Kalinić iskreno o odlasku u penziju: "Fizički sam se osećao sjajno, ali psiha..."

Vest da je doskorašnji košarkaš Crvene zvezde Nikola Kalinić odlučio da završi bogatu igračku karijeru i priključi se stručnom štabu Ibona Navara iznenadila je sportsku javnost. Ipak, za samog Kalinića ova odluka nije bila iznenadna, već dobro promišljena, nakon perioda tokom kojeg se više nije osećao isto na terenu.

Njegova želja je da jednog dana postane prvi trener nekog kluba, dok mu je trenutno cilj da sa crveno-belima napravi evropski iskorak koji nije uspeo da ostvari kao igrač. O završetku karijere počeo je ozbiljnije da razmišlja nakon poslednje epizode u reprezentaciji, koja se nije završila onako kako je želeo.

Gostujući u podkastu "Kod Luke i Kuzme", Kalinić je otvoreno govorio o novoj ulozi u timu, ali i razlozima zbog kojih je odlučio da završi igračku karijeru.

- Sve je to novo za mene, koliko mi prija, toliko mi je i novo i nemam pojma ništa o tome. Idem korak po korak i spremam se da jednog dana budem glavni trener. Zato sam i ušao u tu priču, da vidim da li sam za to ili nisam za to - rekao je Kalinić i nastavio:

 

- Mislim da sam svašta prošao u karijeri i da mogu da budem veza između zamisli trenerskog dela i igračkog dela, ali to je izazovna pozicija. Idem dan po dan, prija mi za sada. Malo mi je previše sedenja trenerskog, oni samo sede i pričaju, ja bih to više na terenu radio, pokazivao.

Iako se na kraju prošle sezone fizički osećao odlično, psihički umor na kraju je presudio i uticao na odluku da završi karijeru.

- Traje to već par godina, ja već dugo vremena nisam sa istim žarom u svemu tome. Ne znam da li se to vidi na malim ekranima, ali to više nije to. To traje već neko vreme, počeo sam da pripremam teren za taj korak i sada se desila ta situacija koja je mogla da se razreši u tom smeru i odlučio sam se za taj korak, dogovorio sam se sa Zvezdom da ostanem.

Kalinić smatra da je za klub veoma značajno kada bivši igrač ostane u sistemu i nakon završetka karijere.

- Mislim da je to veliki plus za jedan klub kada ima nekog ko je igrao na nivou, da može da ostane da radi, šta god da radi. I za Tea sam pričao da nisam mogao da verujem da su ga pustili da ide, na kraju se ispostavilo da je hteo da odmori od svega godinu dana. Tako da tu smo, radimo, ostaju ambicije iste - želimo Fajnal-for, želimo da osvojimo Evroligu, sada samo sa drugih pozicija.

Otkrio je i da li je razmišljao o tome da se potpuno udalji od košarke i napravi dužu pauzu.

- Pauzirao sam celo leto i shvatio sam da je bolje da ne pauziram, da ne znam da se ponašam kad imam preterano slobodnog vremena, tako da sam rešio da se vratim i lakše je kad iz igračkih dana pređeš u ulogu trenera. Često se desi separacija da treneri počnu da razmišljaju samo kao treneri, zato mislim da su bolji treneri koji odmah pređu na naredni korak, poput Šarunasa, poput Željka, Saleta...

Nedostatak nekadašnjeg motiva, ali i ono što se dogodilo u reprezentaciji, dodatno su ubrzali njegovu odluku.

- Samo psiha, ja sam se fizički osećao sjajno, ali košarkaški loše... Imam ja to, po zakucavanju osetim u kakvom stanju mi je telo, na kraju sezone sam se osećao dobro, leteo, ali košarkaški nisam mogao da nađem... Mislim generalno, onaj februar sa reprezentacijom, to me je bacilo u kontraritam i košarkaški i u svemu...

Jedan od dodatnih motiva da ponovo obuče dres reprezentacije bila je saradnja sa Dušanom Alimpijevićem, kojeg poznaje duže od decenije.

- Dule i ja se znamo 12, 13 godina, on je bio pomoćni trener Siniši Matiću, a ja sam bio igrač. Održavali smo konekciju, želeo sam da me pozove i da me jednom vodi, na kraju se sve spojilo i na kraju je ispao fijasko. Mislim izgubili smo od Turaka, nismo od ne znam koga, samo da mi neko nešto ne zameri...

Na kraju, nekadašnji reprezentativac priznao je da je došlo do potpunog zasićenja svakodnevnom igračkom rutinom, ali i da je želeo da sačuva svoje zdravlje.

- Kada krenem na sastanak i to mi se ne radi. Koliko puta pričamo o "pik en rolu", Ljulj ide u levo, Slukas ide u desno, nisam mogao više. Druga stvar je što je moj otac igrao stoni tenis do 41. godine i nisam želeo da dođem do tog stadijuma da operišem kukove, kolena, ostvario sam sve ciljeve i ambicije u životu, video sveta, upoznao ljude, zaradio para. Nema smisla da igram dok mi ne popucaju Ahilove tetive - zaključio je Kalinić.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi