Pravila za žene u Dubaiju: Imaju muškog staratelja, a za odnose i trudnoću van braka preti im godinu dana zatvora

Princeza Latifa, ćerka vladara Dubajia Muhameda bin Rašida al Maktuma, optužila je oca da je drži zatočenu od 2018. godine nakon što je pokušala da pobegne iz grada.

Ona nije jedina članica te porodice koja je to probala. I njena starija sestra Šamsa doživela je istu sudbinu, dok je šesta šeikova supruga Haja bin Husein uspela da napusti zemlju. Njih tri sada strahuju za svoj život, a za to vreme Ujedinjeni Arapski Emirati ostaju jedna od najstrožih zemalja kada su u pitanju prava žena.

Slučaj princeze Latife šokirao je svet. To je uznemirujuća priča o ugnjetavanju, zlostavljanju i kontroli protiv jednog od najmoćnijih ljudi u Persijskom zalivu. Nažalost, ona nije usamljena, a iako postoji određeni napredak, UAE i dalje mnogo zaostaju kada je reč o pravima žena.

Šta je ženama u UAE dozvoljeno da rade, a šta ne?

Ženama u UAE dozvoljeno je da voze, da glasaju, rade ili da naslede imovinu. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma rangirao je ovu zemlju kao drugu po redu po pitanju jednakosti polova za Bliski istok i region Severne Afrike. Ipak, to nije potpuno pohvalno.

Naime, prema tom izveštaju ovaj region ima najlošiji rezultat od svih i osim Izraela, nijedna druga država se nije našla u prvih 100 na svetskom nivou.

Ujedinjeni Arapski Emirati su rangurani 120. od 153 zemlje. I dok UAE imaju antidiskriminušići zakon, pol nije uvršten u difiniciju diksriminacije.

Zatim, dok žene zaista imaju prava, pod Zakonom o ličnom statusu neka od njih zavise od formalnog odobrenja muškog “staratelja”, često supružnika ili drugog muškog rođaka koji ženama daje dozvolu da učine određene stvari, piše BBC.

Iako ovi zakoni o starateljstvu nisu toliko strogi i široko rasporostranjeni kao u susednoj Saudijskoj Arabiji, oni i te kako utiču na život žena. I u slučajevima kada žene imaju prava, u praksi im je veoma teško da ih brane na sudu.

Kako navodi “Human Rights Watch”, da bi se žena udala, ona mora da dobije odobrenje njenog muškog staratelja. Takođe, muškarci imaju pravo da se razvedu, dok žene moraju da zahtev podnesu sudu. Žena, na primer, može da izgubi pravo na izdržavanje ako odbije da ima seksualne odnose sa mužem bez zakonski prihvatljivog izgovora, a od žena se traži da “poslušaju” svoje muževe. Žena se može smatrati i neposlušnom, uz nekoliko izuzetaka, ako se odluči da radi bez pristanka muža.

“Amnesty” piše da je na primer jedan od pozitivnih razvoja u pravima žena to što je 200 žena učestvovalo na izborima za Federalni nacionalni savet, više nego dvostruko više na prethodnim izborima.

Pročitajte još:

Verbalni rat moćnika, oteta princeza i zaleđena država: Turbulentna sedmica na planeti koja se krupnim korakom približila Marsu

Detalji iz života vladara Dubaija: Poseduje milijarde i luksuzne vile, a ćerke ga optužuju za otmice

Zatočena u vili, ne sme da izađe na svež vazduh: Kako se princezi Latifi, nestaloj ćerki vladara Dubaija, život pretvorio u pakao

Ipak, i pored toga žene nastavljaju da se suočavaju sa diskriminacijom i u zakonima, ali i u praksi. Na primer, pomenuti Zakon o ličnom statusu iz 2005. godine navodi da “muževa prava nad suprugom uključuju i uljudnu poslušnost supruge prema njemu” (član 56) i postavlja uslove u kojima žena ima pravo da radi ili napusti kuću (član 72).

Prema članu 356 Krivičnog zakona “unižavanje časti uz pristanak” kažnjava se zatvorom od jedne godine ili više. Na osnovu ovoga je švedska bolnica “Ajman Emirati” bila primorana da prijavi trudnice, neudate žene, policiji. U nekim slučajevima su ove prijave dovele do krivičnog gonjenja i deportacije.

Takođe, vlada nije na adekvatan način zaštitila žene od seksualnog i porodičnog nasilja. Zakon je ranije zapravo dozvoljavao nasilje u porodici. Član 53 Krivičnog zakonika dozvoljava “izricanje krazne od strane muža svojoj ženi i kažnjavanje maloletne dece” sve dok to ne prelazi granice islamskog zakona.

Na primer, Krivični zakon je nekada izričito dozvoljavao muškarcima da budu nasilni prema svojim ženama, ali je to uklonjeno 2016. Odredba Zakona o ličnom statusu da žene budu “poslušne” svojim muževima ukinuta je 2019, a tada je stupio na snagu novu zakon koji prvi put ženama omogućava zaštitu, tj. zabranu prilaska.

Krajem prošle godine usledile su dalje zakonske reforme. Međutim, one prema tvrdnjama aktivista ne sežu dovoljno duboko.

Novi zakon definiše nasilje u porodici kao zlostavljanje ili pretnje koje “premašuju starateljstvo, nadležnost, autoritet ili odgovornost nad pojedincem”, što znači da odluka o tome da li će nekog osuditi za nasilje u porodici na kraju počiva na subjetivnom mišljenju sudije o tome da li je optužena osoba postupala u okviru prava. Dakle, u praksi su zaštite za žrtve zlostavljanja i dalje slabe.

Problem je i taj što svi ovi zakoni važe ne samo za građanke UAE, već i turiste. Postojalo je nekoliko slučajeva pred sudom zbog hapšenja turista tokom odmora u Dubaiju. Na primer 2017. godine, jedna Britanka je uhapšena i osuđena na godinu dana zatvora zbog seksualnog odnosa sa muškarcem koji nije njen muž.

U posebno teškom položaju su žene migranti koje dolaze u Dubai da rade. One za seksualni odnos i trudniću van braka mogu da budu osuđene na godinu dana, a ne mogu da napuste UAE pre nego što kaznu odsluže. “Guardian” je prošle godine izvestio da je nekoliko hiljada migrantkinja u zemlji rodilo decu van braka.

Isti zakon važi i za žrtve silovanja. Čak i one u nekim slučajevima završe iza rešetaka zbog odnosa van braka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi