Vatikan poslao izaslanika u Belorusiju: Šta se krije iza papinog naprasnog približavanja Lukašenku

Beloruski katolici su prilično šokirani slikama koje su se emitovale na televiziji, na kojima se vidi novoizabrani apostolski nuncij Ante Jozić kako podiže čašu da nazdravi predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku. Beloruski predsednik primio je nuncija 6. novembra, obeležavajući zvanično priznanje novog izbora od strane Svete stolice, a tokom prijema Lukašenku su iz rimokatoličke crkve preneli samo reči hvale, i to u ime, ni manje ni više, nego pape Franje.

Vatikan praktično priznao Lukašenka

Predajom akreditivnog pisma novog nuncija u Belorusiji Aleksandru Lukašenku, Vatikan je praktično priznao da je on legitimni predsednik.

Da se ovakav rasplet situacije ipak mogao očekivati, bilo je izvesno kada se nadbiskup Jozić 21. oktobra u Belorusiji susreo sa zamenikom ministra spoljnih poslova Belorusije Sergejom Alejnikom i predao mu kopiju akreditivnog pisma.

– Pošaljite moje najlepše pozdrave rimskom papi. Neizmerno ga poštujem. Sreo sam se sa mnogim njegovim prethodnicima, ali on je najbolji papa u Rimu – odgovorio je Lukašenko predstavnicima Vatikana.

Ipak, za lokalne katoličke sveštenike i vernike koji podržavaju narodne proteste protiv navodnih neregularnosti na izborima 9. avgusta, slike zdravica su ponižavajuće, bar tako prenose tamošnji mediji. Oni podsećaju i na Lukašenkove pretnje katolicima, a pogotovo na račun prvog čoveka Konferencije katoličkih biskupa, nadbiskupa Tadeuša Kondruseviča, koji se odmah uputio u Poljsku na konsultacije.

Najveći broj zapadnih država nije priznao Lukašenka na čelu Belorusije, a otuda i zapitanost kako onda čitati ovaj potez Vatikana.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za 24sedam da se interesi Vatikana ne poklapaju sa interesima političkog Zapada i da u ovom slučaju nema ničeg iznenađujućeg.

– Setimo se za vreme revolucije na Majdanu, Vatikan je tada bio neutralan i suzdržan. Zašto? Razlog se nalazi u tome što rimokatolička crkva, kao i svaka druga verska organizacija, drugačije meri vreme i određuje prioritete. Ključni interes Vatikana je ekumenizam i ujedinjenje sa pravoslavnim svetom uz dominaciju Rima – kaže Rajić.

On dodaje i da je Vatikanu jedino to u interesu i da na taj način želi da se pokaže kao pozudan partner.

– Sve se to radi kako bi ekumenski projekat bio ostvaren, a na čijem je napretku učinjeno mnogo poslednjih decenija – zaključuje naš sagovornik.

Pročitajte još: Papa Franja podržao istopolne brakove: Kako njegov stav utiče na crkvu, a kako na LGBT zajednicu

Šta je ekumenizam?

Ekumenizam ili vaseljenizam je pojam kojim se označavaju težnje, nastojanja i pokreti usmereni ka zbližavanju, saradnji, pomirenju i jedinstvu hrišćanskih crkava.

Pojam je proistekao iz prvobitnog koncepta o hrišćanskoj ekumeni, odnosno hrišćanskoj vaseljeni, kao opštoj zajednici svih hrišćana.

Dok se međureligijski dijalog odnosi na sve religije, ekumenizam je dijaloški napor unutar hrišćanskih crkava. U ekumenizmu se naglašava ravnopravan dijalog među hrišćanskim konfesijama, ono što je pojedinim crkvama zajedničko i ide se za potvrdom duhovnoga i moralnog poslanja Hristove Crkve.

Ekumenizam je nastao u 19. veku unutar protestantskih crkava. Unutar Katoličke crkve zagovornici ekumenizma u 19. veku su bili: J. H. Njuman, D. Mercier, J. J. Štrosmajer, a u 20. veku benediktinci iz Čevetohena u Belgiji, dominikanski centar Istina u Parizu, a svojim ekleziološkim radovima dominikanac Kongar. Nakon Drugog vatikanskog koncila Katolička crkva je prihvatila osnovna načela ekumenizma i načelno je odustala od daljeg udaljavanja.

Pravoslavna crkva i ekumenizam

Pravoslavna crkva je od samog početka uzela značajno učešće u radu ekumenskog pokreta. Jedan od najznačajnijih dokumenata je enciklika Carigradske patrijaršije iz 1920. U enciklici se, između ostalog, kaže: „Naša crkva smatra zbližavanje među crkvama i njihova prisnost nisu isključeni zbog doktrinarnih razlika koje među njima postoje. Prema našem mišljenju takvo približavanje je veoma poželjno i neophodno.”

“Ne mogu se lako premostiti velike kulturološke razlike”

Verski analitičar Željko Injac objašnjava za 24sedam da papa ima interes da održava dobre odnose sa pravoslavnim narodima, jer je, kako kaže, vera na istoku daleko jača.

– U zapadnoj Evropi hrišćanstvo je u padu i vlada ateizam, te se zbog toga “računa” na istočne hrišćane gde je vera daleko jača i papa želi dobre odnose sa njima. Sama informacija da je u katedrali Notrdam u centru Pariza za pet godina održano samo jedno krštenje govori mnogo. Zbog toga postoji interes svih katoličkih crkava da dođe do ekumenizma i svako normalan želi da se prevaziđe sukob između katolika i pravoslavaca. Međutim, te velike kulturološke razlike se ne mogu lako premostiti. To su sada dve potpuno različite civilizacije, što je najveći kamen spoticanja ka ujedinjenju – navodi Injac.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi