Od Vujoševića se oprostio i bliski prijatelj: Duško je za mnogo ljudi bio narodna radost (FOTO)

Od Duška Vujoševića se na komemoraciji u Skupštini Grada Beograda se oprostio i njegov prijatelj Sinan Gudžević. 

Pesnik i prevodilac je na početku obraćanja u Starom dvoru opisao i kako se upoznao sa legendarnim košarkaškim trenerom. 

- Duška sam poznavao 40 godina ravno. Sa njim me je upoznao u restoranu Zagreb partizanovac Božo Koprivica. To je bilo za vreme jugoslavije, dok je Duško još živeo sa roditeljima i sestrom Natašom u Zemunu. U tri sedmice marta i aprila ove godine, smrt nemilosna izvršiteljica izješe po vremenu vreme, odnela je i Boža i Duška. Partizana su pune knjige Boža Koprivice, a bez Duška se ne može ni zamisliti. Kakav dobro obavljen posao smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu.

MN Press

Od Duška sam saznao za smrt Božovu, a nakon komemoracije stigla je vest o Duletovoj smrti. Ovde sam po želji Duletove porodice. Jutros mi se čini da je vreme od kako se znam sa Duškom, prošlo dlanom o dlan. O smrti kažemo da znamo sve, ali nas uvek iznenadi uvek. Vidimo već sedam dana kako pripadnici nacije partizanovaca, žale Duška Vujoševića, ako među takvih ima te ne znaju, on je više puta izjavio da je on po nacionalnosti partizanovac. Njemu koji im je priredio više radosti, nego svi pre njega i posle njega. I strukture košarkaškog i drugih klubova su se priključili tome žaljenju. Narodna žalost je dobra reč, iako ona nije proglašena.

Duško je za mnogo ljudi bio narodna radost, pa je i žalost za njime narodna. "Svako je žalan i bolan kada mu umre neko od bližnjih, ali smrt žali i grad".

MN Press

 

Rođen je u Titogradu, majka Vukica, otac Nikola, roditelji su Crnogorci. Sele se u Beograd, otac ekonomista, majka službenica. Dule u Beogradu krenuo u osnovnu školu na Dušanovcu. Počeo da studira na Pravnom fakultetu, a paralelno se upisao na trenersku školu. Završio ju je, a fakultet nastavio. Kada je postao prvi trener Partizana imao je 27 godina. Osvojio je prvo prvenstvo 1987. godine, dve godine kasnije upoznaje Anu, buduću suprugu. POGLEDAJ GALERIJU

Iz Partizana će Duško otići u Italiju, Španiju, Francusku, jednu sezonu trenira i Zvezdu, posle se vraća u Partizan i čini ono štoi ga čini najvećim. Uglavnom je klub pomagao treneru da postane bolji, da se proslavi. To je uobičajen princip napretka. Ako ima trenera koji su više dali Partizanu, u fudbalu Iješ Špic, Stjepan Bobek... Duško je zahtevao da se igrači usavršavaju vežbanjem, bio je nepopustljiv. Vežbom se i papagaj nauči da govori, rekao mi je jednom.

Košarka jeste bila osnovna stvar u mom životu, a sada me je teška bolest odvojila od života. Živeti sa dijalizom nije lako, izgubio sam strast. Sada mi Vojove slike još više znače - pričao je Vujošević. Bio je opsednut knjigama. Nisam imao pojma o naslovu koji bi mi kazao, pa bi rekao sve dok ne razaznam. Imao sam utisak da me smatra jednim od svojih igrača, pa me vežba. Žalio je što nestaju biblioteke i bioskopi - kazao je između ostalog Gudžević. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam