U odbojci je najteže biti trener, Boškanu je selektorsko mesto interesantna tema

Jedan od najvećih srpskih odbojkaških asova, Slobodan Boškan, mogao bi da bude treći selektor Srbije koga je dala trofejna generacija zapamćena u našem narodu i po osvajanju zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

U intervjuu za 24sedam aktuelni trener Vojvodine kaže da je u javnosti proglašen za kandidata mada nije imao nijedan razgovor ili poziv iz OSS, ali priznaje da mu je ta tema interesantna.

Kako ste reagovali na vest da je selektor odbojkaške reprezentacije Slobodan Kovač smenjen sa te funkcije zbog loših rezultata.

- Kada sam prvi put čuo tu  informaciju bio sam zatečen, mada se o tome pričalo po završetku EP. Mislim ipak da je Kovač imao dobre rezultate, uradio je dosta dobrih stvari, ali ipak ova godina je bila neuspešna u smislu rezultata koji su postignuti. Bez obzira na sve, postojao je prostor da se iskupi u narednim sezonama. Odluka saveza je bila da mu ne ukaže poverenje, a koji su razlozi ne bih mogao da komentarišem jer poslednjih godinu dana nisam bio uključen u tu priču - kaže za 24sedam proslavljeni srpski odbojkaš i trener Vojvodine.

Vaše ime se pominjalo u kontekstu sledećeg selektora. Da li priželjkujete to mesto ili mislite da će se u savezu ipak odlučiti za nekog stranca kao što se priča? 

MN Press

- Neki mediji su preneli da sam ja prvi kandidat za selektora, ali ja lično nisam imao još kontakt sa savezom. Meni jeste ta tema interesantna ali dok ne bude konkretnog razgovora o tome ne mogu da komentarišem. 

Kovač, braća Grbić, Đula Mešter samo su neki od vaših saigrača iz reprezentacije sa kojom ste ostvarili velike uspehe? Čega se najradije sećate iz igračkih dana?

- Sećam se mnogih momenata. Bilo je to jedno lepo vreme kada smo igrali i osvajali sve te trofeje. Moja sreća je što sam bio deo te generacije, što sam sve to imao prilike da proživim sa njima boraveći, igrajući, putujući kao deo te ekipe i stvarno nosim lepe uspomene iz tog perioda. Ipak, za mene je to nešto što je deo istorije. Sad sam više sam okrenut ka tome šta još mogu da postignem, koliko mogu da dam i sebe da ostvarim u odbojci. Sva moja razmišljanja su usmerena ka budućnosti i onome što tek dolazi.

Na Olimpijskim igrama 2000. osvojili ste zlato, pobedivši Rusiju. Bili ste reprezentacija koje je možda i najuspešnija bila u kolektivnim sportovima kod nas. Da li vam se čini da ovaj sport nije više ni približno toliko popularan kao nekad kod nas? 

MN Press

- Činjenica je da odbojka nije toliko popularna kao što je nekad bila. Razlog tome je što ima mnogo sportova koji se prenose, mnogo kanala, uopšte sport sav je postao dostupan gledaocima i svaki sport se bori za sebe, tj. za svoj medijski prostor. Ono što je dobro za odbojku je da se superligaške utakmice prenose na dosta kanala - RTS, Arena Sport, RTV... Što se tiče publike malo je to bilo otežano njeno prisustvo tokom pandemije, ali ono što je zanimljivo za gledaoce pored završnice domaćeg prvenstva, to su evropske utakmice. Siguran sam da bi publika dolazila u većem broju kada bi igrali sa ekipama iz inostranstva naročito u Ligi šampiona i naravno kada nastupa reprezentacija. Dobro je što nas ima u medijima jer odbojka se bori za svoje mesto pored fudbala kojeg najviše ima, ali i pored košarke, vaterpola, rukometa...

U februaru ove godine postali ste trener odbojkaškog kluba Vojvodina. Koliko ste zadovoljni učinjenim do sada i kakvi su planovi za ovu sezonu? 

- Uspešno smo završili prošlu sezonu, osvojili smo titulu, osvojili smo prvo mesto u Srbiji i to nam je otvorilo vrata da se takmičimo u grupnoj fazi Lige šampiona, što mi je izuzetno drago. Zadovoljan sam kako protiče ova nova sezona, prošla su dva meseca i mi smo osvojili Super kup pre tri nedelje protiv Ribnice u Kraljevu. Novi igrači koji su došli ove sezone još uvek traže svoje mesto u ekipi, polako dižemo formu, zadovoljan sam kako napredujemo i očekujem da još podižemo svoj kvalitet. 

MN Press

Dete ste Vojvodine. Bili ste i igrač i sportski direktor i sada trener. Koja je uloga od te tri najteža? 

- Možda je najteža uloga trenera, uključeni ste u rad ekipe, ima dosta stvari koje morate da uklopite, da izbalansirate, naročito kada je u pitanju rad sa ljudima. Sa jedne strane je tehničko taktički rad sa igračima, a sa druge strane je psihološki rad. Morate da se trudite da izvučete maksimum iz svakog igrača, da svako bude posvećen svom individualnom radu i radu u ekipi. A Vojvodina je tim koji ima visoke ambicije da se osvoje sva tri trofeja. Kroz takav rad imate zadovoljstvo jer stvarate šampionski tim sa kojim delite te uspehe.

U dva navrata ste nastupali za Vojvodinu , a ostatak karijere ate proveli u inostranstvu. Kakve uspomene i iskustva nosite sa stranih terena? 

- Svaki moj boravak tokom karijere u inostranstvu u Grčkoj, Italiji ili Francuskoj doneo mi je jednu određenu širinu, drugačiji pogled na svet, na ljude. Boravio sam u Atini, Solunu, u Trentu, u Turu i svuda mi je bilo lepo naročito u Grčkoj. Ipak izdvojio bih život u Francuskoj. Proveo sam u Turu četiri godine, jako lep, studentski grad od 150 hiljada ljudi. Mislim da mi je tamo život bio najkompletniji, dobro sam se osećao i što se tiče igranja odbojke i što se tiče samog života. 

Zahvaljujuci ovom sportu imali ste prilike da obiđete mnoga mesta. Koji grad je na vas ostavio najlepši utisak? 

- Definitivno, Atina! 

Da možete nešto da promenite u vašoj karijeri šta bi to bilo? 

- Ne bih ništa menjao, sasvim sam zadovoljan šta je bilo i kako je bilo. Iskustvo koje sam stekao me oplemenilo i svaki put sam učio nešto novo - rekao je Boškan.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi