Krvava prošlost i neizvesna budućnost: Sto godina postojanja Severne Irske u svetlu nemira i sve većih tenzija

03.05.2021

20:58

0

Autor: Mussab Al Shukeir

Njena prošlost, nestabilna sadašnjost i ista takva budućnost izaziva brojne trzavice između britanskih unionista i republikanaca

Ilustracija

Severna Irska danas slavi stotu godišnjicu, a poslednjih nekoliko nedelja srce britanske pokrajine, kako je mnogi nazivaju, nailazi na sve veće probleme. Od trenutka kada je Irska oslobođena britanske vladavine 1921. godine, Severna Irska je u nezavidnoj situaciji i zbog toga je njeno postojanje kontroverzno i u središtu čestih sukoba.

Njena prošlost, nestabilna sadašnjost i ista takva budućnost izaziva brojne trzavice između britanskih unionista i republikanaca koji su za ujedinjenje sa Irskom. Međutim, u poslednje vreme, to “takmičenje” sve je češće, najviše zbog Bregzita.

Stogodišnjica podela

– Stogodišnjica Severne Irske po svojoj prirodi izaziva podelu i ne može da čini ništa drugo nego da izazove podelu. Jednostavno ne postoji način obeležavanja godišnjice Severne Irske na pomirljiv ili uključiv način – rekao je Džonatan Everšed, istraživač sa univerziteta u Korku.

100 godina rata

Današnja oblast Severne Irske bila je poprište Irskog rata protiv engleske kolonizacije krajem šesnaestog veka. Kolonizacija Irske je vršena s ciljem da se ojača engleska vlast. Podstaknuti Francuskom buržoaskom revolucijom, Društvo ujedinjenih Iraca predvodi Irski ustanak iz 1798. Oni zahtevaju prekid ustavnih veza između Irske i Britanije i ujedinjenje svih Iraca.

Nakon ovoga, u pokušaju da obuzda sektaštvo i poništi diskriminatorske zakone, kao i da spreči stvaranje republike po francuskom modelu u Irskoj, vlada Kraljevine Britanije donosi odluku o ujedinjenju dva kraljevstva. Kao posledica toga 1801. stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske, sa vladom i parlamentom u Londonu.

Nakon ovoga, oni koji su podržavali uniju između Irske i Velike Britanije postali su poznati kao „unionisti“. U današnjoj Severnoj Irskoj oni su uglavnom bili protestanti. Krajem 19. veka, mogućnost autonomije Irske unutar Ujedinjenog Kraljevstva, poznata kao „samouprava“, postajala je sve izvesnija.

Godine 1914. donet je Treći akt o samoupravi po kom je predloženo da se „privremeno“ šest okruga odvoji od ostatka Irske. Ovaj ukaz je odobren od strane kralja. Međutim, njegova primena je bila obustavljena jer je donet pred sam početak Prvog svetskog rata. Po završetku rata, smatrano je da se ovaj ukaz ne može primeniti.

Javno mnjenje u delovima Irske, koje je ranije tražilo veću autonomiju unutar Ujedinjenog Kraljevstva, tokom rata menja stav i traži nezavisnost za Irsku. Dejvid Lojd Džordž je 1919. predložio nacrt zakona kojim bi Irska bila podeljena na dve oblasti. Jednom oblašću bi se upravljalo iz Dablina i ona bi obuhvatala 26 okruga, dok bi se drugom oblašću upravljalo iz Belfasta i ona bi obuhvatala 6 okruga.

Posrednik između te dve oblasti bi bio lord-zastupnik Irske koji bi imenovao obe vlade i Savet Irske, za koji je Lojd Džordž verovao da će jednog dana postati Irski parlament. Na parlamentarnim izborima 1918. stranka koja se zalagala za nezavisnost Irske Šin Fejn osvojila je sedamdeset tri od sto pet mesta u Irskoj i uspostavila parlament koji je funkcionisao van pravnog poretka Ujedinjenog Kraljevstva.

Irska je po odredbama Ukaza o Vladi Irske iz 1920. podeljena na Severnu i Južnu Irsku 1921. tokom rata za nezavisnost između Irske i Britanije. Po završetku rata 6. decembra 1922. i odredbama Anglo-irskog sporazuma, Severna Irska je privremeno postala autonomni deo Irske Slobodne Države.

Prema tom zakonu, nastala je Irska slobodna država koja je kasnije postala Republika Irska, a šest okruga – Antrim, Arma, Daun, Fermana, Tiron i Londonderi su odsečeni i ostali su deo Ujedinjenog Кraljevstva.

Povratak u EU?

U Severnoj Irskoj takođe jača interes za povratak u članstvo EU, što bi njima bilo znato lakše jer bi ujedinjenjem s Dablinom automatski postali članica i preuzeli evro. Upravo je porast takvog raspoloženja uticao na unionističke pokrete da najave kako smatraju da više nisu u obvezi da se pridržavaju Sporazuma na Veliki petak kojim je 1998. prekinuto nasilje. što je vrlo opasno stajalište.

50 godina mira

Gotovo pola veka vladao je mir u Severnoj Irskoj, do trenutka kada je katolička manjina tvrdila da su diskriminisani kada su u pitanju, posao, stanovanje i politička moć, a krajem šezdesetih IRA je pokrenula terorističku kampanju.

Lojalističke protestantske grupe poput Ulster Volunteer Force (UVF) i Ulster Defense Association (UDA) izvele su stotine ubistava u sukobu sa Privremenom IRA-om i socijalističkom INLA-om. Do sredine 1990-ih lojalističke paravojne formacije ubijale su više ljudi nego irski republikanci.

Tajni pregovori započeli su pod konzervativnom vladom Džona Majora i nakon što je laburistička stranka pobedila na izborima 1997. godine, premijer Toni Bler odlučio je da političko rešenje u Severnoj Irskoj postane jedan od njegovih glavnih prioriteta.

Na kraju je postignut Sporazum na Veliki petak (The Good Friday Agreement) i odobren na referendumima i u Severnoj Irskoj i u Republici Irskoj.

Sporazum je zadržao Severnu Irsku kao deo Velike Britanije, ali je stvorio vladu za podelu vlasti što je značilo da su DUP i Šin Fejn, kao dve stranke sa najviše glasova, na kraju zajedno upravljale šest okruga Alstera.

Oslobođeni su zatvorenici IRA-e, INLA-e, UVF-a i UDA-e, uključujući i mnoge koji su počinili gnusne zločine – Кraljevska asterska policija je ukinuta i zamenjena PSNI-jem (The Police Service of Northern Ireland), a sporazum takođe kaže da bi ostrvo Irska moglo biti ujedinjeno samo ako bi za to glasala većina u Severnoj Irskoj u pograničnoj anketi.

Budućnost na kocki

Stogodišnjica se obeležava u vreme kada je budućnost Severne Irske na klimavim nogama. Unionisti su izgubili istorijsku kontrolu nad regionalnom i nacionalnom parlamentarnom moći, dok je izlazak Britanije iz Evropske unije radikalno izmenio međunarodni status Severne Irske.

Niz nasilnih akcija početkom meseca uzdrmao je kako Severnu Irsku, tako i čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo. Naime, grupa mladića u probritanskom području Belfasta, prestonici Severne Irske, pravila je svakodnevne nerede u tom naselju, pa je tako i otela autobus i zabalila ga, a policiju zasula kamenjem.

Do nasilja dolazi usred rastuće frustracije zbog novih trgovinskih barijera između Severne Irske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva, koje su rezultat britanskog izlaska iz EU, ali i uspostavljanja granica u Irskom moru.

Pročitajte još:

Novi trgovinski sporazum Britanije i Unije uveo je carinske i granične provere dela robe koja putuje između Severne Irske i ostataka Britanije. Sporazum je postignut da bi se izbegle provere i punktovi između Severne Irske i Irske, koja je članica EU, jer je otvorena granica sa Irskom doprinela da se učvrsti mirovni proces zasnovan na sporazumu postignutom na Veliki petak 1998.

Prva ministarka Arlin Foster najavila je prošle nedelje ostavku.

– Mislim da je stogodišnjica Severne Irske poprilično nesrećna – rekao je Everšed.

– Unionizam dočekuje stotu godišnjicu države izgrađene po njegovoj sopstvenoj ideji, ali u kojoj se više ne oseća (…) sigurnom, dok su republikanci prisiljeni suočiti se s time da granica kojoj su se suprotstavljali 100 godina još uvek postoji.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti