Prešao je stotinu kilometara kako bi udovoljio svom stadu: Na 1.200 metara Dejan gaji oko 40 ovaca, tri krave i par koza (FOTO)
23.03.2022 | 22:55
Zbog oštre zime, koja i dalje traje, bio je prinuđen da pređe 500 kilometara kako bi nabavio kvalitetnu hranu
Copyright RINA
Prošlogodišnja suša i surovi zimski uslovi, po kojima je ceo novovaroški kraj poznat, Dejana Romandića, iz sela Draževići kod Nove Varoši, naterali su da se ovih dana spakuje i krenu put Kragujevca, kako bi na brdo Tikva dovezao dovoljnu količinu hrane za svoju stoku do prolećne ispaše, jer se ova zima znatno odužila, a snežni nanosi još uvek se nisu otopili. Prešao je stotinu kilometara kako bi svojoj stoci obezbedio ono što joj je u ovo doba godine preko potrebno.
- Suša je učinila svoje, a zatim i snegovi, tako da sam morao da dokupim još 200 bala kvalitenog sena, što će mi biti dovoljna zaliha do prolećne ispaše. Lucerku koju sam našao u okolini Kragujevca je dobra i stado je slatko jede. Prešao sam skoro petsto kilometara kako bih dobru hranu dopremio do njih. To je jako bitno da bi se pripremile za ispašu tokom leta. Dnevno jedu i do četiri obroka da bi imale dovoljnu količinu mleka kako bi mogle da zadoje jagnjiće - kaza je za RINU Dejan Romandić.
Na 1.200 metara nadmorske visine ovaj vredan novovaroški poljoprivrednik gaji oko 40 ovaca, tri krave i par koza, a kako zbog vremenskih uslova proleće kasnije stiže, Dejan kaže da ih moraju hraniti sve do Đurđevdana.
- Leti se čovek navikne, iako su visoke temperature, dok je zimi znatno teže obezbediti dovoljno hrane da prezime, jer je put u selima osnovna prepreka. Kada bismo imali prohodne puteve mnogo lakše bismo funkcionisali, jer zimi, kada sneg napada preko pola metra, moramo dva puta da ga čistimo u toku dana, tako da za druge obaveze imamo manje vremena - priča Dejan.
Za razliku od njegove generacije, iako ima stalno zaposlenje u Novoj Varoši, ostao je na selu da kroz poljoprivredu dopuni svoj kućni budžet i održi svoje imanje i dedovinu.
- U gradu možeš da prosepriraš samo ako imaš svoj biznis i svoj stan, u suprotnom, sve je mučenje. Jesam ostao na selu i nekako se osećam kao svoj na svome, ne moram da polažem račune drugima, jedina je razlika je u tome što na selu mora da se radi, ali mene to ispunjava - zaključio je Romandić.