Predugih 10 crveno-belih godina: Od fajnal-fora ostala samo fora (VIDEO)

I tako, 10. godinu zaredom, ode u nepovrat još jedna evroligaška sezona - bez da nam je ponudila priliku da u Beogradu gledamo plej-of. To jest, bez da su nam igrači Crvene zvezde ponudili priliku da ih gledamo u plej-ofu.

Čitava decenija bez plasmana u TOP 8. Desetine igrača, različitih trenera, povećani budžeti, unapređeni uslovi - i ništa od toga dovoljno da se probije barijera zvana 10. mesto.

Sve je, nekako, u znaku tog broja 10. Tako je i Barselona u prvih 10 minuta rešila meč. I Vil Klajburn je za to vreme pogodio šest, a do kraja ispalio ukupno 10 trojki. I sa svojih "vrućih" 10 prstiju poslao je Katalonce u Monte Karlo. Ali, koliki god "one man show" performans da je imao sinoć evroligaški veteran (a zaista ne pamtim takav ulazak u meč), nemoguće je oteti se utisku da je Saša Obradović - negde pogrešio.

Želja nije bila problem. Voljni momenat kod igrača je podesio. Sedeći do gostujuće klupe i iz prvog reda prateći sve što se događa na parketu - uverio sam se 100 odsto u to da je svima stalo da se utakmica dobije. Saši nesumnjivo najviše. Ali upravo on je taj koji mora da stavi prst na čelo i zapita se - gde je izgubio onu ekipu koja je jesenas mlela sve pred sobom? Kojoj nije bilo svejedno da li je prekoputa Real Madrid ili Asvel i koja je u svaki meč ulazila sa samopouzdanjem kao da zna da može da pobedi "prajm" Lejkerse?

Zašto je menjao recept koji je dokazano donosio rezultate? Zašto je na silu Jagovu ulogu predao Karteru koji svakom smenom na terenu kao da ponavlja pitanje treneru: "Odakle ti to poverenje u mene?" Ili, zašto je to isto uradio sa Motejunasom kada su se oporavili Bolomboj i Rivero? Okej, to jesu bili igrači projektovani za 12. Ali ako već neko vreme forsiraš i vidiš da to nije to - zašto srljati u propast? Zašto se držati "birokratije" i voditi cifrom na papiru, imenom na dresu, unapred utvrđenom hijerarhijom? Pa, barem bi Saša, posle ovakve sezone pune improvizacija, trebalo da zna za fleksibilnost...

 

 

I to poslednje me najviše "žulja". Pa, prvi sam se ja kleo u Bolomboja od momenta kad je "pokidao" derbi po dolasku kao treći centar! Ali, majku mu, ako je i slepima jasno da je 10 meseci pauze na njega ostavilo značajan trag, ili da, da najblaže kažem, ne može da uhvati onu staru formu, a na sve to je pritom i rovit, kako i zašto sat vremena pred ključnu utakmicu stiže vest da se Motejunas vratio u Litvaniju? Čovek koji je svojim dolaskom okrenuo sezonu, bio primer profesionalca i konstantni glas razuma u svlačionici - samo je nestao. Ne može biti da je svojom voljom, jer ugovor je i dalje aktivan...

Identičan problem imam i sa odlukom da se Jago po koji već put onako pusti niz vodu. Da se našao neko bolji - ruka ruci, svako na svoju stranu, nema ljutiš. Ali čime je to Karter ubedio Obradovića da je zaslužio mesto pre Brazilca? Sa dve dvocifrene utakmice na početku sezone koje aktuelni trener nije ni vodio? Gledano sa strane, ništa on novo i bolje nije doneo. I dalje je to nizak igrač, laka i sigurna meta protivničkih bekova, samo što je onaj prošli makar neki šut umeo da ubaci.

Sve su diskutabilnije bile odluke Zvezdinog trenera kako se sezona bližila kraju. I sad, kad nisu donele rezultat, kad nije napravljen iskorak u odnosu na prethodnu sezonu, čiji ishod pritom preti da se ponovi, u koga da gleda rukovodstvo kluba? Koga da krivi predsednik što sad ispada smešan jer od njegovih najava da Zvezda ide do fajnal-fora - osta samo fora?

Biće neko vreme zategnuti odnosi na Malom Kalemegdanu. Hoće li ih "ispeglati" titula ABA lige ili Obradović možda neće dočekati ni taj plej-of - pokazaće vrlo bliska budućnost. Za sad je sigurno jedino da je prvi i glavni cilj neispunjen. Ništa osim toga...

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi