Moskva ima keca u rukavu: Može li Evropa bez ruskog gasa?

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija danima unazad prete Rusiji sankcijama u slučaju vojnog sukoba sa Ukrajinom. One bi mogle da obuhvate ruski izvoz nafte, prirodnog gasa i sirovina.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi takve mere imale negativan efekat na Evropu, lišavajući kontinent ruskih zaliha prirodnog gasa i druge robe. S obzirom na to da su cene gasa već visoke, da su skladišta na najnižim nivoima u poslednjih nekoliko godina, a proleće je nedeljama daleko, Evropljani će možda morati da potraže alternativne snabdevače za grejanje i osvetljenje svojih domova.

Šta bi moglo da zaustavi isporuke ruskog gasa Evropi?

Vašington je zapretio ruskim preduzećima, energetskim kompanijama, pa čak i predsedniku Vladimiru Putinu lično sankcijama ako Rusija napravi ofanzivni potez protiv svog suseda.

Bajdenova administracija je takođe vršila pritisak na partnere iz EU da blokiraju sertifikaciju novoizgrađenog gasovoda "Severni tok 2", koji bi mogao da oporavi siromašno evropsko tržište gasa sa svojih 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Moskva nije dala nikakve izjave u vezi sa zatvaranjem slavina za Evropu, a veliki izvoznik energije "Gasprom" pumpa gas u skladu sa postojećim ugovorima.

Pixabay

Ruski tokovi gasa su se smanjili poslednjih meseci, što je navelo neke zapadne analitičare da tvrde da bi Rusija mogla da koristi svoj gas kao oružje u odgovoru na sankcije.

Da li bi Rusija prekinula isporuke gasa Evropi?

To je malo verovatno, osim ako nove sankcije ne budu usmerene na sposobnost Rusije da bude plaćena za svoje usluge. Evropa ostaje najprofitabilnije tržište za ruski gas. Rusija je samo 2020. godine isporučila kontinentu 175 milijardi kubnih metara gasa, mnogo više nego svom drugom najvećem tržištu, azijsko-pacifičkom.

Moskva ne bi ugrozila svoj ključni izvor prihoda. Tokovi gasa iz Rusije u Evropu nisu bili prekinuti ni na vrhuncu Hladnog rata, a istorijski gledano, snabdevanje energijom je prestalo samo jednom - tokom Hitlerove invazije na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu.

Međutim, isporuke bi mogle biti zaustavljene samim zapadnim sankcijama – na primer, ako Rusija bude odsečena od SVIFT platnog sistema.

Zašto je SVIFT toliko bitan?

Društvo za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, SWIFT) glavni je globalni provajder sigurnih plaćanja i bankovnih transfera. Bez njega većina zemalja koje koriste platnu mrežu ne može da plaća ruske isporuke energije, a Rusija nema načina da primi sredstva.

Pixabay

Pošto je reč o transakcijama vrednim više milijardi dolara, a kontejneri sa gotovinom ne dolaze u obzir, veoma je teško naći alternativni način poslovanja. Zapadne banke bi morale da šalju novac ruskim susedima, a zatim bi sredstva morala da budu prebačena u Rusiju preko ruskog platnog sistema SPFS.

Ovo bi zadalo ogroman udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji i učinilo bi velike transakcije sa Rusijom praktično nemogućim za izvođenje. Međutim, isključenje Moskve iz SVIFT-a ne bi naškodilo samo Rusiji, već i Evropi i drugim zemljama, jer bi efektivno odseklo Zapad od ruskih energenata.

Koliko je Rusiji potrebno evropsko tržište?

Iako joj je Evropa ključni izvor prihoda, Rusija bi mogla da preživi i bez nje i da nađe druge zainteresovane za svoj gas u Aziji. Od novembra 2021. godine isporuke ruskim gasovodom "Snaga Sibira" u Kinu premašile su 13 milijardi kubnih metara, što je tri puta više od obima u 2020.

Japan i Južna Koreja takođe kupuju značajne količine ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) sa Arktika, a Indija bi u budućnosti mogla da postane potencijalno ogromno tržište za ruski gas.

Zašto je Evropi potreban ruski gas?

Prema navodima Evropske agencije za statistiku, više od polovine energetskih potreba EU (61 odsto) podmiruje se uvozom. Rusija je glavni snabdevač EU prirodnim gasom, sa više od 46 odsto udela u uvozu gasa samo u prvoj polovini 2021.

Pixabay

Većina gasa dolazi gasovodom Jamal-Evropa, koji preko ukrajinske teritorije povezuje EU sa ruskim gasnim poljima. Ako Rusija zatvori slavine zbog sankcija ili ako dotok gasa bude poremećen zbog neke štete u infrastrukturi koja je rezultat hipotetičkog sukoba u Ukrajini, Evropa bi izgubila najveći deo zaliha gasa, koje je teško, ako ne i nemoguće, zameniti u kratkom roku.

Ovo bi podiglo cene gasa, koje su se prošle godine skoro udvostručile.

Koje druge dobavljače Evropa ima?

Prema podacima Evrostata, osim iz Rusije, EU gas dobija iz Norveške (20,5 odsto), Alžira (11,6 odsto), Sjedinjenih Američkih Država (6,3 odsto) i Katara (4,3 odsto), kao i iz nekih drugih država čiji je zajednički udeo nešto više od 10 odsto.

Međutim, Norveška nije bila u stanju da zadovolji potražnju tokom 2021. godine, sa poljima u Severnom moru, zbog kašnjenja izazvanih pandemijom, dok drugi dobavljači imaju premali udeo na evropskom tržištu gasa da bi napravili razliku u slučaju poremećenog protoka.

Mogu li drugi dobavljači da nadomeste manjak u isporuci ruskog gasa?

Američka administracija navodno pregovara sa Katarom o mogućnosti povećanja isporuka u Evropu, ali za sada bez velikog uspeha. Stručnjaci na koje se poziva Blumberg kažu da Katar već proizvodi punim kapacitetom i da većinu svojih tovara šalje u Aziju pod dugoročnim ugovorima, koje teško može da raskine iz straha da će izgubiti vredno tržište.

Profimedia

Čak i ako SAD pronađu način da povećaju isporuke gasa Evropi, cene energenata ipak bi skočile, pošto je američki tečni prirodni gas skuplji od ruskog.

Alžir bi mogao imati rezervne kapacitete za proizvodnju i cevovode da poveća snabdevanje Evropi ako bude pozvan, rekao je u utorak za "S&P Global Platts" izvor iz vlade, koji je želeo da ostane anoniman. Gas bi mogao da bude isporučen preko alžirskih direktnih cevovoda u Španiju i Italiju, rekao je izvor, ali nikakvi zvanični izveštaji u vezi sa tim nisu objavljeni, dok je glavni gasovod Alžira, koji ga povezuje sa Evropom preko Maroka, zatvoren prošle godine.

Koje alternative za gas kao energent ima Evropa?

Evropa ima veliki broj alternativnih izvora energije, ali nijedan od njih ne bi mogao da bude zamena za prirodni gas. Odluka EU da se umesto „prljavih“ fosilnih goriva okrene izvorima energije zavisnim od vremenskih prilika kao što su energija vetra i sunca, već je, barem delimično, dovela do trenutne energetske krize. Ugalj je takođe poskupeo, pošto su Evropa, Kina i drugi tražili alternative gasu usred globalne pandemijske krize poslednjih meseci.

Konačno, Evropa (sa izuzetkom Francuske) gasi još jedan ključni izvor energije – nuklearne elektrane – usred svog nastojanja da ukine atomsku energiju nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. Postrojenja se i dalje mogu spasti ako prođe nedavno predloženi Nacrt zakona o označavanju nuklearne energije kao zelene, ali i za predlog zakona i za oživljavanje zatvorenih elektrana, kao i za izgradnju novih, biće potrebno vreme, što Evropa nema.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi