Skromni lider: Od revolucionara do robijaša, preko senatora do prve fotelje Urugvaja (FOTO+VIDEO)

U periodu kada su sve oči bile uprte (a i dalje su) u predsedničke izbore u Americi, pravo je vreme da se podseti na dijametralno suprotnu osobu i totalno nekonvencionalnog lidera jedne države.

Tačnije, bivšeg predsednika Urugvaja, Hosea Muhiku koji je kroz čitavu karijeru nosio epitet “najsiromašnijeg predsednika na svetu”.

I, zbog toga je bio i ostao srećan i ponosan.

Dok se razne kontroverze vezuju za Džoa Bajdena, Donalda Trampa, njihove prethodnike, ali i razne druge lidere država širom planete, za Muhiku niko nikad nije imao šta loše niti da kaže, niti da iskopa.

Do 2015. godine, do kada je bio u fotelji prvog čoveka nama daleke zemlje, građani Urugvaja su bili ponosni što ih neko sa takvim skromnim načinom života, ali pre svega delovanja, vodi kroz istoriju i istu stvara.

U pandemiji koronavirusa, u 86. godini, rešio je da se povuče iz politike i dao ostavku na mesto senatora, a sve je zaključio sledećim rečima:

– U životu postoji vreme kada dolazite i odlazite. Hvala mojim pristalicama koje su me podržavale 26 godina. Godinama u svom vrtu ne gajim mržnju, naučio sam tešku lekciju koju mi ​​je život dao, mržnja te čini glupim – stav je koji se pa praktično među svima nama, ljudskom rasom, smatra idealnim za prost način življenja.

Muhika je u toku “vladavine” većinu predsedničke plate davao u dobrotvorne svrhe, a kada je došao na vlast jedino što je zaista posedovao bila je čuvena “buba” iz 1987. godine.

Za isto vozilo po kom je postao još prepoznatljiviji, dobio je 2014. ponudu da ga proda za milion dolara, ali je glatko odbio, rekavši da onda “ne bi imao kako da preveze svog psa koji ima tri noge”.

U Urugvaju je uspeo da iskoreni korupciju, pokrenuo je privredu kao nikad ranije, sa 65 odsto glasova pobedio na izborima (posle čega je rešio da se povuče), legalizovao marihuanu…

I to je bio još jedan udar na narko-mafiju, a opet, izjava je bila vrlo jednostavna, tako da svako može da je razume i prihvati istog momenta, iako je kod mnogih izazvala nezadovoljstvo.

– Legalizacijom marihuane smo nelegalne poslove izvukli iz ruku kriminalaca na svetlo dana. Svako može nabaviti dozu u apoteci, daje se mesečna doza onima koji se registruju, a ako nekom treba više, znamo da mu je onda potreban tretman. Prisilom se ne postiže ništa.

Još jedna tema je bila “pipljiva”, a to su gej brakovi. Opet, Muhika je uspeo da “matira” deo javnosti koji se protivio uvođenju istih.

– Gej brak je stariji od sveta. Imali smo Julija Cezara, Aleksandra Velikog, svi govore da je to moderno, a ta pojava je starija od nas. Mučili bismo ljude da nismo usvojili zakon o istopolnim brakovima.

Koliko se zalagao za borbu protiv korupcije svedoči i scena iz perioda revolucije u Urugvaju zbog koje je kasnije robijao 12 i po godina.

Sa drugovima saborcima je upao u kuću jednog sudije u kojoj su se nalazila njegova deca, uzeo pisaću mašinu i na njoj otkucao “pazi šta radiš”. Nekoliko decenija kasnije, sudijin sin je glasao na predsedničkim izborima upravo za Muhiku uz obrazloženje da je on “jedini čovek koji zapravo stoji iza svojih reči”.

Pepe, kako ga zovu od milošte, sredinom 1960. godine pridružio se Tupamarosima, Pokretu nacionalnog oslobođenja koji je bio inspirisan kubanskom revolucijom.

Oni su važili za radikalno levu organizaciju u borbi protiv represivne vlasti u Urugvaju, a početne aktivnosti su im bile pljačke banaka, da bi nabavili novac i oružje, a potom se prešlo na oružane obračune i otmice stranih diplomata i službenika.

Muhika je nebrojeno puta završavao iza rešetaka zbog svojih aktivnosti, da bi 1971. godine poslat u ćeliju za ubistvo policajca. Uspeo je dva puta da pobegne iz zatvora, a u junu 1973. nakon vojnog puča i prevlasti od strane vojne diktature, poslat je na dugu robiju u toku koje je većinu vremena provodio u samici, a čak dve godine u dnu jednog bunara.

Ipak, njegovo vreme je došlo 1985. kada je amnestiran sa saborcima, što je značilo da je povratak u politički život i te kako moguć.

Najpre je postao senator, potom ministar poljoprivrede, da bi 2010. godine ubedljivo slavio na predsedničkim izborima.

Zbog ovih stvari, ali i mnogih drugih, popularni “Pepe” je definitivno ne najsiromašniji, već najbogatiji predsednik koji je vladao ovom zemljom.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi