Reputacija na staklenim nogama: Majkrosoft je dugo bio miljenik Evrope, ali bi to lako moglo da se promeni

Tokom protekle decenije Majkrosoft je izveo izuzetnu transformaciju svog javnog imidža u Evropi, od ozloglašene kompanije do tehnološkog giganata koji u Briselu najviše vole, ali to sada izgleda nije više slučaj.

U Briselu i širom Evrope gigant sa sedištem u Sijetlu suočava se sa naletom antimonopolskih pritužbi na svoje poslovanje u oblaku, kao i sa novim tvrdnjama da kompanija ne ispunjava svoje obećanje da će plaćati medijskim kućama za njihov sadržaj.

Nove optužbe ugrožavaju imidž „Majkrosofta“ u Evropi kao „prijateljskog“ među velikim tehnološkim kompanijama, što je pozicija koja je marljivo održavana pod vođstvom „Majkrosoftovog“ veterana, advokata i predsednika Breda Smita, tokom proteklih sedam godina.

- Neke kompanije su se godinama pretvarale da imaju ogrtače nevidljivosti, ali čarolija je nestala. Zloupotreba tržišne dominacije je nepravedna, i sada kada polako postaje vidljiva, mi ćemo se kao zakonodavci osigurati da ogrtači više ne funkcionišu - rekao je Pol Tang, holandski poslanik levičar u Evropskom parlamentu.

„Majkrosoft“ je taktično uspeo da izbegne teške antimonopolske kazne prošle godine - poslednja značajna jeste kazna od 561 milion evra iz 2013. godine zbog nepoštovanja prethodnih naredbi o poštovanju konkurencije, čime je okončan 10-godišnji period u kom je zaradio 2,24 evra milijardi u antimonopolskim kaznama EU.

Ali sada se primećuju prakse koje podsećaju na vreme kada se kompanija našla na nišanu EU, dovodeći u pitanje njen imidž.

Pixabay

- „Majkrosoft“ radi mnoge iste stvari u nekoliko oblasti u kojima ima ukorenjenu poziciju - posebno u tome kako koristi dominantnu poziciju „Vindousa" u operativnim sistemima za računare da bi prešao na druga tržišta - rekao je Zak Mejers, viši naučni saradnik u Centru za evropske reforme.

On je mislio na spajanje „Majkrosoftovih“ proizvoda i promociju sopstvenih usluga u okviru svojih sistema, zbog čega je kancelarijski servis za slanje poruka „Slek“ podneo žalbu Evropskoj komisiji 2020. godine, zabrinut da je kompanija nezakonito povezivala svoj Tim softver, koji je konkurent „Slekovom“, sa svojim „tržišno dominantnim Ofis paketom produktivnosti“. Komisija još razmatra žalbu.

Sve veći broj pritužbi

Među pokušajima za kreiranje regulacija, „Majrosoft" je podržao nedavno usvojeni Zakon o digitalnim tržištima u EU, izlažući niz „principa“ za sopstvenu prodavnicu aplikacija čiji je cilj da zadobije naklonost regulatora EU koji rade na novim pravilima. Sam Smit je sa digitalnom šeficom bloka Margret Vestager ugovorio sastanke, na kojima je istakao posvećenost svoje kompanije nameri EU da suzbije velike tehnološke gigante.

Ali ovi stavovi su sada dovedeni u pitanje usred navale pritužbi usmerenih na jedno od najvećih i manje poznatih „Majkrosoftovih“ preduzeća koje se bavi računarstvom u oblaku. U drugom kvartalu ove godine prihodi kompanije od komercijalnih oblaka dostigli su 22,1 milijardu dolara.

Evropska komisija je počela da pita kompanije koje se bave računarstvom u oblaku o praksi „Majkrosofta" na njihovom tržištu nakon žalbi koje su prošle godine podnele francuska kompanija u oblaku „OVH Cloud" i nemačka kompanija „NextCloud". Prva je optužila „Majkrosoft" za zloupotrebu uslova licenciranja, dok je druga bila zabrinuta zbog povezivanja „OneDrive" proizvoda i usluga kompanije sa operativnim sistemom „Vindous".

Antimonopolska regulatorna tela EU u martu su prosleđivala upitnik „Majkrosoft Azur" partnerima i rivalskim kompanijama, tražeći informacije o potencijalnim zloupotrebama koje je izvela američka tehnološka organizacija u vezi sa licenciranjem svojih proizvoda.

Profimedia

Sa svoje strane, CISPE, udruženje usluga u oblaku koje predstavlja neke od igrača uključenih u pritužbe „Majkrosofta“, kaže da se manje kompanije koje se oslanjaju na „Majkrosoftov“ oblak plaše da progovore.

- Strah od odmazde i zavisnost od njegovog softvera za produktivnost stvorili su kodeks ćutanja koji je sprečavao ljude da govore - rekao je Francisko Mingorans, generalni sekretar CISPE.

Uprkos tome što je Komisija u ranoj fazi ispitivala one koji su uključeni u sektor, Vestagerova je nedavno rekla Rojtersu da se još nije pojavila očigledna zabrinutost za konkurenciju u svemiru. Evropski ekosistem oblaka odgovorio je oštrim, otvorenim pismom.

Upitan o žalbama na poslovanje u oblaku, „Majkrosoft“ je rekao da su evropske kompanije uspele da izgrade svoje poslovanje uz pomoć ove kompanije.

- Tržište oblaka raste i evropski dobavljači oblaka su izgradili uspešne poslovne modele koristeći „Majkrosoftov“ softver i usluge - rekao je portparol.

Jedina kompanija prema kojoj je Evropa bila blaga

Donedavno je„Majkrosoft“ uspevao da održava najbolju sliku kod kreatora politike u grupi tehnoloških giganata.

- „Majkrosoft“ je ponudio popustljiviji stav prema prokonkurentskoj tehnološkoj regulativi nego druge velike tehnološke kompanije - kako u Briselu, tako i drugde - rekao je Mejers iz Centra za evropske reforme, pozivajući se na Zakon o digitalnim tržištima.

Pixabay

Bred Smit je često brzo osuđivao kolege tehnološke gigante, uključujući „Gugl“ i „Epl“, posebno u sektorima u kojima je sam „Majkrosoft“ slabiji, kao što su prodavnice aplikacija i pretraga. U junu prošle godine „Majkrosoft“ i „Gugl“ okončali su petogodišnje primirje, što je dovelo do eskalacije verbalnog rata između dva dugoročna rivala.

I u Briselu i u Vašingtonu „Majkrosoft“ je u velikoj meri izbegao najžešće diskusije o privatnosti i moderisanju sadržaja - uključujući kršenje autorskih prava i borbu protiv terorističke propagande na mreži - pošto su kreatori politike usredsredili svoj gnev i zakonodavnu energiju na platforme kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter.

I dok institucije EU izrađuju nova pravila o tome kako će tehnološke kompanije morati da se bave nezakonitim sadržajem u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama, „Majkrosoftova“ mrežna platforma LinkdIn nije u centru pažnje.

U nekim oblastima kao što su sajber bezbednost i veštačka inteligencija vladini zvaničnici smatraju da je tehnološki gigant pouzdan partner. „Majkrosoft“ je ove nedelje bila jedina kompanija među političarima, regulatorima i akademicima pozvana da govori o veštačkoj inteligenciji i ljudskim pravima iz poslovne perspektive na inauguracionom sastanku Saveta Evrope o budućem sporazumu o veštačkoj inteligenciji.

Pod lupom

„Majkrosoft“ je takođe igrao ulogu investitora i otvorio je mnoga radna mesta u nekim evropskim prestonicama. Bred Smit je 2020. najavio planove da od Grčke napravi regionalni centar za poslovanje u oblaku, da bi 2021. rekao da će investirati u Belgiju.

Profimedia

Tehnološki gigant i dalje ima dobre odnose sa Berlinom i Parizom, gde je visoki francuski zvaničnik opisao kompaniju kao „učiteljevog miljenika“.

Međutim, u kontekstu francuske predsedničke kampanje, gigant oblaka je postao svojevrsni simbol za oslanjanje Evrope na strane kompanije za digitalnu infrastrukturu. Kada su razgovarali o tehnološkim pitanjima, rivali Emanuela Makrona više puta su proveravali ime američkog tehnološkog giganta u pokušaju da napadnu kontroverznu odluku vlade da dozvoli kompaniji da bude domaćin državnog projekta za jačanje medicinskih istraživanja - „Health Data Hub".

U sredu je Filipe Latombe, poslanik povezan sa Makronom koji je bio veoma glasan po pitanju suvereniteta i računarstva u oblaku, napisao da bi francuski ekosistem trebalo da udruži snage protiv tehnoloških giganata, među kojima je i „Majkrosoft“, čime je stavio kompaniju u istu vreću sa „Guglom“, „Fejsbukom“, „Amazonom“ i „Eplom“, grupu sa kojom je softverski gigant dugo pokušavao da ne bude povezan.

U januaru je francuski organ za zaštitu konkurencije pokrenuo istragu sektora računarstva u oblaku. Brojni regulatori privatnosti širom Evrope takođe su počeli da istražuju koliko javni sektor koristi usluge u oblaku.

U međuvremenu, u Berlinu je izvor problema za „Majkrosoft“ došao iz industrije koja je draga političarima: iz medijskih kuća.

Pixabay

Prošle nedelje nemačka kolekcionarska organizacija „Corint Media“, koja predstavlja više od 300 novinskih organizacija, uključujući RTL, „Die Welt“ i vlasnika „Politika“ Aksela Špringera, odlučila je da odvede „Majkrosoft“ pred arbitražni odbor nemačkog zavoda za patente i žigove u vezi s naknadom za autorska prava, nakon skoro dve godine neuspešnih pregovora o nosiocima prava.

Tehnološki gigant je rekao da ima istoriju podrške novinarstvu i deljenja prihoda sa izdavačima, ali „Majkrosoft“ plaća za visoka očekivanja stvorena političkim savezom sa novinarskom industrijom, prvobitno osmišljenom radi obračuna sa „Guglom“.

- „Majkrosoft“ i Bred Smit su rekli da je za dobrobit štampe važno da je dobro i pošteno plaćena za sadržaj, ali nam nikada nisu dali prihvatljivu ponudu - rekao je Oliver Šmit, šef strategije sadržaja u „Corint Media“.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi