"Samoubistvo je sve verovatniji ishod": Asanž se nikad neće potpuno oporaviti od torture u britanskom zatvoru

Jedan od doktora koji se priključio medicinskim stručnjacima koji pozivaju na puštanje Džulijana Asanža iz zatvora smatra da okrutno zadržavanje osnivača Vikiliksa izlaže australijskog novinara riziku od samoubistva.

Istu zabrinutost o Asanžovom mentalnom stanju izrazio je i Vrhovni sud u Londonu, koji je zbog toga u januaru odlučio da ga ne isporuči Sjedinjenim Američkim Državama.

Pročitajte još

Asanž, Snouden i Meningova nominovani za Nobelovu nagradu za mir: “Rizikovali su svoje živote i slobodu”

Ta opasnost danas je još veća, smatra doktor Vilijam Hogan, specijalista interne medicine i profesor biomedicinske informatike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Floridi.

Hogan je jedan od 200 medicinskih stručnjaka koji je u otvorenom pismu, objavljenom prošlog meseca u cenjenom medicinskom časopisu “The Lancet”, zahtevao da se okončaju “tortura i medicinsko zanemarivanje” sa kojima se australijski novinar suočio u strogo obezbeđenom zatvor Belmarš u Londonu.

Američki doktor i akademik citirao je svedočenja stručnjaka, ukazujući na to da Asanž pokazuje “ozbiljne znake mentalne bolesti i mentalnog stresa”, uključujući slušne halucinacije koje ga “progone”. Puštanje Asanža na slobodu bio bi prvi korak u popravljanju ogromne psihološke štete koja mu je nanesena, objašnjava Hogan. Napominjući da on nije psiholog, doktor je rekao da će Asanžu biti potreban “intenzivan tretman” i da će neki aspekti traume verovatno “ostati trajni”.

Doktor smatra i da je australijskom novinaru ugrožen život, uzimajući u obzir visoku stopu samoubistava u Belmaršu i podseća da je tamošnji zatvorenik oduzeo sebi život posle samo dva dana boravka u ustanovi. Asanž je izdržao osam meseci u njemu bez posetilaca zbog epidemioloških mera, a tek nedavno je imao priliku da vidi svoju verenicu.

– Sa svakim novim danom, bez rešenja trenutnog pravnog postupka, veća je verovatnoća da bi Asanž mogao da izvrši samoubistvo – izjavio je Hogan, osudivši britanske vlasti zbog toga što Australijanca tretiraju “kao teroristu” i ukazao na činjenicu da je Asanž u zatvoru bez obzira na to što nije počinio nijedan zločin u Velikoj Britaniji.

Doktor je predvideo da će, u slučaju da Asanž eventualno bude pušten na slobodu, Vašington biti “osvetoljubiv i samovoljan” i da će ga optužiti za nove zločine u nameri da ponovo pokrene proces izručenja. Iako je njegovo izručenje blokirano, Sjedinjenim Američkim Državama je dozvoljeno da ospore presudu britanskog suda.

Suosnivač Vikiliksa već je proveo više od dve godine iza rešetaka u Belmaršu. Američko Ministarstvo pravde podiglo je optužnicu protiv novinara prema Zakonu o špijunaži, optužujući ga da je 2010. objavio poverljive podatke o navodnim ratnim zločinima koje je američka vojska izvršila na Bliskom istoku. Ako mu se bude sudilo i ako bude proglašen krivim, mogao bi da provede ostatak života u zatvoru.

Decenija bez slobode

Ime Džulijana Asanža odjekivalo je svetom ubrzo nakon što je osnovao sajt Vikiliks 2006, dok je stranica zvanično pokrenuta 2007. godine. Od tada je na njemu objavio stotine hiljada dokumenata o ubistvima u Keniji, o toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi, zatvoru “Gvantanamo”, bankama poput “Julijus Ber” i “Kaupting”, ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depeše američkih ambasada i konzulata u svetu. Zbog svog rada 2010. dobio je titulu “Ličnost godine” magazina “Tajm”, a krajem novembra iste godine našao se na Interpolovoj crvenoj listi traženih osoba.

Od početka avgusta bio je pod istragom švedske policije zbog optužbi za silovanje koje je navodno počinjeno u leto 2010. U decembru iste godine Asanž se u Londonu predao policiji, a u februaru naredne sud u Londonu naložio je da on bude izručen Švedskoj, na šta se aktivista žalio Višem sudu.

Od avgusta 2012. Asanžu je odobren azil u ambasadi Ekvadora u Londonu. On je negirao sve optužbe za silovanje i tvrdio je da se iza priča o izručivanju Švedskoj krije namera da ga Šveđani proslede vlastima SAD, koje će mu pod optužbom za špijunažu suditi zbog objavljivanja tajnih informacija.

Sjedinjenim Američkim Državama posebno se zamerio 2016. godine, kada je Vikiliks objavio 1200 mejlova razmenjenih između američkog predsedničkog kandidata Hilari Klinton i Demokratskog nacionalnog komiteta dok je ona bila državni sekretar, koji su ukazali na pokušaj da se potkopa njen primarni protivnik, Berni Sanders, što je dovelo do ostavke predsednika DNC-a Debi Vazerman Šulc.

Veruje se da je objavljivanje ovih mejlova uticalo na predsedničke izbore te godine, a Asanž je uoči izbora saopštio da nije imao ličnu želju da utiče na njihov ishod.

U decembru 2017. godine dobio je državljanstvo Ekvadora, ali je njegov odnos sa ovom zemljom ubrzo pogoršan. U martu 2018. godine vlada mu je prekinula pristup internetu na osnovu toga što su njegovi postupci ugrozili “dobre odnose koje zemlja održava sa Ujedinjenim Kraljevstvom, sa ostalim državama Evropske unije i drugim zemljama”.

Posle skoro sedam godina pod zaštitom Ekvadora, Asanž je ipak uhapšen 11. aprila 2019. nakon što mu je zaštitnik ukinuo azil i oduzeo državljanstvo.

Danas se strategija američkih tužilaca zasniva na tome da Asanža ne napadaju kao publicistu, već kao hakera – ne zato što je podatke objavio, već zato što ih je nelegalno pribavio. Osamnaest tačaka optužnice svodi se na tri stvari: Asanž je navodno pružio tehničku podršku Čelsi Mening koja je bila izvor Vikiliksa, zatim ju je podsticao da isporuči dodatni materijal i, na kraju, objavom podataka Asanž je navodno ugrozio ljudske živote.

Pročitajte još

Turbulentni put “najopasnijeg čoveka na svetu”: Kako se Džulijan Asanž zamerio najmoćnijima na planeti

U januaru ove godine londonski sud odlučio je da ga ne isporuči Sjedinjenim Američkim Državama, koje su dobile priliku da se žale na ovu odluku, pa Asanž i dalje čeka u Belmaršu dok se veća o njegovoj sudbini.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi