža proces budućim članicama. Predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan rekao je u petak da ne gleda na ulazak obe zemlje u NATO „pozitivno“, optuživši ih da ugošćavaju „kurdske terorističke organizacije“.

Kako je reagovala Rusija?

Rusija je osudila razmišljanje Finske i Švedske o članstvu u NATO-u. Njeno Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju je navelo da je Finska usvojila „radikalnu promenu“ u spoljnoj politici koja će primorati Rusiju na „odmazdu, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da „širenje NATO-a ne čini svet stabilnijim i sigurnijim“. On je dodao da će reakcija Rusije zavisiti od toga „koliko će se vojna infrastruktura pomeriti daleko i koliko blizu našim granicama“.

Rusija trenutno deli oko 1.220 kilometara kopnene granice sa pet članica NATO-a, navodi alijansa. Pristupanje Finske bi značilo da bi nacija sa kojom Rusija deli granicu od 1.350 kilometara postala formalno vojno povezana sa Sjedinjenim Državama.

Alexander Nemenov/Pool Photo via AP

Ne samo da bi ovo bila loša vest za Kremlj, već bi dodavanje Finske i Švedske koristilo Alijansi. Obe su ozbiljne vojne sile, uprkos malom broju stanovnika.

Međutim, Bilt i Stub, bivši švedski i finski premijeri, smatraju da je do sada odgovor Rusije bio relativno tih.

- Kremlj vidi članstvo Finske i Švedske u NATO-u kao nordijsko rešenje, i u tom smislu ne kao radikalnu pretnju. Nismo previše zabrinuti - rekao je Stub.

Stub i Bilt su rekli da veruju da Moskva na kraju vidi dve zemlje kao pouzdane susede, uprkos njihovoj odluci da se pridruže savezu koji podržava Vašington.

- Činjenica da su Finska i Švedska deo Zapada ne iznenađuje - zaključio je Bilt.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi