Karlik Džons prvi put o odlasku Željka: Nisam mogao da verujem šta se dešava!

Karlik Džons je za samo dve sezone prešao put od enigme iz kineske lige do istinskog idola navijača Partizana. Danas je on vođa novog Parnog valjka, plejmejker čije su partije – poput one od 24 poena kojom je srušio snove Crvene zvezde o plej-ofu Evrolige – postale zaštitni znak kluba. Ipak, put do Beograda i saradnja sa Željkom Obradovićem kriju priču o iskrenosti, strasti i mentalnoj snazi.

Gostujući u podkastu "X and O's chat" kod Edina Avdića, Džons je do detalja opisao kako ga je najtrofejniji trener Evrope ubedio da potpiše za crno-bele.

Iako su na stolu bile ponude brojnih evroligaša, jedan poziv je promenio sve.

- Ceo proces je bio prilično lak. Zvalo me je nekoliko evroligaških timova, ali Željko... Lično me je zvao, čuli smo se i pričali i bio je iskren. Direktan. Meni je to najvažnije. Da sedneš, popričaš telefonom, nije samo to moje vreme, već i tvoje. Tako da, izdvojiš vreme da me pozoveš, da me okreneš tokom dana, to mi znači. Znao sam sve o navijačima. Agent mi je slao snimke i sve to. Istražio sam s kim pričam telefonom. Kaže mi on, to je najtrofejniji trener u istoriji Evrope. Tako da sam znao sa kim pričam. Kada smo pričali, bio je iskren. Rekao mi je šta očekuje od mene, da ima poverenje u svoje igrače, da bi to bila najbolja situacija za mene. Za mene je iskrenost broj jedan, a druga stvar je bila da pobeđujem. Tako da je logično bilo da sarađujem sa nekim ko pobeđuje. Sa čovekom koji zna o čemu priča, veteran igre, neko ko je igrao istu poziciju kao ja. Partizan je bio lak izbor - otkrio je Džons.

Dolazak u Srbiju prevazišao je i najluđa očekivanja američkog plejmejkera, a jedna anegdota iz saobraćaja mu je zauvek ostala urezana u pamćenje.

- Bilo je bolje nego što sam i očekivao. Trebali su mi meseci da se naviknem na sve. Sećam se, sedim u kolima, na semaforu sam, i čujem sirenu, gledam u retrovizor i mislim da li je zeleno, a ono je crveno svetlo. I opet čujem sirenu. Šta se dešava? Gledam levo, lik na bicikli mi kaže, pa ti si Karlik Džons. Dobrodošao, brate. Volimo te. Podržaćemo te. Ja sam bio u fazonu, ovo je ludilo. Nisam ni odigrao ni utakmicu, ovo mi je drugi dan ovde. Ta ljubav koju sam dobijao dok šetam sa porodicom, kada odem u restoran, kada mi se ljudi predstavljaju i znaju ko sam. Znao sam da znaju košarku ovde. I prvi put kada sam istrčao iz tunela, prošli su me žmarci kroz telo. Nikada nisam doživeo tako nešto. Nikada nisam bio u hali koja je toliko glasna, neprestano navijanje... Prevazišlo je sva moja očekivanja - iskren je Karlik.

Poverenje koje mu je Obradović ukazao bilo je temelj njihovog odnosa. Karlik naglašava da je Željko bio više od trenera – bio je mentor koji ga je naučio evropskoj košarci.

- Odnos sa trenerom koji sam izgradio... Bili smo baš bliski, pričali smo o svemu. Dao mi je ogromno poverenje i to je zapravo nosilo naš odnos. Mogli smo da pričamo o svakom problemu, sve što vidim na terenu, dao bi mi iskreno mišljenje. Ne bi mi rekao neke stvari tek da bi mi rekao. Nego me sasluša i onda mi kaže, okej, evo šta ja mislim. I onda pričamo. Uvek smo pronalazili zajednički jezik. Dao mi je prvu šansu da igram u Evroligi, da budem igrač ovde je neverovatno. Imam ogroman respekt i veliko hvala za njega, za sve što je uradio. On je u suštini omogućio sve ovo za mene - rekao je Džons, a potom se osvrnuo na momenat Željkovog odlaska:

- Bilo je teško. Baš teško. Mislim da smo svi bili zatečeni time. Iskreno, nisam znao kako da reagujem. Nisam znao šta da kažem, jednostavno nisam mogao da verujem. Ništa nisam razumeo, nikada zapravo nisam znao šta je prava situacija. Ne volim baš da pričam javno o tome o čemu smo nas dvojica pričali. Pričao sam sa njim tad, objasnio mi je neke stvari i sada smo u dobrim odnosima. Nemam ništa loše da kažem o njemu. Samo ljubav i poštovanje. Da, bilo je teško svima tada. A što se povrede tiče, kao što kažeš, svi pričaju šta bi bilo kada bi bilo, prošla su četiri meseca. Teška tema za klub generalno. Vreme koje sam proveo sa Željkom je bilo fenomenalno. Naučio me je dosta toga da postanem evropski igrač, koji razume evropsku košarku. Kada sam dolazio ovde, znao sam NBA košarku. Iako nisam mnogo vremena proveo ovde, i dalje primenjujem u igri šta me je naučio. On je bio taj sa kojim sam radio svaki dan, koji me je učio. Uvek ću mu biti zahvalan što mi je dao tu šansu.

Mnogi stranci se teško privikavaju na Željkov temperament, ali Karlik Džons tvrdi da je ključ u mentalnoj snazi i razumevanju suštine, a ne tona.

- Mislim da moraš da imaš otvoren um. Navikao sam da treneri budu tvrdi. Vikali su na mene, pretili su mi... Dok sam odrastao, imao sam trenere koji te pritiskaju zato što ne igraš dovoljno dobro. Već sam to prošao, pa mi nije bilo strano da trener viče, da psuje, da je frustriran. Ali može da bude drugačije, pogotovo ako dolaziš iz NBA, tamo treneri ne idu toliko jako kao ovi u Evropi. Često te samo izvedu i ne kažu previše. Ovde, Željko će da te pritisne i moraš da budeš mentalno jak, moraš da shvatiš da to dolazi iz strasti i iz toga da hoće da pobediš. Posebno ako praviš posebnu grešku, to ne sme da se dešava. Moraš da se trgneš. Nekada moraš da razumeš da poenta nije u tonu kako ti nešto kaže, nego šta misli i šta zapravo govori. On je trener, moraš da ga razumeš. Ako ti ništa ne govori, tada treba da se zabrineš. Mnogi Amerikanci ili stranci koji dođu nemaju taj mentalitet, a ako to nemaš može da dođe do tenzije i nesporazuma", zaključio je as Partizana uz napomenu da mu je Željko jednostavno rekao: "Budi svoj, ne razmišljaj previše, doveo sam te sa razlogom, budi lider.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam