Od moje kuće misle da je crkva i idu sa svećama u ruci: Misteriozni dvorac oduzima dah, slikar Ljubivoje otkriva njegovu tajnu (FOTO)
09.08.2022 | 05:10
Tokom radova, sasvim slučajno kuća je postala dvorac, na kom se nalze kupole u češkom stilu, ali i prava vizantijska kupola
Copyright RINA
U brdovitim predelima ariljskog kraja, mahom dominiraju kuće građene u šumadijskom stilu, po neka brvnara ili višespratnica. Međutim, na uzvišenju iznad reke Veliki Rzav, na takozvanoj Stojića steni, akademski slikar Ljubivoje Jovanovć izgradio je ni manje, ni više nego - dvorac.
- Kad sam kao dečak iz sesednog sela Severovo prolazio ka školi u Arilju uvek sam zadivljeno gledao u ovu stenu, a kuće koje su se ovde nalazile ogledale su se u reci, to je bio prizor kao sa najlepših razglednica i još tada sam pomislio kako bi bilo lepo da jednog dana živim baš tu - priča Ljubivoje.
Da neki snovi ipak postaju stvarnost dokaz je upravo ovaj Ariljac, jer je spletom životnih okolnosti plac kupio upravo na Stojića steni i osamdesetih godina prošlog veka počeo je sa gradnjom kuće. Tokom radova, sasvim slučajno kuća je postala dvorac, na kom se nalze kupole u češkom stilu, ali i prava vizantijska kupola.
- Kuća sama po sebi nije velika, kad se sve sabere oko nekih stotinu kvadrata. Nikad ne mogu reći da je potpuno završena, jer na njoj uvek ima posla. Građena je u eklektičkom stilu i kao moja umetnička dela šalje romantičarsku poruku. Čuvam nebo ispod kog sam rođen, a lepše je ako to činite iz dvorca. Za njegovu izgradnju ručno sam dovlačio izuzetno star i kvalitetan kamen, ugradio sam oko 100 kubika, tako da se može reći da je i ova građevina mojih ruku delo - kaže ovaj slikar iz Arilja.
Dugo je velelepni dvorac u Arilju bio misterija za meštane, ali i za brojne putnike namernike. Zbog šiljatih kula i specifične kupole, oni koji nisu ariljske gore list često su ovaj zamak mešali sa nekom od bogomolja koje se nalaze u ovom kraju.
- Jednom je grupa naših turista iz Gornjeg Milanovca, obučena u tradicionalnu srpsku nošnju, krenula uz brdovite staze koje vode do kuće, u rukama su nosili sveće. Izgled ih je podsetio na crkvu, i zato su krenuli da se gore pomole i zapale voštanicu. Bili su oduševljeni kad su čuli da se radi o privatnoj kući. Nakon što je izgrađen, planirano je da u dvorcu budu održavne određene umetničke manifestacije, ali od toga nažalost nije bilo ništa - priseća se Ljubivoje.
Danas su u najvišim kulama ovog nesvakidašnjeg zamka u srcu Srbije, gnezda svili golubovi, baš kao u starim srpskim dvorcima. U prizemlju Ljubivoje živi sa suprugom, a deo kuće pretvorio je u atelje u kom i sada, iako je ušao u osmu deceniju, neumorno slika i piše. Inpiracije mu, kako kaže, ne manjka.