Već tada je znao za prljavi plan NATO-a: Da li je Putinov govor u Minhenu 2007. predvideo ukrajinsku krizu?

Minhenska konferencija, najveći skup o evroatlantskoj bezbednosti, koji se održava od 1962. godine, u prvih 30 godina okupljala je predstavnike NATO, a od devedesetih su im se pridružile Rusija, Kina, Japan, Indija...

U vreme sukoba u Ukrajini, mnogi su se prisetili Putinovog govora iz 2007. godine i protumačili ga kao važno diplomatsko upozorenje Sjedinjenim Državama i saveznicima da Rusija gubi strpljenje za NATO zadiranje. 

Kako se navodi u tekstu Kejto instituta, iz Vašingtona, koji proučava javnu politiku, društvene uticaje i slobodno tržište, Vlade članica NATO-a i zapadni mediji izuzetno su uznemireni nedavnim zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina da NATO pruži garancije po nekoliko bezbednosnih pitanja.

Konkretno, Kremlj želi uveravanja da će alijansa smanjiti obim svog vojnog prisustva u istočnoj Evropi i da nikada neće ponuditi članstvo Ukrajini. Zapanjujuće, čini se da su i sadržaj i ton stava Moskve iznenadili zvaničnike SAD i NATO. Međutim, indikacije da su ruski lideri uznemireni i ljuti zbog sve većeg zadiranja NATO u rusku zonu bezbednosti gomilaju se godinama, podseća Kejto institut u tekstu.

Boris Jeljcin se žalio na prvu fazu širenja NATO koja je uvela Poljsku, Češku i Mađarsku u alijansu 1998. Prigovori Moskve su postajali sve glasniji i uporniji sa svakom sledećom provokacijom.

Posebno naglašeno upozorenje stiglo je kada se Putin obratio na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 10. marta 2007. On je direktno napao ideju toliko popularnu u Sjedinjenim Državama tokom 1990-ih i ranih 2000-ih da je međunarodni sistem jednopolaran i da je moć Vašingtona neosporna.

„Koliko god neko ulepšavao ovaj izraz, na kraju krajeva, on se odnosi na jednu vrstu situacije, naime jedan centar autoriteta, jedan centar sile, jedan centar odlučivanja. To je svet u kome postoji jedan gospodar, jedan suveren".

Putin je odlučno odbacio taj model. Implicitno govoreći o vojnim intervencijama predvođenim SAD na Balkanu i u Iraku, on je izjavio: „Danas smo svedoci gotovo neograničene upotrebe sile - vojne sile - u međunarodnim odnosima, sile koja gura svet u ponor trajnih sukoba.” „I naravno“, nastavio je Putin, „ovo je izuzetno opasno. To rezultira činjenicom da se niko ne oseća bezbedno. Želim ovo da naglasim - niko se ne oseća bezbedno!“

Profimedia

 

Putinov govor u Minhenu bio je važno diplomatsko upozorenje Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da je strpljenju Rusije po pitanju širenja NATO-a došao kraj. Međutim, kada je prešao sa opštih zapažanja na odnose Rusije sa NATO-om, Putinovi prigovori i upozorenja postali su naglašeni.

„NATO je postavio svoje snage na naše granice“, iako za sada „uopšte ne reagujemo na te akcije“. Širenje NATO-a, naveo je on, „predstavlja ozbiljnu provokaciju koja umanjuje nivo međusobnog poverenja. I imamo pravo da se zapitamo: protiv koga je ova ekspanzija namenjena? I šta se desilo sa uveravanjima naših zapadnih partnera nakon raspada Varšavskog pakta?“

Nakon pripremljenog govora, Putin se suočio sa gomilom uglavnom neprijateljski orijentisanih pitanja i zapažanja. Jedno koje je postavio nemački učesnik je bilo tipično za kratkovidi pogled koji dominira zapadnim spoljnopolitičkim establišmentom, piše Kejto institut.

Što se tiče „vašeg mišljenja o NATO i širenju NATO, pojavom koju smatrate opasnom za Rusiju. Da li biste se složili da ova pojava u praksi nije ekspanzija, već samoopredeljenje demokratskih država koje to i same žele?“ I što NATO ima problem da prihvati države koje ne iskažu ovu spremnost? Mogli biste da prihvatite da su zahvaljujući NATO ekspanziji istočne granice postale pouzdanije, bezbednije.

Čovek koji je postavljao pitanja nastavio je dalje: „Ove akcije stabilišu susede", implicirajući da bi veći NATO Pakt zapravo doprineo bezbednosti svih zemalja Istočne Evrope, uključujući i Rusiju.

 

 

Ovi nepromišljeni komentari bili su oličenje stava koji su zauzele NATO vlade, da širenje alijanse nije usmereno protiv Rusije. Prema tome, zaključak je bio, da su primedbe Moskve neosnovane, pošto Rusija nije imala nikakvih razloga da bude zabrinuta usled prisustva NATO snaga na svojim granicama.

Putin je očigledno na stvari gledao drugačije.

„Uz poštovanje prema demokratiji i širenju NATO Pakta. NATO nije univerzalna organizacija, nasuprot Ujedinjenim Nacijama. To je pre svega vojna i politička alijansa, vojna i politička!“

Štaviše, njegove brige i primedbe išle su dalje od prostog širenja članstva u NATO Paktu. Veće sumnje prosto su zračile iz njega kada je upitao „zašto je neophodno postaviti i vojnu infrastrukturu na naše granice tokom te ekspanzije?“

Bezbednosna Konferencija u Minhenu 2007. godine trebalo je da obriše sve sumnje oko toga da li Rusija na NATO politiku gleda globalno i da li vidi nezaustavljivi marš ka istoku kao pretnju i provokaciju. Putin je upozoravao zapadne vođe da promene kurs. U retrospektivi, to je moguće bila poslednja prilika da se izbegne novi hladni rat između Zapada i Rusije. Na svoj uobičajeno nezainteresovani način pak, SAD i NATO zvaničnici izrazili su zabrinutost usled navodno „borbenog“ tona govora za koji su rekli da ne doprinosi civilizovanim odnosima Istoka i Zapada.

Profimedia

 

Međutim, nekoliko pronicljivijih zvaničnika je među sobom priznalo da odnosi sa Rusijom nisu dobro vođeni. U svojim memoarima, Duty, Robert M. Gejts, koji je radio kao državni sekretar u ministarstvu  odbrane u administraciji Džordža V. Buša i Baraka Obame,  je izneo nekoliko zanimljivih zapažanja.

„Kada sam izvestio predsednika o svom stavu o Minhenskoj konferenciji, podelio sam svoje uverenje da su od 1993. nadalje, zapadne zemlje, a posebno Sjedinjene Države, jako potcenile obim ruskog poniženja posle gubitka Hladnog rata…“ Pa čak i ta gruba procena  Bušovog angažmana nije u potpunosti obuhvatila Gejtsove stavove po tom pitanju. „Ono što nisam rekao predsedniku je da sam verovao da su odnosi sa Rusijom bili loše vođeni nakon što je (Džordž H. V.) Buš napustio funkciju predsednika 1993. godine. Između ostalih pogrešnih koraka, Sporazum SAD sa rumunskom i bugarskom vladom o rotaciji trupa kroz baze u tim zemljama bila je bespotrebna provokacija.

U implicitnom prekoru mlađem Bušu, Gejts je utvrdio da je „pokušaj da se Gruzija i Ukrajina uvedu u NATO zaista preteran“. Taj potez je, tvrdi on, bio slučaj „nepromišljenog ignorisanja onoga što su Rusi smatrali svojim vitalnim nacionalnim interesima“.

Nažalost, Gejts je bio usamljen u svojim zapažanjima. Ne samo da je Vašington odbacio Putinove žalbe i upozorenja u Minhenu, nego je došlo do eskalacije provokativnih  političkih poteza od strane Bušove administarciije.

Naredne godine, Buš je pojačao lobiranje da se Ukrajina i Gruzija priključe NATO-u i na godišnjem samitu je tražio od lidera da odobre prvi korak u vidu Akcionog Plana Članstva za obe zemlje. Na sreću Nemačka i Francuska Vlada su zaključile da je taj korak suviše rizičan, što je dovelo do kompromisne komunikacije. Ali je i u tom dokumentu navedeno da će na kraju Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a. 

Putinov govor iz Minhena je bilo važno diplomatsko upozorenje SAD i saveznicima da se strpljenje Rusije povodom okruživanja od strane NATO bliži kraju. Ali u narednim godinama, zapadne vođe (najviše SAD) su nastavili da prolaze kroz mnoga crvena svetla. Šokantno i arogantno mešanje u interne političke stvari Ukrajine tokom 2013. i 2014. kada su pomogli demonstracije koje u zbacile izabranog pro-Ruskog predsednika što je bila najgrublja provokacija koja je izazvala rast tenzija. Situacija se od tada redovno pogoršava dok Vašington sipa oružje u Ukrajinu i tretira tu zemlju kao svog vojnog klijenta.  

Putinov govor iz Minhena je bilo prvo eksplicitno upozorenje na ozbiljne probleme koji će uslediti ukoliko Zapad ne napusti sve agresivniji stav prema Rusiji, najnoviji zahtev Kremlja se ticao bezbednosnih garancija i vojnog povlačenja NATO sa ruskih granica i možda je bio poslednje upozorenje. SAD i saveznici su saterali Rusiju u ćošak, a to je veoma pogrešan potez ukoliko je cilj da se izbegne rat sa vrlo naoružanom super silom. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi