Misterija najvećeg vulkana Evrope: Malo ko zna za njega, a ako bi proradio, bila bi to katastrofa
Naučnici pokušavaju da odgonetnu kakve opasnosti krije podvodni Marsili
Kada pomislimo na italijanske vulkane, verovatno mislimo kako su Etna, koja se nadvija nad Sicilijom, ili Vezuv, koji je uništio Pompeju, najveće opasnosti po stanovništvo i turiste, međutim, u tim krajevima se krije još jedan monstrum.
U pitanju je Marsili, koji se nalazi 175 kilometara južno od Napulja. Sa visinom od 3.000 metara i osnovom od 70 kilometara dužine i 30 kilometara širine, zaista je pravi džin, što ga čini najvećim aktivnim vulkanom u celoj Evropi.
Pročitajte još
Ipak, nikada ga nećete videti, i zaista, malo ko je čuo za njega, jer mu je vrh oko 500 metara ispod vode, u Tirenskom moru.
Naučnici za postojanje Marsilija znaju već čitav vek, ali tek su u poslednjih 10 godina počeli da istražuju i opasnosti koje nosi sa sobom, a njihovi nalazi su zabrinjavajući.
Marsili is Europe’s largest active volcano, but you’ll likely never see it; its peak is 500m (1,640ft) under water. 🌋 https://t.co/Mx81C4OR5w
— BBC Future (@BBC_Future) August 2, 2021
Kako kažu, njegova aktivnost bi mogla da pokrene ogromni cunami, sa talasima od 30 metara koji bi pogodili kalabrijsku i sicilijansku obalu.
On što je najgore jeste to da ne bi bilo skoro nikakvog upozorenja da je opasnost blizu, što navodi naučnike da razvijaju i pozivaju na novu tehnologiju kojom bi mogli da prate promene u Mediteranu.
Drevna opasnost
Kada je reč o pukoj veličini, Marsili ne može da se meri sa Tamu Masifom, visine 4.460 metara, koji se nalazi ispod severozapadnog dela Pacifika i koji, najverovatnije, sadrži nekoliko odvojenih vulkana. Tamu Masif nije više aktivan, ali Marsili nastavlja da se “komeša”. Nalazi se u blizini evroazijske i afričke tektonske ploče.
U najgorem scenariju, oko 20 metara visoki talasi bi poklopili obalu Sicilije i Kalabrije za 20 minuta.
Inače, to je samo jedan od mnogih vulkana koji se nalaze južno od Sicilije i nadomak obale istočne i južne Italije.
Kako kaže vulkanolog Gvido Ventura, Marsili je “rođen” pre oko milion godina. Tokom milenijuma, formirao je oko 80 eruptivnih kupa i fraktura iz kojih može izlaziti lava.
Zahvaljujući njegovoj pociziciji ispod mora, pronađen je pre oko 100 godina.
– Tek početkom 20. veka ljudi su počeli da mapiraju morske basene – rekao je Ventura.
Ilustracija, Profimedia
To se dogodilo uglavnom zbog sve većeg korišćenja podmornica i razvitka komunikacionih sistema širom sveta, što je podrazumevalo da se telegrafski kablovi postavljaju na morskom dnu.
Vulkan je dobio ime po Luiđiju Ferdinandu Marsiliju (1658-1730), naučniku koji je napisao prvi traktat o hidrografiji.
Prema istraživanjima, njegova poslednja aktivnost bila je pre nekoliko hiljada godina. Danas, ta aktivnost se svodi na “tutnjavu”, sa niskim emisijama gasova i slabim potresima.
Ipak, to ne znači da će tako biti zauvek. Ukoliko bi ponovo proradio, voda bi pokupila lavu i pepeo, i postoja bi mali rizik da bi to moglo da stigne do kopna i našteti stanovništvu.
– Erupcija nije opasna, ali pokretanje podzemnih klizišta jeste – objašnjava Ventura, napominjući da je veća opasnost od cunamija.
Pročitajte još
Uništenje Napulja
Već je poznato da podzemna klizišta mogu da dovedu do tragedija. Primera radi, 1343. godine pesnik Petrarka je zabeležio da je snažna morska oluja uništila Napuljski zaliv, kada su stradale stotine ljudi.
Nedavna studija Sare Levi sa Univerziteta u Njujorku sugeriše da je to mogao biti rezultat cunamija, koji je potekao od Strombolija.
Tim istraživača pronašao je, analizirajući arheološke dokaze, tragove antičkog klizišta. Erupcija Strombolija 2002. godine je dovela do dva cunamija, a talasi su pogodili samo to ostrvo, ali nisu stigli do samog kopna i niko nije povređen.
Nažalost, ne može se proračunati kolika je pretnja Marsilija, jer nema dovoljno podataka.
Ipak, fizičar sa Univerziteta u Bolonji Glauko Galjoti smatra da opasnost postoji.
Postojana hidrotermalna aktivnost mogla bi da oslabi vulkansko kamenje, a snimci mikrozemljotresa pokazuju da se lava i dalje pomera kroz komore magme. Zato Galjoti kaže da se pretnja mora ozbiljno shvatiti.
Ventura se slaže da se sve mogućnosti moraju istražiti.
– Jasno je da Marsili mora da bude pod nadzorom – kazao je on, prenosi BBC.
Ima i drugih pretnji
Marsili bi mogao biti najveći vulkan u Evropi, ali i drugi predstavljaju ozbiljnu pretnju.
– Treba zapamtiti da se u Tirenskom moru, kao i u Sicilijanskom prolazu, nalazi oko 70 podzemnih vulkana, čije su priče, uglavnom, nepoznate – kaže Ventura.
Interesting, all 3 volcanoes in Italy struck by earthquake today, Marsili by a deep quake… #NewsBurstLive pic.twitter.com/r6V4a3zlyl
— 𝔻𝕚𝕤𝕔𝕝𝕠𝕤𝕦𝕣𝕖 ℕ𝕖𝕨𝕤 🔅 (@2016Disclosure) September 23, 2020
Posebnu zabrinutost izaziva vulkan Palinuro, koji se nalazi 65 kilometara od obale Ćilenta. Kako kaže Galjoti, poslednje studije su pokazale da vulkanski kompleks ima pojas od 150 metara labavog materijala koji bi mogao da se razruši seizmičkim pokretima. Dalja istraživanja bi trebalo da utvrde koje su šanse za to.
Ukoliko se potvrdi da je rizik veliki, italijanska vlada bi morala da preduzme određene korake. Zasada ne postoji dobar sistem za nadzor koji bi upozorio Italijane na moguć cunami.
Galjoti smatra da ne bi trebalo ni da bude teško da se on izgradi, i dodaje da bi mreža bova, sa senzorima koji registruju pokret, mogla da detektuje određene promene u moru. To bi moglo građanima automatski da šalje poruke upozorenja na mobilne telefone, kako bi mogli na vreme da reaguju.
Pročitajte još
Koliko je znanje o potencijalnim cunamijima malo, pokazuju i rezultati nedavne studije koji su otkrili da je svega 3,3 odsto građana znalo da se 2002. godine na Stromboliju pokrenuo cunami.
Opasnost od cunamija je možda daleka, ali ukoliko bi se to i dogodilo, malo znanja i informacija bi moglo da spase hiljade života, zaključuju naučnici za BBC.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari