Kao na Divljem zapadu: Bande pljačkaju vozove i organizuju se preko mreža, a građani se sami naoružavaju! (VIDEO)

Nastao je haos kada je grupa mladih ljudi izjurila iz brojnih automobila u butik "Luj Viton" u San Francisku i odlepršala sa luksuznim torbama, tašnama i dizajnerskom odećom.

Nekoliko dana kasnije, oko 80 ljudi je upalo u tržni centar u Volnat Kriku, a krali su šta su stigli. Slično se dogodilo i u Los Anđelesu kada je manja grupa huligana čekićima razbijala robnu kuću poznatog lanca Nordstrom.

Državni tužilac Kalifornije, Rob Bonta, smatra da su ove krađe deo organizovanog kriminala i da se radi o lopovima kojima neko diriguje iz senke.

Prema njegovim rečima, to nisu samostalni kradljivci već dobro organizovani kriminalci kojima koordiniraju šefovi kroz društvene mreže. Pešadincima se nalaže da kradu po najprofitabilnijim prodavnicama koje nemaju jako obezbeđenje.

Bonta smatra da će biti potrebno pribegnuti novoj strategiji kako bi se ovoj kriminalnoj aktivnosti stalo na put.

Međutim, kako je u jeku sve češćih protesta zbog policijske brutalnosti i rasne nejednakosti, bilo sve više poziva da se obustavi finansiranje policijskih stanica, pitanje je koliko se snage reda zaista mogu obračunati sa lopovima.

Upravo je tokom Bonteovog mandata mnogim prestupnicima data "kartica za izlazak iz zatvora" jer su im se smanjivale kazne zbog pandemije koronavirusa. Metoda "zatvor ili kaucija" takođe je ukinuta za osumnjičene koji čekaju suđenje.

AP Photo/Eugene Garcia

- Bonta je na poziciju došao kao jedan od najliberalnijih državnih tužilaca i više puta je ponovio kako nema doovljno poverenja između policije i zajednica u kojima zavode red. Njegov uspon se dogodio u trenutku kada su širom Kalifornije na brojne pozicije stupili tužioci koji su donosili reforme i započeli žestoku borbu sa policijom. Bonta je u savezništvu sa tim tužiocima - naveo je Politiko prošle godine kada je guverner Gevin Njusom postavio Bontea na poziciju državnog tužioca.

Smatralo se da je upravo on taj koji će predvoditi pokret "definansiranja" policije (defund the police).

"Razbij i zgrabi"

Najpopularnija aplikacija koju koriste lopovske bande je Snepčet, mada iz te kompanije kažu da nikada nisu pronašli dokaze da se njihov servis koristi za kriminalne aktivnosti te vrste. Lopovi se, inače, koriste metodom "razbij i zgrabi" - prvo demoliraju i upadnu u objekte, a onda ukradu šta im se nađe na putu.

Osim toga, ne plaše se da će završiti u zatvoru niti im je stran boravak iza rešetaka.

Upad u robnu kuću Nordstrom dokazuje da su to, zapravo, veoma dobro organizovane akcije.

 

 

Više od 80 ljudi je pregazilo radnju i tržni centar u Zalivskoj oblasti i ukralo robu vrednu stotinu hiljada dolara i pobeglo za manje od jednog minuta. Vozili su 25 različitih automobila sa registarskim tablicama koje su bile pokrivene ili uklonjene. U pljački "Luj Vitona" učestvovalo je između 20 i 40 ljudi, ali je samo 5 uhapšeno.

- Ovo nije "Kum". Ovo je moderna verzija događaja gde neko kaže "Hej, večeras je žurka" i onda vam se odjednom pojavi 100 klinaca - rekao je Stiv Vagstaf, tužilac iz okruga San Mateo u Kaliforniji.

 

 

Sa druge strane, advokat jednog osumnjičenog je rekao da to "nije organizovana stvar gde svi svakog poznaju".

Kako to zaista funkcioniše?

Prvo neko mora da postavi na društvenim mrežama vreme i mesto, odnosno, metu "napada". Onda se pojavi grupa slabo organizovanih lopova kako bi ukrali robu. Istražitelji otkrivaju kako razbojnici pronalaze jedni druge na mrežama, bez velikog privlačenja pažnje, tako da ne pomažu drugima da se pridruže bandama. Pretpostavlja se da vole da koriste Snepčet jer objave na toj mreži brzo nestaju.

Sličan kriminal je zabeležen i u Čikagu i Mineapolisu, gde su takođe policijske snage ostale bez značajnog finansiranja.

Krađe ovog tipa su se prvi put pojavile tokom nereda posle ubistva Džordža Flojda kada je 70 vozila ukradeno iz jednog salona automobila u kalifornijskom San Leandru.

Možda je to ipak bila loša ideja?

Pojedini političari sada smatraju da umanjivanje budžeta policijskim uprava ipak nije bila dobra ideja, pogotovo što je puštanje zatvorenika ranije na slobodu pospešilo kriminalne aktivnosti.

Sa druge strane, ima i onih koji i dalje ne veruju da je posredi posebna vrsta kriminala.

Gradonačelnica San Franciska, London Brid, uvidela je da postoji veza između defundiranja policije i događaja "razbij i zgrabi".

AP Photo/Ringo H.W. Chiu, File

Primera radi, stopa kriminala se u tom gradu 2021. povećala za 17 odsto, posebno kada je reč o ubistvima i krivičnim delima povezanim sa imovinom. Međutim, to je samo povratak brojkama iz perioda pre pandemije jer je tokom 2020. zabeležen pad.

Na internetu se može videti veliki broj snimaka koji prikazuju lopove kako nonšalantno upadaju u brojne lokale, kupe robu i beže. Zaposleni naglašavaju i da im je rečeno da u tim situacijama ne pružaju otpor. 

Državni tužilac iz San Franciska, Česa Budin, jednom prilikom je rekao da je zaprepašćen scenama krađa.

Međutim, jedan od razloga zašto je stopa kriminala u Kaliforniji opala tokom pandemije je što su krivična dela povezana sa narkoticima dekriminalizovana, što je upravo delo Budina i njegovih saradnika. Krađe su takođe pretrpele određene izmene u krivičnom pravu jer je podignuta vrednost ukradene robe da bi se to smatralo krivičnim delom.

Court TV via AP, Pool, File

Svako ko ukrade robu do 950 dolara vrednosti teretiće se samo za manji prekršaj. Time se lopovi praktično hrabre da kradu i mnogi od ne razmišljaju o pravnim posledicama jer ih i nema, odnosno, značajno su umanjene.

Kalifornija je pokrenula reforme, ali su one dovele do povećanja krivičnih dela u određenim segmentima.

Kao odgovor na brojne kritike, Bonta je rekao da su krađe deo organizovanog kriminala koji predstavlja krivično delo, a da su u incidentima "razbij i zgrabi" lopovi prešli taj prag od 950 dolara.

U jeku novih događanja, policijske uprave počinju da dobijaju svoj novac nazad tako da je njujorška policija dobila 200 miliona dolara, a policija Los Anđelesa je primila "pojačanje" od 3 odsto.

U pojedinim slučajevima, zvaničnici koji su pozivali na defundiranje se sada zalažu za povraćaj novca.

Manjak finansijskih sredstava, masovni odlazak policajaca iz službe i politički pritisak se svima obio o glavu.

Kako bi se obračunao sa porastom ubistava od 25 odsto, Dalas se vratio starim strategijama. Izgleda da je to urodilo plodom jer je brojka spala na 6 odsto. Strategija je, doduše, kritikovana kao rasistička jer su policijske aktivnosti bile uperene ka oblastima gde ima najviše kriminala, a u kojima uglavnom većinski živi crnačko stanovništvo.

Gradonačelnik Erik Džonson se ne slaže.

- Kao Afroamerikanac koji je odrastao 90-ih, pamtim dosta ljudi kojima su životi uništeni nasiljem. Ne želim da se vratim u to vreme - rekao je.

Jedna od posledica defundiranja je bila i što su građani počeli sami da se naoružavaju i brane svoju imovinu.

- Uvek sam bila protiv oružja, ali sada idem na časove pucanja jer znam da će možda doći vreme kada ću morati znam kako da odbranim porodicu i sebe. Živimo u strahu... Beverli Hils je na meti - rekla je Debra Micrahi.

Kada je komšijska kuća zasuta molotovljevim koktelima, sa drugim susedima je odlučila da je vreme da uzme stvar u svoje ruke, tačnije, oružje.

- Došli smo do trenutka kada se ljudi plaše da idu od kuće do svog automobila - rekla je Širli Reitman dodavši da je sve veći broj njih podneo zahteve za dozvolu za nošenje oružja.

U Los Anđelesu je broj zahteva skočio za 1.000 odsto.

- Čak me i tvrdokorne demokrate, koje su govorile da nikada neće posedovati pištolj, zovu da se raspitaju o oružju - rekao je Džoel Glaksman koji se bavi pitanjem obezbeđenja.

- Ne sećam se da je ikada bilo ovoliko kriminala. Nekada nismo zaključavali vrata. Ostavio bih i ključeve u kolima, ali ne više. Ovo više nisu provale već krađe i pljačke. Odvažne bande drže pištolje ljudima na glavama. Ljudi se plaše da nose burme ili satove. Ne smeju da nose skupe torbe ili one na kojima piše ime bilo kog brenda - rekao je jedan novinar koji prati industriju zabave, želeći da ostane anoniman.

Strah je sve veći u bogataškim krajevima pogotovo posle ubistva Džeklin Avant (81), supruge poznatog muzičkog producenta.

Profimedia

Stanovnici Beverli Hilsa unajmljuju privatne firme za obezbeđenje ili se samostalno organizuju kako bi se zaštitili od kriminalaca.

- Moja industrija je puna progresivno nastrojenih ljudi koji su imali luksuz da budu idealisti i prate filozofije za koje su mislili da im se nikad neće obiti o glavu. Sada je došlo do promene koja je mnogo opasna - zaključio je anonimni novinar.

Pljačkaši vozova

Veliki broj Amerikanaca bi mogao da ostane bez paketa koje su naručili preko kompanija "Amazon" i "UPS" jer su lopovi počeli da kradu i iz vozova koji prolaze kroz Los Anđeles.

 

 

Hiljade i hiljade razbacanih paketa mogu se videti pored šina, a među robom ima zaista svega i svačega - porodičnih portreta, čizama, neiskorišćenih brzih testova na koronu, injekcija za epinefrin. Bilo je i skupljih lekova, poput humira, koji se koristi za lečenje artritisa i košta više od 6.000 dolara.

Mnogi građani, od Sijetla do Las Vegasa, ali i drugih mesta širom zemlje, ostaće bez naručene robe.

 

 

Iz železnice Junion pacifik su saopštili da je zabeležen porast krađa duž pruga, u okrugu Los Anđelesa, od 160 odsto, u odnosu na prošlu godinu.

Zbog toga su morali da uposle i dodatan broj radnika koji imaju zadatak da nadziru prugu.

 

Kako je utvrdio snimatelj Džon Šrajber, vozovi moraju da uspore ili se zaustave kada dolaze do lokacije za intermodalni transport, što lopovima ide na ruku. Tada provaljuju u vagone i otvaraju pakete, a svuda unaokolo ostavljaju đubre.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi