Izmenjeno društvo u strahu od stare vlasti: Koliko se život u Avganistanu promenio tokom 20 godina rata

Američke i NATO trupe povlače se iz Avganistana posle 20 godina rata. Talibani, koje su nameravali da poraze, za to vreme brzo ponovo zauzimaju teritorije širom zemlje, a mnogi analitičari smatraju da će cela država pod njihovom kontrolom biti u roku od nekoliko nedelja.

Sada se postavlja pitanje koliko je rat promenio Avganistan i šta ga čeka u budućnosti.

Pročitajte još

Talibani opet prete, a sada su još jači: Istorija zloglasnog pokreta koji je Avganistan zavio u crno

Talibani, fundamentalistička islamska milicija, zbačeni su sa vlasti 2001. godine, kada je počela invazija koalicije na čijem čelu su bile Sjedinjene Američke Države. Održani su demokratski predsednički izbori i donet je novi ustav, ali su talibani godinama istrajavali u pobuni, postepeno vraćajući moć koju su imali i ulazeći u konflikt sa SAD-om i NATO-om.

Sada, kada SAD povlače svoje poslednje trupe, organizacija počinje da zauzima sve veći broj oblasti, ponovo namećući svoj strogi oblik šerijatskog zakona. Prema poslednjim informacijama, talibani kontrolišu otprilike trećinu teritorije Avganistana.

Koliko ljudi je umrlo od 2001?

Tokom 20 godina ratovanja poginuli su mnogi borci sa obe strane, u Avganistanu i u susednom Pakistanu. I civili su stradali u konfliktima – što tokom napada koalicionih snaga, što tokom napada talibana.

Prema procenama, 241.000 ljudi umrlo je od direktnih posledica borbi otkad su SAD počele sa bombardovanjem posle napada 11. septembra 2001. godine, prenela je Al Džazira u prvim mesecima ove godine. Stotine hiljada više, uglavnom civila, umrlo je od gladi, bolesti i povreda koje su bile posledica razarajućeg rata.

Od ovog broja, 71.344 osobe bile su civili koji su umrli na obe strane granice između Avganistana i Pakistana. Stradalo je najmanje 47.245 avganistanskih civila, dok je u pakistanu život izgubilo najmanje 24.099 osoba.

Avganistanska vojska i policija, koje su se borile uz SAD, izgubile su, prema procenama, između 66.000 i 69.000 ljudi. SAD i njeni NATO saveznici sahranili su 3.586 osoba, dok je u borbama ranjeno najmanje šest puta više veterana.

Broj nastradalih pobunjenika, uključujući talibane, nadmašio je, prema procenama, 84.190 osoba.

Broj civila stradalih u prva tri meseca 2021. bio je “znatno veći” nego pre godinu dana, što su Ujedinjene nacije pripisale upotrebi improvizovanih eksplozivnih naprava i ciljanim ubistvima.

Žene i deca su činili 43 odsto civilnih žrtava u Avganistanu 2020. godine.

Koliko ljudi je pobeglo zbog borbi?

Godine konflikta prisilile su milione ljudi da napuste svoje domove, a neki od njih sklonili su se u susedne zemlje ili su tražili azil u nekim udaljenijim državama. Mnogi u Avganistanu su raseljeni ili su postali beskućnici, dok se milioni saučavaju sa raznim poteškoćama u svakodnevnom životu i sa glađu.

Samo prošle godine više od 400.000 ljudi raseljeno je zbog konflikta. Do 2012. oko pet miliona ljudi je izbeglo iz zemlje i nije moglo da se vrati kući. Prema agenciji za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Avganistan zauzima treće mesto u svetu po broju raseljenih ljudi.

Pandemija koronavirusa dodatno je opteretila avganistanske nacionalne resurse, a zaključavanja i ograničavanja kretanja uticali su na to da se znatno smanji broj opcija za zarađivanje novca, naročito u ruralnim oblastima.

Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja, više od 30 odsto populacije suočava se sa vanrednim ili kriznim nedostatkom hrane.

Mogu li devojčice sada da idu u školu?

Pad talibanskog režima doprineo je značajnoj promeni i napretku u oblasti prava i edukacije žena. Davne 1999. nijedna devojčica nije pohađala srednju školu, dok ih je u osnovnu išlo samo 9000.

Do 2003. godine 2,4 miliona devojčica bilo je u školama, dok ih je sada 3,5 miliona, a oko trećine studenata na državnim i privatnim univerzitetima su ženskog pola.

Međutim, prema podacima Unicefa, u školu i dalje ne ide više od 3,7 miliona dece, od kojih su 60 odsto devojčice, što je posledica konstantnog sukoba i nedostatka adekvatnih nastavnih kapaciteta i žena predavača.

Talibani kažu da se više ne protive edukaciji žena, ali prema organizaciji Hjuman rajts voč, samo nekoliko zvaničnika talibana u oblastima koje oni kontrolišu dozvoljava devojčicama da nastave školovanje nakon puberteta.

Više mogućnosti za žene

Žene takođe učestvuju u javnom životu, angažovane su u politici i imaju više mogućnosti za zaposlenje. Više od 1000 Avganistanki pokrenulo je lične biznise do 2019. godine, što je bilo zabranjeno dok su ovom zemljom vladali talibani.

Prema sadašnjem ustavu, žene bi trebalo da zauzmu najmanje 27 odsto mesta u donjem domu parlamenta, a trenutno ih ima malo više – 69 od 249 mesta.

Kako se još život promenio?

Sve veći broj ljudi ima mobilni telefon i pristup internetu, uprkos mnogim infrastrukturnim problemima širom zemlje.

Više od 8,6 miliona ljudi, što je oko 22 odsto populacije – imalo je pristup internetu u januaru 2021, a društvene mreže danas koriste milioni.

Upotreba mobilnih telefona takođe nastavlja da raste – 68 odsto stanovnika sada ima mobilni telefon, ali prema izveštaju Ujedinjenih nacija, sporadični prekidi u mobilnim uslugama i dalje utiču na komunikaciju.

Mnogi u Avganistanu nemaju račun u banci – ima ga oko 80 odsto odraslih, što je daleko iznad proseka u odnosu na ostale zemlje sa niskim primanjima. Prema Svetskoj banci, to je tako, osim zbog brige za bezbednost, zbog verskih i kulturnih uverenja, ali i zbog nedostatka poverenja u finansijski sektor i niske stope finansijske pismenosti.

Međutim, banke se nadaju da će novi projekti u narednih pet godina udvostručiti procenat odraslih Avganistanaca koji imaju bankovni račun.

U glavnom gradu, Kabulu, gde se tradicionalne kuće od ćerpiča nižu na obroncima brežuljaka, horizont se promenio u poslednjih 20 godina, jer su podignute mnoge višespratnice kako bi se napravilo mesta za stanovanje rastuće populacije.

Kabul je doživeo brzu urbanizaciju u godinama nakon pada talibana sa vlasti, kada su se doselili ljudi iz ruralnih distrikata, u kojima su se borbe nastavile, i kada su se Avganistanci koji su bežali od talibana 1990-ih vratili kući iz Pakistana i Irana.

Opijati kao centralni izvor prihoda

Avganistan je ostao najveći proizvođač opijata na svetu, a britanski zvaničnici procenjuju da oko 95 odsto heroina koji stiže u Ujedinjeno Kraljevstvo potiče upravo iz ove zemlje.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, uzgoj maka u Avganistanu značajno se povećao u proteklih 20 godina, a samo u 12 provincija od 34 on se ne uzgaja.

Iako su talibani uveli kratkotrajnu zabranu na uzgoj maka 2001. godine, on je postao multimilionski izvor prihoda i za njih i za druge. Uzgajivači maka često su prisiljeni da militantima plaćaju porez na dohodak.

Pročitajte još

Uznemirujući snimci: Talibani pogubili 22 avganistanska komandosa i vikali “Alahu akbar” (VIDEO)

Politička nestabilnost, nesigurnost i premalo opcija za zaposlenje smatraju se glavnim pokretačima povećane proizvodnje maka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi