Malo MMA borac, malo pčelar - Zombee za 24sedam: Tuča u kavezu je moj životni poziv (FOTO/VIDEO)

MMA borac, a uz to i pčelar. Ko prati ovaj borilački sport, koji je u ekspanziji, čuo je za Borislava Nikolića, odnosno "Zombee"-ja, kako mu je nadimak. Iza sebe ima 16 pobeda i dva poraza, a u poslednjoj borbi je u Beogradu savladao Mateusa Maltu. 

O toj borbi, ali ne samo o njoj Nikolić je pričao u intervjuu za portal 24sedam. Za početak, otkrio nam je kako je sve počelo. 

- Trenirao sam fudbal, ali sam sa jednim drugarom otišao na MMA trening. On mi je objašnjavao, šta je to MMA i u početku mi je sve to bilo čudno. Rekoh, ajde da probam da vidim šta je. Svidelo mi se, jer smo u početku najviše radili parter.

I tada niko nije mogao da me završi i to mi je bilo zanimljivo. Oduvek sam voleo da radim stend-ap. Tada bih dobio batine i vratio se na parter. Trenirao sam, ali bez ambicija da se takmičim. Posle godinu i po, bilo je takmičenje u Vršcu, tu sam odradio prvu borbu, 2012. godine. 

Ni posle te borbe, nisam imao ambicija za takmičenjem, pošto MMA kao sport u Srbiji nije ni postojao. U tom periodu, kada sam ja počinjao bili smo zabranjivani. Mislim da je bilo zabranjeno u celoj Srbiji i to je sve trajalo godinu dana. Ali sada imamo pravi, preozbiljan savez, kao što je recimo fudbalski ili košarkaški.

Priznati smo u svetu, a predsednik našeg saveza (Luka Nikolić prim. aut) je predsednik i evropskog. Takmičenja, i amaterska i profesionalna su ispraćena i svi znaju šta se dešava u MMA svetu. Tako da je sadašnji MMA sport otišao u nebesa - rekao je za početak razgovora 33-godišnji Nikolić. 

 

 

Dakle, nije bilo prethodnog kontakta sa nekom drugom borilačkom veštinom? 

- Ma, ne... Pravo sa fudbala. Lakše je krenuti od nule, nego kada se nauči pogrešno, pa to pokušavaš da promeniš. 

Šta te je konkretno privuklo da se opredeliš za MMA? 

- Bio sam izdržljiv, u dobroj kondiciji, nisu mogli da me završe, i to mi je bilo podsticaj, ide mi dobro. I onda se potrudiš još više. Uz to, bila je tu i dobra ekipa. To su ljudi koji su dolazili, ne zbog takmičenja, već zato što im je bilo lepo. Kada osetiš da je prijatno, i zadržiš se. 

Na kojoj si poziciji igrao fudbal? 

- Bio sam zadnji vezni. Bilo me je i u napadu i u odbrani. Tukao sam se sa svima. Pa mi je MMA bio realan sled događaja. 

Sa ove pozicije, da li se kaješ zbog promene sporta?

- Nikako, pošto sam čak dve godine uporedo trenirao MMA i fudbal. Završim MMA trening, i odmah ulazim u kopačke. Svi me gledaju, da li sam normalan. I sada je definitivno, to mi je životni poziv. Tuča u kavezu. 

24sedam/Goran Sivački

Imaš li uzora? 

- Evo sad razmišljam. Uvek sam voleo Ronaldinja... Uživa čovek, zeza se, a najbolji je na svetu. I to sam gledao da nekako prebacim u MMA. Sve što radim, da stvarno uživam u tome. 

Ronaldinjo je u fudbalu, a u MMA? 

- U principu nemam nekog uzora. Volim da gledam određene borce, na primer Nejt Dijaz... On je baš prgav, ali se vidi da voli nasilje. 

Skidaš li neke poteze, od drugih boraca? 

- Dobro pitanje. Često mi se dešava, da na primer idem na trening, i kao hajde da pogledam malo objave na Instagramu. I tako isprobam neki novi potez. Pogledam i uradim na treningu pet puta. Kad mi je nešto zanimljivo, bez obzira da li je to neki drugi poznati borac uradio, gledam da budem kreativan. 

Na koju borbu si posebno ponosan? 

- Svi koji me poznaju, znaju da je to borba protiv Nikolasa Hvendea u Sloveniji. Bila je to borba godine (jun 2025. godine) u Brave-u.

 

 

Ponosan sam jer sam bio tako prisutan u borbi... Nije mi išlo, dobijao sam batine, ali sam bio prisutan. I našao sam rešenje, kada su svi digli ruke od mene, znao sam u svakom trenutku da ću to da okrenem u svoju korist. Pobedio sam u četvrtoj rundi. Znači, dobijem batine i pobedim u četvrtoj. 

U poslednjoj borbi, protivnik je bio Mateus Malta, da li je bilo lakše ili možda teže od očekivanog? 

- Nisam ga potcenio, znao sam da je ozbiljan protivnik. Imao je baš dobre protivnike ranije, imamo isti broj borbi, a i crni pojas je u džiudžici. Tako da nisam očekivao laku borbu, znao sam da hoće da se bije, da imam dobar parter, bacao je dole, zadržavao... Znao sam kako će borba da se odvija, ali sam video već posle prve runde da je potrošio previše snage za to zadržavanje u parteru i bacanja. Ja sam samo prošao kroz njega. 

Borilački sportovi sa sobom obično nose i povrede. Da li si do sada imao takvih problema? 

- Recimo, da su to bile gluposti. Nikad ništa nisam polomio, ali sam povredio uvo posle 16 godina treninga. Polomio sam keca i dvojku, zube, na treningu... Baš baš baksuzno, šake, skočni zglob, to su neke sitnice... Pa kad se šeta, kad se sedi, pa malo leđa zabole. Ali nikad ništa ozbiljnije. MMA je dobar, jer na primer u boksu se prima previše udaraca u glavu, ovde nema toga. U rvanju ima povreda kolena, ramena... Svaki sport ima neke specifične povrede, u MMA postoje, ali je to raznovrsno. Mogu da kažem da je MMA bezazleniji od nekih drugih sportova. 

Spomenuo si povredu uveta, a pošto se pojavio trend da se mladići namerno povređuju, kako bi izgledali opasnije. Da bi imali takozvano rvačko uvo, kakav je tvoj komentar? 

- Nisam ispratio to na društvenim mrežama, ali to odavno postoji da neki ljudi žele da izgledaju opasno. I onda sebi lome uši. To je za mene glupo. Isto je kao kad vidiš da neko ima rasečenu arkadu, znaš da je dobio batine. Nije on takav jer je znao da se bije, već što je dobijao batine. Ljudi žele da budu opasni, evo na primer tetovaže...

To je klasičan primer, da želiš da pokažeš pripadnost nekoj zajednici. Oni to gledaju kao umetnička dela na sebi, a to je sve, hajde da izgledam strašno, a ja to nisam. Po meni su najopasniji, ovakvi kao ja, pričaju, smeškaju se... Ali kada dođe gusto, ne beže već se suoče sa problemom. 

 

 

Osim MMA, baviš se i pčelarstvom?

- U početku je to bio hobi, sada je postao ozbiljan biznis. To je priča koja je uz sport, zdrava je, ispravna, pomažem drugima, a samim tim obezbeđujem i sebi neku bolju budućnost. Da ne moram da se borim po svaku cenu, da se borim povređen. Jednostavno, mnogo rasterećeniji uđem u borbu. Nije mi bitno, da li ću da pobedim ili izgubim. Kada ljudi gledaju moje borbe, vide da nema mnogo kalkulacija. I samim tim, kada imaš posao koji nije vezan za samu borbu, opuštenije sve radiš. Nije mi, kao drugim borcima da moraju da pobede. Ako nema pobeda, nema sponzora, a ja sam sebi sponzor i baš me briga. Šta će ko da misli i kaže. 

Tebi novac ne znači, ali da li od MMA može da se živi? 

- Već smo stigli do nekog višeg nivoa. Može lepo da se živi, ali ako planiraš da živiš od tuče u kavezu, onda stvarno nešto nije u redu sa tobom. Mislim da postoje mnogo lakši načini da se obezbedi novac za život. Ovo radim jer volim i zato što se borim sa najboljima. I zašto bih se borio za kikiriki? 

Nadimak ti je Zombee. Da li je i to vezano za pčele? 

- Ja sebi nikada nisam želeo da dam nadimak. To sam saznao nakon borbe, pretposlednje borbe... Komentator je najavljivao i onda rekao Borislav Zombee, samo sam se okrenuo i nasmejao. Nisam ni znao za to, ali mi se sviđa. Tako sam i doživeo to. I ljudima je to prirodno, kada vide moju borbu, vide da idem napred, sa mnogo emocija i da gazim. A to bee (pčela), verovatno su dodali zbog pčela. 

Inače, moj brend meda je BeeChamp. To sam napravio pre nego što sam osvojio titula i samo se zaokružila jedna lepa priča. 

Može li nešto iz pčelarstva, ili samog posmatranja pčela da se primeni u borbi? 

- U principu može sve. I iz pčelarstva u borbi, iz borbe u životu, iz života... Sve je povezano. Evo, ja sam sve iz fudbala prebacio u MMA, meni je to bilo prirodno i lako. Na primer, pčela organizuje sebi sve kako njima odgovara. Na meni je da pomognem ili odmognem. One će da naprave više meda, a ja ću da uzmem taj višak. Pčele same odluče, nije nam dobro, menjamo nešto. Deluju kao jedan organizam. 

24sedam/Goran Sivački

Ima li MMA scena u Srbiji budućnost? 

- Baš svetlu budućnost. Imamo mnogo mladih i normalnih ljudi sa zdravom pričom koji imaju rezultate iza sebe. Mladi mogu da se ugledaju na njih i mogu da imaju samo pravi primer u njima. 

Kad si rekao mladi ljudi, na osnovu ličnog iskustva koje je najbolje vreme da se počne sa MMA treninzima? 

- Do skora nisam preporučivao deci, jer je bio mlad sport i bilo je mnogo improvizacije i svako je trenirao kako je znao. Ja sam imao sreću da sam bio u klubu u kojem nisam imao takmičarske ambicije. To sam trenirao zbog sebe i bio sam izgrađen. Krenuo sam sa 18-19 godina, ali može sa 15-16 godina kada čovek postane svestan sebe i okoline. I bitnije je u kakvom okruženju treniraš, nego koliko godina imaš. 

U kakvim si odnosima sa ostalim našim borcima, kojih je mnogo? 

- U principu sam sa svima dobar. Sa većinom baš dobar odnos, prijateljski, a sa ostalim korektan. Retko da ima neko sa kime ne pričam. Jednostavno, kad mi nešto ne odgovara, samo ga blokiram. Imam skoro 700 blokiranih profila. Nemam potrebu da se mrštim, samo kažem, to što radiš, nije ispravno. 

U privatnom životu, da li si imao prilike da primeniš ono što znaš? 

- Daleko od toga da izbegavam, ali pričom rešavam sve. To je glavni razlog, zašto ljudi treba da se bave borilačkim sportovima. Ako mi se neko unese u lice, ne vidim kao opasnost. Moje je da bude smiren, i kažem, ti si pogrešio, ili ja sam pogrešio. I nemam problem da se izvinim. E, sada ako taj krene da napada, da provocira, ja sam taj koji je smiren. Mene stalno udaraju u glavu i to samopouzdanje je dobro u borilačkim sportovima. 

Koliko još dugo sebe vidiš u MMA "kavezu"? 

- Ceo život (smeh). Vidim sebe još tri - četiri godine na vrhunskom nivou, a posle toga ću do 40. godine da se borim... Uživam u tome, volim to. Primetio sam da nemam preterani stres... Da mi ne prija ne bih se ni sada borio. Ali moram da budem svestan da kada budu došle neke godine, da ću morati da spustim tempo. Svestan sam da ću morati da se borim, jer nisam najnormalniji kada "blejim", kada ne radim ništa. 

Posle toga, možda da na nekog drugog preneseš znanje? 

- Osim što se borim i bavim pčelarstvom, radim i kao trener. Već desetak godina, vodim individualne treninge i sa manjim grupama. Ti grupni treninzi mi više nisu zanimljivi jer je prevelika obaveza i crpi veću energiju nego individualni. I svima preporučujem, da kada pređu 35. godinu, kada sebi ne smeju da dopuste da se povrede... Kada sve ide dobro, kada je sve skockano, da urade nešto što nisu mogli kao mlađi. I to mi je ciljna grupa, da im prensesem znanje kako da udare, da se ne povrede. Sa decom ne radim, jer prvo treba da rade neke bazične stvari, kao što je gimnastika, fudbal, košarka, ti grupni sportovi... Postepeno treba da se uvode u MMA, ali ja za sada nisam u tome. 

Među tim ljudima sa kojima radim, uvek postoji neki talenat. Ja sam ubeđen, da ako neko ima predispozicije, ali ako ga nema u sali "ćao". Ne interesuje me da gubim ijedan trenutak. Kad vidim da se neko trudi, uvek ću njemu da posvetim pažnju, nego nekom kampanjcu, iako je neotkriveni talenat. Pa nikad neće ni da otkrije taj talenat. 

I za kraj, poruka za sve koji možda razmišljaju u pravcu MMA. 

- Iz ličnog iskustva, dođite, probajte i ako vam se sviđa da vas biju ljudi, ostanite. Ako ne, ima i drugih sportova, gde se lakše prolazi. Bitno je da uživate i da se osećate dobro. Koji god sport da izaberete, dobro je - zaključio je za portal 24sedam Nikolić. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi