Batist otkrio Obradovićevu stranu koju malo ko poznaje, pa se dotakao i Jokića: Ima sposobnost koju nema mnogo igrača!

Nekadašnji centar Panatinaikosa Majk Batist ponovo je u Atini, ali ovog puta u potpuno drugačijoj ulozi. Nekadašnji miljenik navijača "zelenih" vratio se u klub kao pomoćnik Željka Obradovića, sa kojim je svojevremeno sarađivao kao igrač.

Legendarni Amerikanac dao je opširan intervju za grčki Sportal, a najveći deo razgovora posvetio je upravo Obradoviću, odnosu koji se tokom godina značajno promenio i iskustvima koja je poneo iz igračkih dana.

Batist priznaje da mu je bilo potrebno vreme da upozna i onu drugu stranu trofejnog srpskog stručnjaka.

- On je čovek kome je veoma stalo. Van terena ima potpuno drugačiju ličnost. Trebalo mi je nekoliko godina da to shvatim, jer su prve dve godine bile strogo u fazonu: ‘Ovo se radi ovako, ovo onako.’ Veoma te strogo trenira i ne vidiš njegovu drugu stranu. Ali kada sedneš sa njim, možeš da razgovaraš o svemu – o košarci, životu, bilo čemu ličnom. Uvek mi je pomagao u teškim trenucima. Bio je otvorenog uma, slušao me je i činio da se osećam prijatno. Tako sam, tokom treće godine, počeo da se otvaram, da izlazim sa saigračima, odlazim u grčke restorane i upoznajem Atinu. Biti blizu Obradovića van terena uvek je prijatno i poučno. Taj otvoreni stav i empatiju usvojio sam i ja kao trener.

Danas je situacija potpuno drugačija. Batist više nije igrač koji sluša Obradovićeve zahteve, već deo njegovog stručnog štaba. Upravo zbog toga sadašnjeg trenera Panatinaikosa doživljava iz drugačije perspektive.

- Više sam ga se plašio kao igrač! Kao trener moraš da budeš otvorenog uma kako bi naučio nove stvari, a rad sa njim je san koji je postao stvarnost. Naravno da ću mu protivrečiti, možda ću se čak i znojiti dok budem pokušavao da iznesem svoje mišljenje! Ali to je svrha stručnog štaba: ne slažeš se uvek, ali se istovremeno obavezuješ na plan ekipe. Kao čovek koji ima samopouzdanja, verujem da će sve doći na svoje mesto.

Batist se osvrnuo i na generaciju Panatinaikosa iz 2009. godine. Iako sadašnji tim poseduje ogroman kvalitet, Amerikanac smatra da poređenja sa slavnom generacijom mogu da se prave tek kada se osvoje trofeji. Kada je birao idealnu petorku sastavljenu od svojih nekadašnjih saigrača, nije imao mnogo dilema:

- Dijamantidis, Jasikevičus, Spanulis, ja na ‘četvorci’ i Peković na ‘petici’. To su ljudi sa kojima sam spreman da prođem kroz vatru.

Posebno zanimljiva bila je anegdota iz perioda kada je Batist kao igrač izlazio sa saigračima. Jedne večeri u Atini u lokalu je ugledao Obradovića, što ga je, kako priznaje, prilično uplašilo.

- Izlazili smo i lepo se provodili. Te večeri sam video trenera kako ulazi na zadnja vrata. Pomislio sam: ‘O, Bože, ovo nije nimalo dobro.’ Ali Jaka Laković nas je smirio i rekao: ‘Momci, ne brinite, doći će da sedne sa nama.’ Sećam se svojih misli u tom trenutku. Uplašio sam se, oblio me je hladan znoj. A onda je krenuo prema nama. Naravno, to je bio prvi put da sam video drugu stranu Obradovića. I zaista me je iznenadio. Zaista sam se pitao da li je toliko kul van terena, jer do tada nisam imao pojma. Naravno, nikada ranije nisam izlazio sa njim. Prišao mi je i rekao: ‘Majk, sada pij, u redu. Ali sutra u 7:00 želim da budeš prvi koji će doći na parket!’ ‘Važi, treneru, biću tamo.’

U razgovoru se Batist dotakao i Nikole Jokića, posebno zbog priča o tome da bi srpski centar jednog dana mogao da obuče dres Panatinaikosa. Amerikanac ne krije koliko ceni Jokićevo košarkaško znanje, toliko da je napravio zanimljivo poređenje.

- Pre bih rekao da bi on trebalo da mene nauči kako da ga treniram! Jokić je neverovatan talenat, fantastičan igrač. Prošle godine imao sam čast da budem u stručnom štabu Međunarodnih igrača na Ol-star utakmici i da budem pored Janisa, pored Jokića u svlačionici i slušam te momke kako pričaju. Bilo je neverovatno samo biti među njima - rekao je Batist, otkrivši i jednu anegdotu sa Ol star utakmice.

- Jokić je, čak i kada nije bio u igri, sedeo i praktično trenirao utakmicu sa svoje pozicije. Rekao mi je: ‘Majk, reci Darku Rajakoviću da moramo da napravimo faul nad Skotijem Barnsom.’ Niko ništa nije rekao. Onda je Skoti pogodio trojku i izgubili smo. A Jokić mi kaže: ‘Rekao sam ti, morali smo da napravimo faul!’ Ali njegov mozak neprestano radi i neprestano se razvija. On zapravo ne prati toliko mnogo košarkaških utakmica tokom sezone, ali prati mnogo trenerskih seminara, kako bi mogao da analizira ono što se dešava na parketu i verovatno ono što treneri razmišljaju. Za mene je to karakteristika, sposobnost koju nema mnogo igrača.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi