Dan kada je srpska svetinja osvanula u pepelu: Misterija požara na Hilandaru nije do kraja razrešena (FOTO, VIDEO)
Pošto manastir ne pripada SPC već Vaseljenskoj patrijaršiji, a Sveta Gora se nalazi na području Grčke, istragu je vodila tamošnja policija
Pre 17 godina, sat iza ponoći, manastir Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj zahvatio je požar. Načinjena je ogromna materijana šteta, ali, srećom, žrtava nije bilo.
Požar je besneo čitave noći, a bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci.
Prema zvaničnom saopštenju, u požaru 4. marta 2004. izgorelo je 42,78 odsto ukupne površine manastira Hilandar (1.968,5 metara kvadratnih), ili 54,87 odsto ukupno korisne površine (5.761 kvadratni metar). Potpuno su uništeni renovirana gostoprimnica, igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz 17. veka, mala crkva iz 17. veka i administrativne prostorije, a monasi su uspeli da spasu najvrednije relikvije.
Za pravoslavni duhovni centar Atos, koji je deo istorije i kulture sveta, kaže se da diše praznicima Presvete Bogorodice.
Pošto manastir ne pripada SPC već Vaseljenskoj patrijaršiji, a Sveta Gora se nalazi na području Grčke, istragu je vodila tamošnja policija.
DIMNJAK GLAVNI KRIVAC?!
Prema zvaničnoj verziji, požar je izazvao odžak koji se pomerio pošto ga je neki potok potkopao. Tom prilikom je izleteo oganj i zapalio manastir.
“Krivica” dimnjaka najpre je objašnjena sleganjem tla na jugozapadnoj strani manastira: u tački dva zvaničnog saopštenja navodi se da je činjenica da se ovaj deo manastira lagano sleže, odnosno da se naginje upolje, i da je to izazvalo brojne pukotine u zidovima i lucima.
Međutim, već 14. marta, u emisiji “Nije srpski ćutati” BK televizije, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Marko Omčikus izjavljuje da tu ima starovremenskih ljudi koji imaju svoje navike i kojima možda centralno grejanje nije dovoljno, odnosno da se zimogrožljivi monah grejao kraj peći na drva koja je, naravno, povezana s dimnjakom. To je bacilo novo svetlo na događaj, ali nikada do kraja nije utvrđeno šta se zaista dogodilo te martovske noći.
Pojavila su se i drugačija mišljenja, a to je da navodno požar nema veze sa sleganjem tla. Jedan deo javnosti je postavljao i pitanje zašto se, ukoliko se već znalo za pukotine i sleganje tla, nije ranije reagovalo.
OBNOVLJENO 80 ODSTO IZGORELIH OBJEKATA
Profimedia
Zadužbina manastira Hilandar, osnovana godinu dana pre izbijanja požara, bila je nosilac posla i pomogla je da se organizuju radovi.
Druga faza počela je 2006, obnovom manastira.
Do sada je, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i pandemji koronavirusa, obnovljeno 80 odsto izgorele površine, kao i veliki deo dotrajalih objekata. Izgrađeni su i mnogi infrastrukturni objekti, a kraj radova očekuje se 2022. godine.
Подизање Хиландара из пепела – 17 година од великог пожара.
Уз непрестани труд да се радови не заустављају, упркос светској економској кризи и пандемији вируса корона, данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објекатаhttps://t.co/6C6SKbx7Ja pic.twitter.com/JyzfIDUkNh
— Zadužbina Hilandara (@hil_zaduzbina) March 3, 2021
Na izgoreli deo manastira utrošeno je do sada oko 12 miliona evra, a na druge radove potrošeno je između tri i četiri miliona (odnose se na obnovu delova manastira koji nisu goreli).
Obnova traje ovako dugo jer se ne radi o prostim građevinskim radovima. Sav šut koji je iznošen iz izgorelih građevina, morala je da proveri grčka arheološka služba. Prilikom iznošenja šuta, ispostavilo se da su svete mošti koje su se nalazile u prostorijama zahvaćenim požarom ostale netaknute.
Nije gorelo najvrednije
Ono što je važno, jeste to da nije gorela crkva. Ona nikada nije gorela, nije gorela ni riznica, ni manastirska biblioteka.
– Najstarija stvar koja je izgorela, što je ujedno i najveći gubitak, jeste jedan antimins (liturgijsko platno na kojem su predstavljena stradanja Hristova i njegovo polaganje u grob, koje se postavlja na časnu trpezu, u oltaru crkve), iz 14. veka. Zatim i dvadesetak ikona iz, uglavnom, 17. i 18. veka, a izgorela je i svima nama poznata kompozicija Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana“. To je jedan od originala. Jovanović je uradio nekoliko slika. Jednu od njih uradio je za svog prijatelja Đorđa Roša, velikog hilandarskog pokrovitelja, koji je sliku zaveštao Hilandaru – opisao je svojevremeno direktor Zadužbine manastira Hilandar Milivoj Ranđić.
Profimedia
Do sada su obnovljeni konak Sinodik, najmlađi od svih objekata koji su goreli, Veliki konak, od koga su ostali samo zidovi, paraklis Svetog Nikole, jedan od četiri izgorela paraklisa, ulazni deo sa Starim konakom, a tokom 2019. godine završeni su radovi na Belom konaku.
U decembru prošle godine obnovljena je i hilandarska trpezarija. Pored manastirske trpezarije, obnovljen je i najstariji objekat koji postoji u manastiru, kula Svetog Đorđa.
Pored toga, obnovljena je infrastruktura, urađeni su nova hidrantska mreža, protivpožarni rezervoar, kao i razvod elektromreže.
REPUBLIKA SRBIJA NAJVEĆI DONATOR
Profimedia
Od 2004. do 2020. godine, Republika Srbija izdvojila je 13.094.710 evra za projekte obnove Hilandara.
– Najveći deo novca (9.113.785 evra) utrošen je na projekte rekonstrukcije izgorelog dela manastirskog kompleksa, redom za Konak Sinodik iz 1814, Veliki konak i Ulaznu zonu, Beli konak, kao i prve radove na Igumenariji i Dohiji. Veliki konak, koji je površine kao tri konaka, odneo je više od polovine ovih sredstava. Za radove na infrastrukturnim projektima utrošeno je iz budžetskih sredstava Srbije 403.690 evra, dok su državna sredstva u iznosu od 350.531 evro upotrebljena za projekte opremanja konzervatorskih radionica, digitalizaciju i druge programe – pojasnio je direktor Zadužbine manastira Hilandar.
Pročitajte još
Požar iz 2004. treći je požar koji je zadesio Hilandar. Prva dva dogodila su se u 18. veku, a prošlog leta vatra je buknula u blizini manastira, ali se, srećom, nije približila samom zdanju.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari