Još jedni izbori u Siriji tokom građanskog rata: Asad se unapred raduje, dok međunarodna zajednica negoduje
Izbori koji su zakazani za 26. maj održavaju se u trenutku kada još nema zvaničnog mira u zemlji
Sirijci će uskoro izaći na birališta da glasaju, a izbori za koje grupe za zaštitu građanskih prava i zapadne vlade kažu da se već zna ishod, sasvim verovatno će još jednom produžiti mandat aktuelnom predsedniku Bašaru al Asadu.
Izbori koji su zakazani za 26. maj održavaju se u trenutku kada još nema zvaničnog mira u zemlji, a prema sirijskom ustavu izbori za predsednika zemlje održavaju se na svakih sedam godina. Na ovim izborima prijavio se 51 Sirijac, što je do sada najveći broj apliciranja, a ova brojka uključuje i sedem žena i jednog sirijskog Kurda.
Od te grupe, Vrhovni ustavni sud Sirije utvrdio je da su Asad i dvojica muškaraca ispunili uslove da mogu da uđu u trku za predsednika. Jedan od njih je Abdulah Salum Abdulah, bivši zamenik ministra, dok je drugi kandidat Mahmud Ahmad Mari, lider malog opozicionog bloka, piše Al Monitor.
Profimedia
Izborni proces već od ranije ide na Asadovu ruku, tako da mu nijedan kandidat ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Među zahtevima za ispunjavanje uslova, kandidati moraju da dobiju podršku najmanje 35 članova sirijskog parlamenta, u kojem Asadova stranka Bat ima većinu. Oni takođe moraju neprekidno da žive u Siriji poslednjih deset godina, što je uslov koji sprečava članove sirijske opozicije u egzilu da se kandiduju.
Kako Asad nastavlja da pobeđuje?
Četiri godine pre izbijanja građanskog rata u Siriji, glasači su se uputili na birališta da glasaju za predsednika. Ti izbori okončani su tako što je aktuelni predsednik obezbedio 97% glasova.
Bivši oftalmolog došao je na vlast 2000. godine nakon smrti njegovog oca Hafeza, koji je Sirijom upravljao skoro 30 godina. Tokom svojih mnogih godina na vlasti, Asadi su neretko održavali referendume o svojoj vladavini. Kao što je jedan sirijski pisac rekao 1991. godine, nakon što je Hafez osvojio 99,9% glasova, „čak i da se Alah kandidovao, ne bi u tome uspeo“.
Profimedia
Ali režim je počeo da obraća pažnju na demokratiju tek 2014. godine. Kada je Asadov drugi mandat istekao, Sirijci su prvi put glasali za predsednika na glasačkom listiću na kojem je bilo više kandidata – Asad, poslanik Maher Hajar i biznismen Hasan al-Nouri. Međutim, ni to nije bilo neizvesno takmičenje, a čak je Nouri tokom kampanje hvalio Asada.
Opozicija je izbore 2014. godine osudila kao lažne, a tadašnji američki državni sekretar Džon Keri rekao je da su izbori „velika nula“. Ono što je sigurno je da je sirijski moćnik pobedio ubedljivim brojem glasova, osvojivši skoro 90%. Očekuje se da će ovogodišnji izbori doneti slične rezultate.
Šta kaže međunarodna zajednica?
Izbori 2021. godine suočeni su sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN koja bi trebalo da otvori put slobodnim i poštenim izborima u Siriji. Rezolucija 2254 UN-a usvojila je jednoglasno telo od 15 članova 2015. godine uz podršku Arapske lige, Evropske unije i Turske, pozivajući se na prelazno telo upravljanja, novi ustav i izbore pod nadzorom UN-a.
UN su više puta okupljale delegate sirijske vlade, opozicije i civilnog društva kako bi izradili novu sirijsku povelju. Ali razgovori u Ženevi jedva da su počeli, a mnogi analitičari nagađaju da je Damask odugovlačio kako bi Asad mogao da pobedi na izborima 2021. prema važećem ustavu zemlje.
Pročitajte još:
Nakon najnovije runde pregovora krajem januara, specijalni izaslanik UN-a za Siriju Geir Pedersen rekao je da je, kada je reč o izborima, potreban novi pristup.
U međuvremenu, Sirija nastavlja sa izborinim procesima koje većina zemalja iz međunarodne zajednice smatra odstupanjem od Rezolucije SBUN 2254. Turska, koja podržava opoziciju i domaćin je više od 3 miliona sirijskih izbeglica, rekla je da izbori „nisu slobodni i pošteni“.
EU je rekla da će biti “spremna da podrži slobodne i poštene izbore u Siriji”, opisujući izbore koje je režim organizovao kao potpunu suprotnost tome. Američka ambasadorka u UN Linda Tomas-Grenfield nedavno je opisala izbore kao “lažne”.
– Znamo da će Asadov režim pokušati da iskoristi sirijske predsedničke izbore ovog maja da legitimiše vlastitu vladavinu – rekla je Tomas Grenfield.
– Nemojte se zavaravati: ovi izbori neće biti ni slobodni ni pošteni i neće predstavljati sirijski narod.
Predstojeći izbori ni izbliza ne ispunjavaju međunarodne standarde za slobodno i pošteno glasanje, ali Damask je pokušao da stvori privid objektivnosti.
Kome je dozvoljeno da glasa?
Održavanje izbora usred građanskog rata znatno olakšava situaciju. Više od polovine predratnog stanovništva Sirije raseljeno je decenijskim sukobom, u kojem je stradalo više od 400.000 ljudi i koji je stvorio najveću izbegličku krizu od Drugog svetskog rata.
Više od 6,6 miliona sirijskih građana otišlo je iz zemlje, a 6,7 miliona ljudi i dalje je interno raseljeno, procenjuju Ujedinjene nacije.
Profimedia
Kao i na izborima 2014. godine, i ove godine će se glasati samo u oblastima pod kontrolom vlade. To znači da milioni ljudi koji žive u poslednjem uporištu pod kontrolom pobunjenika u provinciji Idlib i okolnim delovima severozapadne Sirije pod kontrolom opozicije ne bi mogli da glasaju čak i da žele.
Ne mogu ni oni koji žive na kurdskoj teritoriji na severoistoku Sirije, niti oni koji su pod kontrolom sirijskih posredničkih snaga koje podržavaju Turci.
Decenija rata
Prošlo je tačno deset godina od početka rata u Siriji, a da se o zvaničnom miru još ništa ne zna i pored sve ređih borbi na toj teritoriji. Mirni ustanak protiv predsednika Sirije pre deceniju pretvorio se u građanski rat. U sukobu je stradalo više od 380.000 ljudi, gradovi su opustošeni i sravnjeni sa zemljom, poput Alepa, a mnoge porodice našle su mir i sigurnost van svoje domovine. Najmoćnije države posmatrale su ove događaje sa velikom pažnjom, a gotovo da nema velike sile koja se nije umešala u ovaj krvavi rat.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari